Crne rupe su zajebana stvar. Kod Stivena Hokinga one su portali u drugu dimenziju, a kod svakog od nas posebno su prekidi sećanja izazvani prethodnim šurenjem od alkohola. S obzirom da smo četvrta zemlja po Evropi po pijančenju, postalo je dosadno da budemo samo, eto tako "pijani". Vremenom su pijanstva dobila novu konceptualnu dimenziju, pa da bi bila što zanimljivija, smišljamo različite igrice. Često ih začinimo tako što govorimo svašta ljudima oko sebe, a sutradan se pravimo da se ničeg ne sećamo. Ponekadse prežderavamo, pravimo sranja, a ponekad se desi da se stvarno jebeno ne sećamo šta se dogodilo prošle noći. Probudimo se pored nepoznate osobe ili čak još bizarnije - nepoznatog predmeta.
Reklame
Istraživanja kažu da mnogo lakše krademo kada smo pijani, a tako kažu i zaposleni u klubovima i kafićima. Razlog je nepoznat. Da li to radimo kako bismo imali neki suvenir iz prethodne noći, ili smo samo toliko ogorčeni što u krevet idemo sami, pa je lakše da u postelju pored sebe smestimo bilo šta, makar to bio saobraćajni znak? Budimo iskreni, svako od nas je iz klabinga gajbi dovukao bar jednu kriglu, pikslu ili makar kesicu šećera. Mi smo pronašli ljude koji su ovu stvar podigli na znatno viši nivo.
JOVANA, 28
Sedeli smo u jednom kafiću na Topličinom vencu. Svi smo se mnogo napili, bilo je neko veće društvo. Ostali smo do kraja, kafić je radio do jedan. Konobari su ugasili svetla, muziku i diskretno nam poručili da je vreme da se tornjamo odatle. Međutim, u čašama smo još imali pića, pa smo ostali još malo da se dokrajčimo. Nikog nije bilo na vidiku. Konobari su se uveliko pakovali i spremali da krenu kućama. Svidela mi se ova stolica jer je roze boje i jer bi se sjajno uklopila u moj enterijer. A onda sam učinila glupost. Rekla sam to naglas. Usledio je izazov ekipe, da je odnesem gajbi ako imam "muda", jer mi je stan bio na tri minuta udaljenosti. Pet minuta kasnije privela sam stolicu na gajbu. Osetila sam se pomalo bedno i shvatila da je ovo jedan od neuspešnijih izlazaka kada nisam uspela da privedem ništa bolje od drvene stolice.
ĐURĐA, 25
Ovaj šejker sam ukrala prošlog leta iz jednog kafića u Cetinjskoj. Ne smem baš da kažem koji je u pitanju, prepoznaće se. Istina je da mi uopšte nije bio potreban šejker, jer niti znam da ga koristim, niti sam planirala da naučim. Jednostavno mi je bilo zanimljivo da nešto strpam u torbu, jer nikada nisam.
Reklame
To veče sam izašla sa tri najbolje drugarice posle dugo vremena. Jedna radi u Americi, a druga je u dugoj i srećnoj vezi pa retko izlazi. Prvo smo bile kod mene i uroljale se od vodke i soka od borovnice, a onda smo izašle u grad bez jasnog plana gde ćemo i šta ćemo. Bile smo u nekoliko klubova gde nismo našle zabavu kakvu smo tražile (onu iz muzičkih spotova gde se devojke voze u automobilu iz krova i vrište). Svuda je bilo dosadnjikavo. Zaljubljena drugarica je otišla da spava, a u meni je ključao pijani adrenalin i morala sam nešto da uradim. Nisam imala auto bez krova, niko me nije startovao, svi su bili smlaćeni i smoreni. Pa kad već nisam uspela da se izđuskam do jutra ili nađem nekog okej tipa da me vodi kući - ukrala sam šejker. Niko me nije video da sam ga stavila u ranac, čak ni drugarica sa kojom sam ostala. Uradila sam to onako, za svoju dušu.
ANA, 24
Mnogo mi je smešno kada se setim šta sam sve radila kao klinka. U srednjoj školi sam imala jako glupe tripove da kradem rendom stvari sa ulice. Tako sam kući dovlačila narazličitije gluposti, od saobraćajnih znakova, do taksi table koju sam iščupala sa kola. Jedna od većih želja mi je bila da ukradem stolicu iz kafića i ostvarila sam je. Ukazala mi se jedinstvena prilika da maznem stolicu iz nekog kafića u Nevesinjskoj i nije bilo šanse da je propustim. Putovala sam sa njom do Crvenog parka gde sam je i ostavila da prenoći. Sutradan kada sam došla stolice nije bilo. Malo sam se iznervirala što je neko ukrao moju ukradenu stolicu, ali to je valjda krug života.
ALEKSA, 25
Ne sećam se tačno imena kafića gde sam ovo uzeo ali se sećam da je bio negde blizu Pejtona. To je bio prvi i poslednji put da sam bio tamo. Pre toga smo bili na nekom rođendanu kod ortakinje iz srednje, pa smo zbog glasne muzike i buke koju smo pravili moramo da završimo sa žurkom u stanu. Ona je posle pozvala ortaka čiji tata drži taj kafić i mi smo uzeli ključ i otišli tamo. Bilo je nas dvadesetak. Poneli smo sav alkohol i ubili se. Penjali se po stolovima, igrali, vatali se, totalni blud. Kafić je inače izgledao kao mesto na kom intelektualci dolaze da na miru popiju svoju kafu. Sve je bilo u nijansama drveta i tamno bordo boje. Stolice su bile tapacirane, a zidovi prekriveni policama knjiga. Veče sam naravno završio grleći WC šolju u stanu. Previše sam mešao pića. Uglavnom, sledećeg jutra sam se probudio sa ovom knjigom u rancu: Imati i nemati od Hemingveja. Da li bog pokušava nešto da mi poruči, ili sam ja toliko bio razvaljen da se ne sećam momenta kada sam uzeo knjigu sa police, ne znam. Sve u svemu - edukativni izlazak.
Reklame
NATAŠA, 28
Odmah da kažem da ovo nije originalni predmet. Ukrala sam dvolitarku Domestosa, ali sam je potrošila, pa sam stavila ovo čisto da vam dočaram šta sam ja teglila u klabingu i posle po prevozu i na kraju - do kuće. Taj Domestos sam uzela u jednom poznatom beogradskom klubu. Piškila sam mrtva pijana, i odjednom je u zamagljenom pejzažu zasijala ta boca. Sećam se da mi je kroz glavu prolazilo da je ta flaša jebeno skupa i da ga prošli put nisam kupila jer nisam imala dovoljno para, pa sam je zgrabila i stavila u ceger. U tom trenutku je to bila moja mini pobuna protiv sistema. Posle ovog kluba, posetili smo još minimun pet mesta širom grada, a ja sam sve vreme nosila ovo čudo uz sebe. Sutradan mi je trebalo vremena da se prisetim odakle kanta Domestosa u stanu, ali kad sam vratila sećanje, bilo mi je jako smešno. Volim kad uštedim.
MAŠA, 26
Ovaj trouglić jastuk sam ukrala iz Kaldrme. To veče dok smo izlazili sam videla da mu je poleđina tirkizna, a ja stvarno volim tirkizne stvari. I eto, uzela sam i odšetala u rukama sa njim.Taj izlazak je bio dosta kritičan jer sam se probudila u stanu sa rakijskom čašom, dve pivske "Salto" čaše (ukradene iz Zaokreta) i ovim jastukom.Čaše sam posle vratila u Zaokret zbog sramote. Jastuk je ostao.
SELENA, 27
Što je najgore - uopšte nisam bila toliko pijana. Bili smo u jednom pabu na Dorćolu. Popila sam možda nekoliko piva i pripiškilo mi se. Sišla sam u toalet i tamo videla izolir traku pored lavaboa. Nemam običaj da kradem, poslednja stvar koju sam ukrala bila je kesica sličica "Čuvari plaže". Sećam se da mi je primamljivo bilo to što ta stvarčica stoji tu i što mogu da je uzmem da niko ne provali, pa sam je strpala u džep. Bilo je nešto seksi u tome. Poslužila mi je u stanu u par navrata.
