Mame tinejdžerke najčešće padaju u depresiju

I dok postporođajna depresija može da pogodi 20 odsto majki, proširenost postporođajne depresije (ili povezani postporođajni poremećaju raspoloženja, drugi rečima, postporođajna tuga i postporođajna psihoza) kod tinejdžerskih majki je skoro dvostruko veća., što je „činjenica za koju većina ljudi čak ni ne zna", kaže Glorija Maloun, pisac, aktivistkinja i savetnica, koja je rodila ćerku u 15. godini.

„Bila sam srećna, ali i umorna i ophrvana, i osećala sam se kao da nemam s kim da razgovaram, zato što su svi bili zauzeti time da me omalovažavaju… napisala je u svom blogu. „Bio mi je potreban neko s kim bih razgovarala, ali zbog ekstremne izolacije koju sam osećala zbog toga što me društvo i ljudi odbacuju od sebe i omalovažavaju, nisam mogla da nađem nikoga s kim bih razgovarala".

Rizik od razvijanja postporođajnog poremećaja rasploženja se uvećava kada majka ima slab sistem podrške, finansijski je nestabilna, ili kada se nosi sa neželjenom trudnoćom – što su faktori koji se statistički češće javljaju kod majki koje su adolescentkinje nego kod odraslih majki. Pored toga, ranija dijagnoza depresije ili bipolarnog poremećaja takođe uvećava rizik od postporođajne depresije. Prema Insitutu Seleni, neprofitnoj organizaciji iz Njujorka, koja radi na destigmatizaciji i transformaciji mentalnog zdravlja i blagostanja, devojke koje pre porođaja imaju probleme s mentalnim zdravljem triput češće postaju majke u adolescentskom uzrastu nego njihove vršnjakinje koje nemaju mentalnih problema. Razlog zašto devojke sa mentalnim oboljenjima češće postaju majke treba više istražiti.

Na primer, Maloun je bila u depresiji pre nego što je zatrudnela, iako nije „umela da verbalizuje svoje stanje", kaže ona. „Trudnoća i roditeljstvo su to samo pojačali". Kada tinejdžeri postanu roditelji, ove teškoće samo bivaju sve veće, zbog stresa roditeljstva i stigmatizacije majčinstva u mlađem uzrastu.

Maloun se priseća da je bila bombardovana porukama mržnje i gađenja. „Niko me nije pitao šta mi je potrebno", kaže ona. Dok je još bila u srednjoj školi, pokrenula je teenmomnyc.com, blog na kojem iznosi detalje svojih iskustava i drugim majkama u Njujorku obezbeđuje informacije i resurse. Kasnije je osnovala #NoTeenShame, pokret na društvenim mrežama koji predvode majke koje se zalažu za destigmatizaciju rada na prevenciji tinejdžerske trudnoće, seksualno obrazovanje sa inkluzijom LGBTQ osoba, i pravičan pristup resursima za podršku mladim porodicama. „Sa teenmomnyc.com sam želela da kažem drugima kao što sam ja da je u redu da ti nije dobro, i da ipak možeš da budeš sjajan roditelj", kaže ona. #NoTeenShame ima cilj da tinejdžersku trudnoću i roditeljstvo učini vidljvijim".

_________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film  Slobodarska deca Amerike Donalda Trampa

___________________________________________________________________________________________________

Iako kod tinejdžerskih majki, kao grupi, postoji veliki rizik od postporođajnih poremećaja raspoloženja, oni koji rade sa ovom populacijom znaju da podrška može da pomogne da se majke izbore sa simptomima. Na primer, najistaknutiji program Insituta Seleni, Tinejdžerska inicijativa Instituta Seleni (SITI), „posvećen je poboljšanju izgleda za uspeh u odraslom dobu tinejdžerskih majki, tako što tinejdžerkama koje su trudne ili su se porodile obezbeđuje usluge vezane za mentalno zdravlje, zasnovane na dokazima i prethodnim iskustvima". SITI obezbeđuje direktnu podršku tinejdžerkama putem individualne psihoterapije, grupnu podršku u obliku edukacije novih roditelja, i informacije o psihološkim efektima trudnoće i novog materinstva. „Želimo da mladi roditelji budu ponosni na svoje roditeljstvo i da ovladaju svojim iskustvom, takođe znajući da je savršeno u redu da imaju podršku", kaže Rebeka Bengijat, direktorka Instituta Seleni.

Generalno postoje bitne prepreke za tradicionalnu negu mentalnog zdravlja za ovu grupu roditelja, kao što su troškovi, sramota i nedostatak vremena, sredstva za prevoz i dečje nege. „Majke tinejdžerke se takođe plaše da izgube starateljstvo nad svojom decom, više nego odrasle majke", kaže Megan Stounlejk, psihoteapeutkinja koje je specijalizovana za roditeljsko raspoloženje i anksiozne poremećaje, i mnogo radi sa majkama koje su adolescentkinje. SITI pruža usluge 10 posto klijenata Insitituta Seleni, ali Bengijat objašnjava da se svake godine u Njujorku rodi preko 10 hiljada beba čije majke imaju manje od 18 godina. „Nadamo se da ćemo dopreti do svih njih", kaže ona.

Zanemarivanje postporođajnih poremećaja ponašanja može da dovede do trajnih posledica po zdravlje i razvoj tinejdžerskih majki i njihove dece. Kada se ne tretira, postporođajni poremećaj raspoloženja, osim što utiče na majčino zdravlje i ometa je u tome da se poveže sa bebom i stara se o njoj, „vezuje se za izbacivanje iz škole, samoubistva i zloupotrebu supstanci. Dokazi pokazuju da depresija može da spreči tinejdžerske majke da demonstiraju ponašenje koje promoviše zdravlje, i za sebe, i za svoju decu", prema Morin Fips, ginekološkinji pri bolnici Majka i dete u Providensu, Rod Ajlend.

Fips od 2007. godine sprovodi nasumično kontrolisano istraživanje pod nazivom Projekat REACH (skraćeno od Opuštanje, Ohrabrenje, Uvažavanje, Komunikacija, Pomoć), sa ciljem da proceni da li preventivne mere u bolnici umanjuju rizik od postporođajne depresije kod majki koje su adolescenti. Novi roditelji koji su uključeni u ovaj petogodišnji program se sastaju sa obučenim savetnicima i diskutuju o temama kao što su „komunikacija, mreže podrške, i o tome kako obezbediti podršku prijatelja i članova porodice, i kako odrediti ciljeve", i dobijaju informacije o postporođajnom zdravlju i zdravlju deteta.

Nakon prve faze projekta, istraživači su ustanovili da se kod samo 12,5 procenata tinejdžerki iz REACH programa javila postporođajna depresija, u poređenju sa 25 procenata tinejdžerki iz kontrolne grupe. „Majke tinejdžerke sa mentalnim problemima se najređe leče", zaključuju istraživači. „Do danas se samo jedno objavljeno istraživanje dve male pilot studije bavilo lečenjem depresije kod trudnih adolescentkinja. Uprkos potencijalnom velikom teretu depresije za mlade žene i njihove porodice, studije o prevenciji postporođajne depresije kod adolecentkinja praktično ne postoje".

Maloun u kampanji #NoTeenShame takođe ističe da profesionalni zdravstveni radnici koji, svesno ili nesvesno, degradiraju tinejdžersku trudnoću i roditelje tinejdžere prave veliku štetu. „Mlade mame omalovažavaju na pregledima i lišavaju ih resursa, što može da utiče na ishod njihovog mentalnog zdravlja, objašnjava Maloun. „Štetno je kada se prema nama i našoj deci ljudi ne ophode sa dostojanstvom i poštovanjem".

Još na VICE.com

Da li bismo bili manje sjebani da su nam se roditelji ranije razveli

Kako se mladi roditelji zabavljaju

Moja buduća deca su gadno najebala

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu