Evo šta se desi tvom telu kad prestaneš da jedeš meso

Ovaj članak je prvobitno objavljen na TONIC.

Mnogi cenjeni evolutivni antropolozi ističu sve veći broj dokaza koji ukazuju na to da naši rani preci nisu bili umešni i lukavi lovci iz narodne mašte. Sve se više smatra da smo se na meso drugih životinja navukli jedući strvine zaostale od životinja koje su istinske rođene ubice. Studija iz 2015. godine izmerila je koliko su lavovi i leopardi ostavljali mesa za sobom po lovu i zaključila da ga je bilo dovoljno da namiri ukupne dnevne kalorijske potrebe najmanje jednog muškog homo erektusa, a verovatno i više njih.

Postoji široki konsenzus među naučnicima da je često unošenje mesa omogućilo našoj moždanoj masi i mentalnom kapacitetu da porastu mnogo više nego kod drugih hominida — taksonomske porodice koja uključuje sve postojeće vrste gorila, orangutana, šimpanzi i bonoba. Iako bi mnogi od nas mogli da se stresu na samu pomisao, ali upravo je jedenje mesa ono što nas je stvorilo kao vrstu. (Kao fusnota, mi smo sada na ivici konzumiranja mesa bez svih onih smrti, koje su, sve do sada, bile sastavni deo svakog izvrsnog, hranljivog zalogaja.)

Imajući u vidu koliko je meso bilo važno za priču o ljudskoj vrsti i kako su vegetarijanstvo i veganstvo zatrpali vaš Instagram fid, mogli biste da se zapitate šta se dešava ljudskom telu ako potpuno odustanete od njega. E, pa nemojte više da se pitate.

Složena biološka reakcija telesnih tkiva na štetne stimulanse, kao što su patogeni, oštećene ćelije ili iritanti opšte je poznata kao inflamacija. U suštini, to je odbrambena reakcija — smatra se mehanizmom “urođenog imuniteta” i, u mnogim slučajevima, ona vam je prijatelj. Ipak, ne želite da vam upala pritekne u "pomoć" dok tamanite biftek, a upravo to može vam da se desi.

“Životinjski proizvodi sadrže inflamatorna jedinjenja kao što su zasićene masti i endotoksini”, kaže dijetetičar iz Virdžinija Biča Džim Vajt. On dodaje da je, za razliku od njih, ishrana zasnovana na bilju prirodno anti-inflamatorna zbog visokog sadržaja vlakana i antioksidanasa. Vajt nas upućuje na studiju koja je pokazala da ishrana zasnovana na bilju za posledicu ima smanjenje C-reaktivnog proteina, koji je pokazatelj upalnih procesa u telu.

Većina nas svesna je da meso sadrži mnogo proteina i, u zavisnosti od životinje, metoda tranžiranja i pripreme, takođe veliku količinu masti. Ono o čemu se ne priča toliko često jeste prisustvo vitamina i minerala u stvarima koje jedemo a koje su nekada mukale, kokodakale, bakale ili groktale. Duži životni period bez nekih od ovih vitamina i minerala može da ima ozbiljne posledice po zdravlje. Zbog toga vegetarijanci, a pogotovo vegani, često moraju da ih potraže negde drugde.

Pogledajte i:

“Nejedenje mesa zaista od vas zahteva da više pažnje posvetite određenim hranljivim materijama”, kaže nutricionistkinja iz Atlante Marisa Mur. Mur objašnjava da su B12, omega-3 masne kiseline i gvožđe nekoliko glavnih na koje posebno morate da obratite pažnju. Oni mogu da se nađu na drugim mestima sem u mesu: B12 se nalazi u izobilju u hranljivom kvascu i obogaćenoj hrani, na primer, a “možete dobiti vegetarijanske izvore gvožđa u pasulju i listastom zelenom povrću"—pojačano u kombinaciji sa izvorom vitamina C. Omega-3 masti, koje mogu da se nađu u ribi, dolazi u suplementima od algi ili hrani kao što su čia ili semenke konoplje.

Vaš mikrobiom je reč koja se koristi da opiše bilione mikroorganizama što žive u vašem telu. Dugo previđani, ovi mikroorganizmi sve više se priznaju kao ključni za naše celokupno zdravlje. Oni proizvode važne hranljive sastojke, treniraju naš imuni sistem, uključuju i isključuju gene, pomažu nam da se zaštitimo od raka i održavaju tkivo u našem stomaku zdravim. Studije su pokazale da igraju ulogu u gojaznosti, inlfamatornim crevnim bolestima, dijabetesu, aterosklerozi, autominunim bolestima i bolestima jetre.

Loša vest za ljubitelje mesa jeste da meso i drugi proizvodi životinjskog porekla mogu u stomaku da stvore nešto što se zove trimetilanim oksid ili TMAO, koji, iskreno, ne želite da bude tamo. “Unos mesa aktivira bakterije u stomaku koje proizvode supstancu koju, opet, jetra pretvara u toksični proizvod TMAO, i koji [pri visokim nivoima] povećava holesterol, što može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti”, kaže Vajt, objašnjavajući da ishrana zasnovana na bilju proizvodi vrlo malo ili nimalo TMAO-a, a njen sadržaj s obiljem vlakana podstiče rast zdravih bakterija u stomaku.

Štaviše, istraživanje sugeriše da ljudi koji se jedno vreme drže ishrane zasnovane na bilju proizvedu vrlo malo ili nimalo TMAO-a posle obroka koji sadrži meso, zato što imaju drugačiji mikrobiom stomaka. Dovoljno je samo nekoliko dana izbegavanja životinjskih proizvoda da nam se promene stomačne bakterije.

Adventisti Sedmog dana su protestantska verska zajednica čiji američki članovi, u proseku, žive nekoliko godina duže od nacionalnog proseka. Činjenica da ih njihova crkva odvraća od pušenja i konzumiraja alkohola verovatno je zaslužna za deo te razlike, kao što su i njihove tesno održavane zajednice. Oni takođe ne jedu meso. Imajući u vidu da je konzumiranje mesa povezano sa gomilom hroničnih bolesti kao što su rak, srčane bolesti, moždani udar, dijabetes, upale, bolesti bubrega, bolesti jetre ili plućne bolesti, značaj tog konkretno tipa ponašanja po dugovečnost ne može da se ignoriše.

Na nivou DNK, postoje dokazi koji pokazuju da je ishrana zasnovana na bilju bolja u sprečavanju ljudi da se fronclaju na krajevima — i to bukvalno. “Ishrana zasnovana na bilju pokazalo se da produžava telomere iliti čepove na krajevima hromozoma koji održavaju DNK stabilnim, rezultirajući time da ćelije i tkiva sporije stare”, kaže Vajt, dodajući da se skraćeni telomeri vezuju za raniju smrt i starenje. “Uz to, hranljivi sastojci u ishrani zasnovanoj na bilju optimizuju način na koji ćelije opravljaju oštećenu DNK.”