Zašto belgijski huligani ne navijaju za Belgiju

Belgijska reprezentacija je ovih dana pravi svetski hit. Prošli su svoju grupu bez po' muke, i sada se nalaze na korak od četvrtfinala. Njihov protivnik je Japan, a ako im se sve složi kako treba vrlo lako bi mogli da odu i do samog kraja. Drugim rečima, njihovi ultrasi su verovatno do jaja naloženi.

Osim što nisu. Realno, većinu belgijskih huligana baš zabole za reprezentaciju, i to pre svega zbog duboke podeljenosti unutar samog belgijskog društva. Da vas podsetimo, Belgija je podeljena na dva dela, severni deo koji govori holandski tj. Flandriju, i južni deo koji međusobno komunicira na francuskom tj. Valoniju. Većina huligana su osvedočeni nacionalisti, ali to ne znači da oni vole Belgiju. Oni se identifikuju kao Flamanci ili Valonci, i ako bi otišli da navijaju za reprezentaciju, oni bi zapravo otišli da navijaju za nacionalnu selekciju zemlje čije postojanje osporavaju.

Nije baš da su samo ultrasi u Belgiji lokal-nacionalisti. Tokom prethodnog Mundijala, jedan od članova flamanskog parlamenta otvoreno je gunđao o tome kako ga nerviraju sve te belgijske zastave na ulici kada se igra veliki fudbalski turnir.

Član grupe "Huligani protiv terorizma" u Briselu. Foto: Patrik Stollarz/AFP/Getty Images

"Crveni đavoli" su tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih bili toliko bedni da reprezentacija nije privlačila ni najtvrdokornije unioniste. Niko nije hteo da priđe ni blizu stadiona, a kamoli da se pobije za čast države i naroda. Danas, sve što je ostalo od te ere su uspomene na poluprazne stadione i neke prilično tugaljive rezultate.

Tradicija nalaže da belgijski huligani prate isključivo klupski fudbal. Navijačkim grupama nije padalo napamet da se ujedine pod jednim barjakom, sve do uskrsa 2016 kada se to ipak desilo - i to iz potpuno nefudbalskih razloga.

Tog 27. marta 2016, pet dana nakon što je 32 ljudi poginulo a preko 300 povređeno u terorističkom napadu u Briselu, belgijski ultrasi koji simpatišu ideale ekstremne desnice su održali miting po imenu "Huligani protiv terorizma". Ovo je daleko od originalne ideje, jer ovakve stvari su postale česte u zapadnoj Evropi. Tako su se recimo nemački istomišljenici još 2014. organizovali pod firmom "Huligani protiv Salafista", što je rezultovalo gomilom nasilnih antimuslimanskih protesta širom zemlje. Slično smo videli i u Engleskoj.

Skup u Briselu je brzo izmakao kontroli. Huligani su javno "zighajlovali" jedni druge, maltretirali muslimanke na ulici i na kraju se potukli sa policijom. Najednom, cela zemlja je brujala o belgijskim huliganima, iako do briselskog pičvajza taj termin uopšte nije postojao kao takav, tj. u tom kontekstu barem.

U jednom magazinu nacionalističkog opredeljenja, huligan iz Briža objašnjava zašto je pristupio organizaciji "Huligani protiv terorizma". "Iako smo svi mi flamanski nacionalisti, ovo je ipak stvar od višeg značaja", objašnjava on i dodaje da flamanske i valonske huligane nije ujedinio fudbal niti najednom stvoreni osećaj zajedništva, već ono što oni percipiraju kao direktnu terorističku pretnju.

Huligani su uglavnom ekstremni desničari i nacionalisti, ali u Belgiji su stvari malo složenije. Tomas*, jedan od viđenijih ultrasa iz Briža, kaže da su Brižani "tvrdi nacionalisti, ali u Antverpenu su na potpuno drugoj strani političkog spektra".

"Zabole me za Belgiju, iskreno", kaže Zander*, nekadašnji vođa navijača Bershota. "Većina nas su pre svega Flamanci, pa tek onda Belgijanci".

Sve ovo je dosta zanimljivo, uzevši u obzir da je većina evropskih huligana dosta nacionalno orjentisano. Naravno, u Belgiji to prosto ne funksioniše. Jonatan*, član ultrasa koji navijaju za Genk, kaže da je jedan od kamena spoticanja - multikulturalizam. "Imamo puno članova ekipe koji su poreklom Italijani, Rumuni, Turci ili Nemci", objašnjava on. "U međunarodnom fudbalu oni svi navijaju za zemlje svog porekla. Mi ostali ispratimo šta uradi Belgija, al' daleko da bi se potukli zbog njih". Jonatan ni ne želi da spekuliše koje bi ultra grupe to zapravo htele da urade.

Bakljada navijača Belgije. Foto: AMA Sports Photo Agency / Alamy Stock Photo

Tomas smatra da na ovom Mundijalu neće biti incidenata. "Niko ne zna šta ruski ultrasi sve umeju", podvlači on. Ruski huligani su potpuno druga sorta - organizovani su i dobro drilovani. Tomas tvrdi da niko nema nameru da se kači sa njima, pogotovo nakon njihovog napada na engleske ultrase u Marseju tokom evropskog prvenstva iz 2016.

Belgijske vlasti takođe ne očekuju bilo kakve nemire. "Mi jednostavno nemamo huligane koji prate reprezentaciju", tvrdi Haetan Vilems iz MUP-a Belgije. Pa opet, dva dana nakon marsejskog incidenta, nekoliko Belgijanaca uhapšeno je u Lilu zbog napada na Ruse.

"Ma da, u Lilu je bilo dobro zezanje", seća se Marten*, jedan od osnivača grupe "Ujedinjeni Huligani Belgije", koja je nastala po uzoru na englesku "Nacionalnu Ligu Odbrane", navijačko udruženje ekstremnih desničara. "Popili smo par piva, seli u kola i eto nas. Ali da odemo u Rusiju, to je već druga priča. Uostalom, sumnjam da smo dovoljno dobro organizovani da se peglamo sa Rusima ili Nemcima".

Marten se nada kako će se to s vremenom promeniti. "Uvek sam se pitao, zašto i mi ne bi mogli kao Englezi? Kada bi se svi belgijski huligani ujedinili, bila bi to vrlo ozbiljna ekipa. Nažalost, mi smo podeljena zemlja", iskren je on.

Hi Teskens, administrativni direktor federalne policije Belgije, objašnjava da na utakmicama reprezentacije itekako ima flamanskih huligana, samo se oni tu ponašaju kao obični navijači. "Možda se još nisu navikli na situaciju, možda su još uvek mislima u vremenu kada naš tim nije bio bitan", dodaje on. Belgijska policija je poslala agente u civilu u Rusiju, ali Tejskens ceni da za njih tamo neće biti previše posla.

"Mi Belgijanci smo osuđeni na međusobne konflikte", objašnjava Marten. "Šta god se desi, mi upiremo prstom jedni u druge. Ali kada bi sa time prestalo, možda bi jednom i postali prava zemlja - i imali prave huligane koji bi navijali za nju".

* - imena su promenjena zarad zaštite identiteta