Tri pitanja za tužilaštvo o slučaju finansiranja izbornih kampanja SNS

Finansiranje političkih kampanja obično krije sve odgovore na pitanja koja nas muče svakodnevno. Tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. godine, Srpska napredna stranka dobila je 6,789 individualnih donacija. Čad 98 odsto tih uplata bilo je identičnog iznosa - po 40 hiljada dinara.

Prema pisanju BIRN-a, petoro od tih donatora iz "Kluba 40,000" anonimno je svedočilo da su im partijski funkcioneri dali pomenuti iznos i tražili da uplate nazad stranki pod sopstvenim imenom.

Tom šemom se na računu SNS-a našlo više od dva miliona evra, što je više od trećine ukupnog budžeta za predsedničku kampanju - koji je iznosio 6 i po miliona evra. Iako zakon dozvoljava da pojedinci mogu da uplaćuju političkim strankama iznos u visini od 20 prosečnih mesečnih zarada (u martu, skoro 48 hiljada dinara) istraživanje BIRN-a pokazuje da ovo nije izolovan slučaj uplaćivanja identičnog iznosa u kratkom periodu.

U martu ove godine, Agencija za borbu protiv korupcije podnela je izveštaj Višem javnom tužilaštvu u Beogradu za pokretanje krivičnog postupka zbog sumnje na pranje novca tokom parlamentarnih izbora 2014. godine. Agencija sumnja da donacije „potiču iz nelegalnih aktivnosti, u koje između ostalih spada i sumnja na pranje novca", stoji u izveštaju koji je objavio BIRN. Istu sumnju izrazila je i Uprava za Pranje novca.

U trenutku objavljivanja istraživanja BIRN-a, Tužilaštvo je i dalje proveravalo navode Agencije. Za to vreme, pitanja se sama nameću:

- Sve se znalo kad sam ušla u banku. Već su i oni znali kako idu uplate. Kasnije sam odnela uplatnicu kao dokaz da sam uplatila novac - rekla je za BIRN devojka sa liste donatora predsedničke kampanje Aleksandra Vučića 2017. godine, a koji je objavila Agencija za borbu protiv korupcije. Agenciji je bilo potrebno nedelju dana da unese svih 6,789 imena.

I dok SNS i Više javno tužilaštvo ne odgovaraju na pitanja novinara o ovim transakcijama, izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije pokazuje da je i tokom kampanje 2014. godine bilo sličnih uplata. Naime, navodi se da je u periodu od početka februara do sredine marta te godine 135 fizičkih lica "gotovinski položilo sredstva u iznosima od 40 hiljada dinara na lične račune, a zatim navedena sredstva transferisala na račun Srpske napredne stranke."

- S obzirom na to da su u kratkom vremenskom periodu gotovinski položena sredstva u ukupnom iznosu od 5 miliona i 400 hiljada dinara, bez objašnjenja o poreklu novca, a odmah potom transferisana na račun političke stranke, a kako je Agencija nadležna za kontrolu finansiranja političkih stranaka, Uprava (za sprečavanje pranja novca) nam je dostavila navedene podatke na dalju nadležnost, koje takođe u prilogu ovog izveštaja prosleđujemo tužilaštvu - stoji u izveštaju Agencije.

Osim toga je, piše BIRN, tokom izbora 2012. godine, od 2,300 pojedinačnih donatora SNS-a, 98 odsto stranci uplatilo 19 hiljada dinara. U izveštaju objavljenom nakon izbora, Agencija je utvrdila da su 33 donatora zapravo korisnici socijalne pomoći.

- Pojedini njihovi prilozi prelaze 50% od ukupnih godišnjih socijalnih primanja ili su im jednaki - stoji u tom izveštaju, što je bilo dovoljno da pokrene spekulacije o tome da su primaoci socijalne pomoći zapravo paravan za tajne donatore.

Informacije do kojih su došli novinari dovoljne su da probude sumnju u većem delu javnosti, ali ne i u Javnom tužilaštvu. Zato se i sledeće pitanje samo nameće:

Sumnjivi donatori obeležili su kampanje od 2012. godine na ovamo, uključujući i kompanije koje su donirale uprkos poslovnim gubicima. Iako se slične veze mogu naći i kod drugih stranaka, SNS prednjači u hiljadama donatora koji su uplaćivali iste iznose.

Agencija za borbu protiv korupcije i Uprava za sprečavanje pranja novca - dve državne institucije čije ime ne može da bude jasnije u smislu njihovih delatnosti i nadležnosti - upozorile su tužilaštvo na svoje sumnje u nelegalno poreklo ovih donacija.

Pošto Agencija nema ovlašćenja da istražuje ili ispituje svedoke, svoje zaključke su poslali nadležnim tužiocima, kako je za BIRN objasnila Jelena Đorđević, savetnica u Sektoru za kontrolu finansijskih izveštaja političkih subjekata Agencije.

Tužilaštvo je potom Agenciji vratilo izveštaj na proveru i odbilo da komentariše slučaj. Što znači da istraga do danas nije ni pokrenuta.

Šta sprečava tužilaštvo da pokrene istragu i potvrdi ili opovrgne sumnje Agencije i Uprave? Odgovor je možda u sledećem pitanju.

Po definiciji - nikome. Zakon o javnom tužilaštvu jasno ističe da je javni tužilac "samostalan u vršenju svojih ovlašćenja", i po tom slovu ovo je jedna od najvažnijih institucija u zemlji. Ipak, u samom nazivu funkcije jasno je da bi pre svega trebalo da odgovara i javnosti, odnosno građanima.

Praksa je ipak drugačija.

Javne tužioce predlaže Vlada, a bira Skupština, zbog čega njihov izbor zavisi od vladajuće većine. Njihovi mandati traju do šest godina, a broj mandata je gotovo neograničen. I tu verovatno treba tražiti razloge zbog kojih godinama iz tužilaštva nema nikakvih informacija o najvećim i najkontroverznijim slučajevima u Srbiji - od ovog, preko tetke iz Kanade, pa sve do nikad zaboravljene Savamale. Na to upozoravaju i stručnjaci.

-Ako je tužilac suočen sa tim da će kroz određeni period ponovo biti biran i to od političara, on nema neki razlog da se njima zamera - kaže za BIRN Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca

Aktuelna republička javna tužitelja Zagorka Dolovac, skoro da je nepoznata javnosti. Od njenog poslednjeg intervjua prošlo je skoro četiri godine,a i kada se pojavi na javnim događajima, nije dostupna novinarima.

Više je nego jasno kome ide naklonjenost tužilaštva u Srbiji. Iako je često geslo kampanje Srpske napredne stranke bilo da "nema zaštićenih" u borbi protiv korupcije, gotovo da nema primera koji je javnost u to zaista mogao i da uveri.

U Makedoniji je nakon pada Nikole Gruevskog s vlasti formirano Specijalno tužilaštvo koje je pokrenulo istragu o pranju novca kroz njegovu stranku VMRO i to možda ohrabruje građane širom Balkana kojima politika i korupcija zvuče isto. Ipak, kao i u Makedoniji, zaštićenih ima, posebno dok su na vlasti.

Još na VICE.com:

Kada u Novom Sadu prijaviš korupciju, zapale ti auto

Četiri pitanja za Vulina o tetki i lovi iz Kanade

Afera "Agrokor": rijaliti za sve žedne pravde na Balkanu