Kultura

Spot za "Triler" Majkla Džeksona umalo da nije snimljen

„Osim Majkla, nikoga nije zanimalo da ga snimimo“, kaže Džon Lendis, reditelj zombijskog remek-dela Majkla Džeksona, koje se ove jesni vraća na veliko platno.

pisao Nadja Sayej
16 Septembar 2017, 5:45am

Više od tri decenije otkako se 1983. pojavio, „Triler" je još uvek jedan od najupečatljivijih muzičkih spotova koji su ikada snimljeni. Fantazija inspirisana filmovima B produkcije o zombijima, u kome igraju najslavniji muzičar na svetu, bivša Plejbojeva zečica, i ekipa vukodlaka sa do tada neviđenim pokretima, ovaj kratki film ne samo da je bio hit među Džeksonovim obožavateljima – sa tiražom od preko devet miliona primeraka – već je doživeo uspeh i među kritičarima. U režiji filmskog stvaraoca iz Los Anđelesa, Džona Lendisa, „Triler" je dokazao da muzički spotovi mogu da prevaziđu i nadmaše svoju uobičajenu svrhu – prodaju ploča – i postanu kulturni fenomen. To je bio prvi muzički spot koji je u svoju arhivu uvrstila Kongresna biblioteka, zbog svog „kulturnog, istorijskog i estetskog" značaja.

Ovog septembra, ovo četrnaestominutno remek-delo će imati svoju 3D premijeru na Venecijanskom filmskom festivalu. To će biti prvo prikazivanje filma još od osamdesetih godina, u okviru jednosatnog programa, pored četrdesetpetominutnog dokumentarca pod nazivom Stvaranje Trilera.

Zašto je bilo potrebno toliko dugo vremena da se „Triler" vrati na ekrane? Zato što se Lendis pet godina sudio sa naslednicima Majkla Džeksona oko prava nad ovim muzičkim spotom, da bi 2012. konačno bila doneta presuda, po kojoj je dobio poravnanje od 2,3 miliona dolara, pedeset posto prava nad filmom, i pristup originalnim negativima.

„Pošto sam ponovo dobio pristup negativima, imao sam priliku da ih uglancam i učinim da zablistaju", kaže mi Lendis preko telefona, iz svog doma u Los Anđelesu. „Na Jutjubu je izgledao posrano".

Ideja za spot za „Triler" je rođena 1982, čitavih godinu dana nakon objavljivanja albuma „Triler". Ploča je već bila prva na Bilbordovoj top listi, i postala je najprodavaniji album svih vremena. Ali Džekson je odgledao Lendisov horor film Američki vukodlak u Londonu (1981.), oduševio se njime i pozvao reditelja na saradnju.

„Pozvao me da mi kaže da mu se moj film dopao", kaže Lendis. „Pomislio sam, 'Ne znam, jer muzički spotovi su u suštini reklame za prodaju ploča", priseća se on, ali onda je promenio mišljenje. „Odlučio sam da snimam 'Triler', zato što je to bila prilika da jednu muzičku tačku snimimo kako treba".

Lendis je želeo da taj projekat bude nešto više od samo još jednog muzičkog spota. Predložio je Džeksonu da ga pretvore u kratki film, i Džekson je pristao; to je bilo u skladu sa njegovim sopstvenim pristupom – kojim je postavljao gotovo nemoguće standarde savršenstva (Džekson je kasnije za MTV o ovom spotu rekao sledeće: „Tu mora da se vidi, znate, moja duša".). „Nije želeo samo da bude sjajan, već da bude najbolji", kaže Lendis. „Želeo je da bude najbolji u svemu što radi".

Prema Lendisu, većina muzičkih spotova je osamdesetih koštala oko 30 hiljada dolara, ali „Triler" je na kraju koštao 500 hiljada, zato što je, između ostalih faktora, imao najskuplju šminku još od Čarobnjaka iz Oza. Rik Bejker, osvajač Oskara za najbolju šminku, umetnik poznat po tome što je radio na Gremlinima, angažovan je za složene prostetičke transformacije Džeksona i ekipe zombija.

@Optimum Productions

Lendis „Triler" naziva „spotom taštine". Džeksonova lična fantazija je bila da se pretvori u vukodlaka, jednostavno zbog toga što je mislio da je to kul, naglašava reditelj. „Niko osim Majkla nije bio zainteresovan za to", kaže on. „On je baš želeo da se pretvori u čudovište".

Lendis i Džekson su od predsednka CBS Rekordsa Valtera Jetnikova tražili da finansira projekat, ali Lendis kaže da tokom razgovora sa Jetnikovim nije čuo ništa osim psovki. Seća se da je Jetnikov rekao, „Jebote, šta ti misliš, ko si ti", i „Nećemo to da platimo". „U diskografskoj kući su mislili da je 'Trilerov' vrhunac prošao, i zanimalo ih je šta će biti dalje", kaže on. „Zašto potrošiti toliko para na to"?

S toga su, da bi finansirali muzički spot, Lendis i Džekson snimili četrdesetpetominutni dokumentarac Stvaranje Trilera i prodali ga zajedno u paketu sa „Trilerom", kao jednočasovni program, dvema televizijskim stanicama: Šoutajmu, koji je dobio prvi petodnevni termin, i Em-Ti-Viju, koji je onda imao prava da emituje taj program još nedelju dana.

Program iz dva dela je zatim poslat stotinama televizijskih stanica širom sveta i pomogao je da se tiraž prodatih primeraka albuma utrostruči. Oko 3 miliona VHS kaseta sa „Trilerom" je prodato u Americi, a još 10 širom sveta. „'Triler' je imao taj ogroman uticaj, za koji je samo Majkl Džekson verovao da će imati", kaže Lendis. „Najiskrenije, ja sam bio potpuno nepripremljen za toliki uspeh. Bilo je neočekivano i bez presedana".

Sam spot je snimljen za pet dana u oktobru 1983, na lokaciji improvizovanog groblja u postrojenju za preradu mesa u centru Los Anđelesa. Taj kraj je bio gangsterski, pa je prisustvo policije bilo veliko, seća se Lendis.

Ni Džeksonovi obožavatelji nikada nisu bili daleko. „Kada god bi se on pojavio, tu bi se smesta stvorilo na hiljade ljudi koji su histerično vrištali", kaže Lendis. „Četiri ili pet hiljada ljudi je čekalo ispred, samo da bi bacili pogled na Majkla".

Lendis i Džekson na snimanju „Trilera", 1983. @Optimum Productions

Džekson, koji je tada imao 25 godina, na snimanje je doveo i svoje prijatelje: Marlona Branda, Freda Astera i Džina Kelija. Kada je zvala Elizabet Tejlor, Lendis je morao da joj kaže da je Džekson suviše zauzet da bi razgovarao. „Rekao bih, 'Zdravo, Elizabet, veoma mi je žao, ovde Džon Lendis, ali snimamo, može li Majkl da ti se javi za par sati'", priseća se on. „To je bilo neobično".

Međutim, najnadrealniji trenutak sa snimanja „Trilera" je bio kada je Džekson jednog jutra u pola četiri pozvao Lendisa da ga poseti u njegovoj prikolici. „Dok sam ulazio, čuo sam Majkla kako izgovara, 'Džone, poznaješ li gospođu Onazis'", kaže Lendis. „To je bilo tako bizarno! Da si me pitao, 'Koga si očekivao da vidiš', ne bih rekao 'Džeki Kenedi'".

Iako se Onazis ne pojavljuje na snimcima iza scene, dokumentarac o „Trileru" je pun sjajnih scena sa Džeksonom na svom vrhuncu. Postoji snimak njegovog nastupa na dvadesetpetogodišnjici Motaun Rekordsa, koji ga je vinuo u zvezde, kao i stari snimci iz detinjstva na kojima pevač pleše, koje je Lendis dobio iz ormana Ketrin Džekson.

Film je svedočenje o Džeksonu iz najboljih godina. A da je Džekson živ, Lendis kaže da zna šta bi mislio o tome što se „Triler" prikazuje na velikom ekranu na filmskom festivalu u Veneciji. „Majkl bi bio van sebe od radosti", kaže on. „Ljudi konačno mogu da uživaju u filmu onako kako je bilo i zamišljeno".

Još na VICE.com:

Prošlo je 25 godina od albuma 'Dangerous' Majkla Džeksona, a svet koji prikazuje liči na sadašnjicu

Konačno spot za "Lift", Radiohead hit koji to nikad nije bio

Mik Džeger, Skepta, Džemajma Kirk: šta sve možeš kad si Rolingstoun