Poređenje sa prijateljima sa Fejsbuka nije dobro za vaše mentalno zdravlje

Evo novih dokaza da društvene mreže podgrevaju generaciju depresivnih introvertnih ljudi koji kilavo klikću kroz fotografije sa venčanja bivših pre nego što postuju statuse na Fejsbuku: upoređujući rezultate ranijih studija o vezi između društvenih mreža i depresije potvrđeno je da ako se poredite sa vašim Fejsbuk prijateljima, pre ćete postati depresivni, nego ako to činite sa ljudima u stvarnom svetu.

Naučnici sa Univerziteta Lankaster pregledali su rezultate istraživanja iz 14 zemalja - ukupno 35,000 učesnika — u nadi da mogu da utvrde postojanje fenomena "Fejsbuk depresije", kliničkog termina osmišljenog 2011. godine da bi se opisala depresija koja se pojavljuje kod adolescenata i mladih u pre-tinejdžerskom dobu koji provode previše vremena na društvenim mrežama.

Pitala sam šefa istraživanja Dejvida Bejkera da nam objasni kako su analizirali podatke. "Pri analizi većine ovih studija korišćeni su obrasci upoređivanja odgovora prema standardima merenja depresije i poredili ih sa podacima o korišćenju sajtova i ponšanja na društvenim mrežama". Naučnici su onda napravili vezu između dva indikatora - učestalost korišćenja društvenih mreža i pokazatelja depresije - koristeći statističke analize.

"Utvrdili smo da je upoređivanje sa ljudima na društenim mrežama češći uzrok moguće depresije nego kada se ljudi porede sa drugima u stvarnom životu", objašnjava Bejker. "Razmišljanje - ili možda čak i previše razmišljanja o iskustvima na mrežama je drugi uzrok. Dakle, ako se ulogujete i vidite nešto, i kasnije još o tome razmišljate, možete lako izazvati depresivne misli". Drugi faktori povezani sa depresijom mogu da budu i prihvatanje Fejsbuk prijateljstva sa bivšim partnerima i postovanje negativnih statusa.

Bejker priznaje, međutim, da je teško dokazati da li nas Fejsbuk čini nesrećnim ili nesrećni ljudi teže da gravitiraju više ka društvenim mrežama.

"Teško je utvrditi šta je uzrok a šta posledica u ovom istraživanju", objašnjava on. Neke od studija su koristile regresivnu analizu koja nam omogućava da utvrdimo važne stvari i pogledamo varijabile, na primer, predikatore depresije". On objašnjava da postovanje negativnih poruka na Fejsbuku može mnogo da utiče na stepen depresije, ali niko ne može da tvrdi da je Fejsbuk uzročnik toga.

Naučnici već neko vreme razmatraju da li društveni mediji mogu da nam pomognu da razumemo bolje depresiju, ili pogoršavaju simptome ovog mentalnog poremećaja koji može da ugrozi život. Platforme poput Instagrama i Tumblra mogu da ponude grupe za podršku za one koji pate od poremećaja vezanih za mentalno zdravlje, iako drugi dokazi ukazuju da izlaganje prizorima samopovređivanja može da promoviše i takvo ponašanje. I pored toga, Bejker je optimista i smatra da društvene mreže ne mogu da budu baš toliko loše i nada se da će moći da istraži moguću korist u budućim istraživanjima.

"Hoću da vidim da li druge društvene mreže mogu da se koriste kao potporni mehanizam za bipolarne poremećaje", objašnjava on. Do tada, ako vidite da neki prijatelj postavlja zabrinjavajuće poruke na mrežama, zašto ga ne biste pozvali i videli da li je sve u redu?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu