Svi smo bar jednom poželeli da budemo ovaj klinac koji je ukrao autobus u Nišu

Evo ukratko šta se u nedelju navodno desilo u Nišu: nedaleko od Glavne autobuske stanice, dvanaestogodišnjak je ušao u prazan autobus, upalio ga i odvezao do Hilandarske ulice, blizu Saborne crkve, gde ga je saobraćajna policija zaustavila. Autobus je, neoštećen, vraćen vlasniku – požarevačkoj firmi Arriva, a nikakva prijava neće biti podneta protiv dečaka.

Možemo nedelju i po dana raspredati zašto je ovo loše, potencijalno opasno i predstavlja pravu sliku društva u kojem trenutno živimo. Možemo, ali nećemo, jer se, pukom srećom, mada pre nesvakidašnjom sposobnošću maloletnog vozača, ništa nije desilo. Dečko je ušao u autobus, vozio se, nije napravio nijedan prekršaj niti oštećenje, autobus je vraćen vlasniku, a protiv malog neće biti podneta prijava, jer deca mlađa od 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju.

Kada se sve sabere, dolazi se do zaključka da se bukvalno nije ništa dogodilo. Sutra će verovatno svi zaboraviti, osim vozača firme Arriva kome je klinac od dvaneaest godina uspeo da digne jebeni autobus ispred nosa.

Da li bi zaista bilo fer da kritikujemo ovog klinca, figurativno ga vučemo za uši i pitamo ga da li je svestan mogućih posledica ovakvog postupka? Ne. Ne, ne, ne i ne, jer smo, barem u nekom trenutku u detinjstvu svi želeli da budemo ovaj dvanaestogodišnjak.

Svi smo želeli njegovu hrabrost i odvažnost, to da bez problema otvorimo vrata požarevačkog prevoznika, sednemo za volan i obrnemo krug po gradu. Ta klinačka hrabrost ne mora da bude ilustrovana "pozajmljivanjem" autobusa, ali znate o čemu govorim. O trenucima kada nam je falio još samo gram hrabrosti kako bismo pokušali da uradimo nešto bezazleno, na ivici dozvoljenog, ali što bi moglo da se pretvori u sjajnu avanturu koju bismo u kasnijim prepričavanjima uvek malo nafilovali.

Poslao sam link sa vešću o klincu vozaču autobusa nekim prijateljima iz Niša i nakon repetitivnog kucanja slova H i A, svi su imali samo reči hvale za ovaj poduhvat.

- Kakav car. Kao da igra GTA. Uzeo bus, provozao se, uhvatili su ga, a onda je samo odšetao. Kao u igrici kad bude BUSTED, samo što ti tamo čak i skinu neke pare, a ovde se ništa nije desilo – kaže mi Milan Stojković.

Da, ovo je definitivno scenario iz igrice, ali neke bezazlene, tipa Schoolbus simulator ili tako nešto. Imate zadatak da bez greške odvezete autobus od tačke A do tačke B, dok u pozadini svira Kešova Ring of Fire. Naravno da je bilo prostora za pičvajz, ali mali ga nije napravio. Ne mogu da znam da li je ranije imao bilo kakvu obuku ili je samouk. Jedino mogu da mu čestitam što je uspeo da vozi autobus nekoliko kilometara, skreće na raskrsnicama i usput ne napravi nikakvo sranje.

- Pa je l' možeš ti da zamisliš koliko je teško da upravljaš ovolikom mašinom? Pa ja bih očešao svaki auto i verovatno zakačio semafor kada bih probao da vozim ovo – kaže Nikola Radisavljević.

Zaista, meni bi bila potrebna policijska pratnja, zatvorena ulica, ispražnjena šetačka zona (za svaki slučaj) i profesionalni suvozač kao na reliju koji bi mi govorio "oštro levo" i slične gluposti, kako bih bezbedno dovezao ovoliku grdosiju.

Ovo me podseća na još bolji slučaj u Americi kada je osmogodišnji klinac razbio kasicu s novcem i sa četvorogodišnjom sestrom otišao u Mekdonalds. Na takav potez se odlučio zato što su oba roditelja spavala, a sestra i on su bili gladni. Navodno je naučio da vozi auto pažljivo gledajući Jutjub tutorijale.

Da li je imao lošu nameru? Nije. Samo su bili gladni, a nije želeo da budi roditelje. Mali usput nije napravio nijedan prekršaj, poštovao je sve propise i ograničenje brzine. Vozio je bolje od većine Amerikanaca. Kada je policija došla, rasplakao se i rekao da je samo želeo čizburger.

Šta biste rekli detetu da uradi ovako nešto?

- Pa, morala bih da ga iskritikujem zbog nekih očiglednih stvari, ali bih zapravo bila neverovatno ponosna što tako vodi računa o mlađoj sestri i što je bez greške izveo sve – kaže mi Milena Gvozdenović, koja ima ćerku i sina ovih uzrasta.

Dobro, takođe je tu i slučaj tinejdžera koji je ukrao buldožer i smrskao policijski auto. Koliko god puta dobio želju da uradim potpuno istu stvar, moram da priznam da je ovo ipak preterano. I kažnjivo. Ne treba da vam pada na pamet da ukradete buldožer i njime drobite objekte. Osim ako niste "kompletni idioti".

I šta možemo da naučimo od ovih klinaca? Mislim, od prva dva. Od trećeg idiota koji je buldožerom uništio policijski auto možemo da naučimo samo da to nikada ne treba da radimo.

O saobraćaju možemo da naučimo mnogo. Recimo da ako smo dovoljno oprezni i pametni, možemo upravljati bilo kojim vozilom, bez obzira na broj godina i način na koji smo do vozila došli. Da nećemo biti kažnjavani ukoliko smo imali dobre namere, nikoga nismo oštetili i ako zakonski potpadamo u zaštićenu vrstu zbog starosnog doba. A možemo da naučimo da je jebeno lako ukrasti autobus. Jer ako klinac od dvanaest godina to uradi bez neke muke, neki stariji kreten bi to mogao da uradi još lakše, a on možda neće imati nameru da se samo provoza.

Ali bez obzira na sve – bolje nemojte da radie ništa od navedenog. Naročito ako nemate vozačku. Jebiga, klinci u tim godinama mogu ozbiljno da naduvaju samopouzdanje, a tada može ispasti sranje. Ova dva primera su vanvremenski geniji, većina ljudi nažalost nije sposobna za tako nešto. Pustite nas starije da učimo od njih, a vi mlađi se strpite.

Dečko, još jednom, svaka čast za manevrisanje busom kroz sam centar grada.

Još na VICE.com:

Ovaj tip je ušao kolima na teren u Šapcu kako bi prekinuo utakmicu

Pogledajte idiota koji vozi auto na ledenom jezeru nadomak Niša

Klinac koji je spržio mozak ledenim napitkom pokazao je šta je odlučnost