​Ja sam feministkinja koja voli grub seks

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Kanada

Prvi put u životu sam doživela svoju predstavu o savršenstvu kad sam prošle godine upoznala jednog predivnog muškarca u Monaku. Bio je mlad, multimilioner (mislim, morate da budete da biste živeli u Monte Karlu) i tokom naše večere na terasi Hotela "Ermitaž" u razgovoru je prokomentarisao kako misli da u biološkom smislu, duboko u sebi, sve žene žele da se njima dominira. Podigla sam obrvu i brzo izrazila svoje neslaganje. Ništa u meni niti u mom životu ne želi da me kontroliše muškarac, sem u spavaćoj sobi. Izostavila sam taj poslednji deo iz svog prigovora, jer, iskreno, nisam želela da mu u toj raspravi bacim kosku koja bi samo potcrtala njegove stavove o ženama u potlačenom položaju. Pojma nije imao da sam u tom trenutku bila vlažna skroz.

Nismo spavali zajedno te prve večeri, ali kad sam se sledećeg dana pred svoj let vratila da se oprostim s njim, prišao mi je otpozadi dok sam se gledala u ogledalu, okrenuo me i poljubio. Duboko sam udahnula i krenula da ubeđujem sebe: "Oh moj Bože, tako je, uživaj u životu samo ovaj jedan put, molim te." I osetila sam kako moja uobičajena teskoba pred spavanje sa nepoznatom osobom nestaje. Bio je apsolutno savršen. U svakoj reči koju je izgovorio, svaki put kad je spustio ruke na moja bedra, vrat, kosu, lice; bili su to istovremeno i bol i ekstaza, i njemu imam da zahvalim što sam konačno shvatila šta je moja fantazija i što je uspeo da mi je ostvari.

Život je težak kad ste feministkinja koja voli da je jebu. I namerno to kažem tako, u svakom mogućem smislu. U svakodnevnom životu, ne smete ništa da mi prigovorite. Ali iza zatvorenih vrata, trudim se da izgledam kao olimpijska gimnastičarka koju trpaju bez unapred uvežbane koreografije.

Ume da bude neprijatan zadatak izraziti sve te želje, naročito kada živimo u svetu u kojem žene traže jednakost. Radim ono što želim, ne libim se da otkrijem svoje feminističke stavove još na prvom sastanku i, što je još važnije – niko ne sme da mi kaže šta da radim. Nebrojeno puta su me suspendovali iz škole zbog "nepoštovanja autoriteta", tako da slobodno možemo reći da imam veliki problem kad neko pokušava da kontroliše moje postupke. Dakle, izboriti se sa tim mentalitetom dok istovremeno moram priznati da samo želim da me odvališ od kurca dok mi govoriš bezobraštine dovoljno je teško objasniti samoj sebi, a kamoli nekom drugom.

Prošli su dani kada sam mislila da u stvari ne umem dovoljno da se ovlažim. Uvidela sam da najveći deo mog uzbuđenja onemogućuje neodgovarajuća predigra ili procena mog partnera. A činjenica da se nisam dovoljno glasno izjasnila po pitanju onog što me muči dovela je do toga da sam najčešće morala da se zadovoljim čednim seksom sa mnogo, mnogo lubrikanta. "Pa dobro, zašto im samo nisi rekla da želiš da budu dominantniji?", često su me pitali. Zvuči kao nešto logično, zar ne? Apsolutno ne. Ne stignem do kraja da izgovorim reč "grubo" ili "dominantno", a oni već pokušavaju da mi uvale svoju kitu, praćeno klinačkom verzijom scene iz 50 nijansi sive, u kombinaciji sa imitacijom nečeg bolesnog što su gledali na Pornhub-u. Pretpostavljam da su najveći izazovi "kinkija" to što se radi o preširokom pojmu koji pokriva sve, od blagog šamaranja po guzi, sve do igala, šok-terapije i drugih ekstremnih metoda nanošenja bola.

Gruba igra nije uvek isto što i sado-mazo, a sado-mazo nije uvek isto što i gruba igra.

Zastrašujuće je pokušati naći muškarca koji razume tu krhku ravnotežu i čini da se osećam dovoljno bezbednom da mu dozvolim da preuzme kontrolu nad mojim telom, a da ne nameće svoje unapred usvojene predstave o tome šta on misli da to treba da bude za nas oboje. Mislim, kako reći muškarcu od koga ste tražili da vas kontroliše da vam ne radi ono što želi da vam radi?

Razumem ja da je ponekad i nekim muškarcima teško da se ubace u fazon. Bila sam sa onima koji su nervozni i toliko zastrašeni mojom pojavom da ne znaju šta treba da rade, te samo pumpaju kao da doživljavaju epileptični napad. Bila sam sa onima koji nemaju pojma šta znači imati seksualnu inicijativu, tako da zahtevaju tako pažljivo kalibriranu rutinu da se ladno osećam kao da režiram pornić i dobijam novac za smišljanje zapleta. A najgori od svih su oni koji misle da želim da me udaraju u lice i da im ližem stopala. E. Pa. Ne. Počinju da zvone sva zvona za uzbunu i odmah prekidam misiju ako samo osetim nagoveštaj da je tako nešto na dnevnom redu.

Dominacija je sva u rečima, pokretima, mikro-insinuacijama i postavljanjima ruku i delova tela sa jasnim namerama i kontrolom. To je delikatan ples sa nekim ko zna kako se on vodi. Taj telesni osećaj da me neko želi, žudi za mnom i misli da sam seksi nešto je sasvim novo za mene i nisam ga doživljavala dok sam odrastala. Konstantno zafrkavana zato što sam sitna i jer sam daska — i dalje moram da radim sa grudima koje staju u korpu 32A — nikad me nisu birali za igru zatvaranja u plakar jedan-na-jedan i tokom svih mojih tinejdžerskih i odraslih godina vodila sam ljubav sa majicom na sebi ili u najmanju ruku u grudnjaku. Trebalo mi je dugo vremena da počnem da se osećam seksi, a čak i tad to ne bi potrajalo sve vreme.

Hodanje na vrhovima prstiju po samoj granici nanošenja bola je uzbudljivo. Kad muškarac nikud ne žuri da bi me istražio i prodrmao, on mi ukazuje svoju nedvosmislenu pažnju, a kad se sve sabere i oduzme, to je ono što me najviše uzbuđuje. Kad moje telo fizički reaguje na nešto što moj mozak inače odbija, to zbunjuje ali i osnažuje, i ne mogu sebe toga da lišim samo zbog principa. Pružena mi je prilika da sama donesem odluku da se odreknem kontrole nad sopstvenim telom, a taj gest je sam po sebi veoma moćan i oslobađajući. Pravi je izazov pronaći nekoga ko može da izvede ta gotovo ponižavajuća dela, istovremeno uvažavajući činjenicu da nakon što progutam njegovo seme i dalje neće smeti da me zajebava.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram