Reklame
kriminál

Odvratan novi trend u zatvorima: ’Pandurska pljuca’

Usled toga što je duvan zabranjen u zatvorima u 23 države i pod rigoroznim propisima u ostalih 27, robijaši pribegavaju novom načinu da se urade nikotinom.

pisao Seth Ferranti
14 Novembar 2019, 9:31am

Nije pandur, ali je definitivno pljuca. Foto: Jeff Chevrier/Icon Sportswire via Getty Imagesije 

Otkako su se Pensilvanija i Misuri ove godine pridružili dvadeset i jednoj Sjedinjenoj Državi u potpunoj zabrani duvana u svojim zatvorima, zatvorenici pribegavaju novom načinu da se urade nikotinom. A taj način je prilično gadan.

„Tamo gde sam ja, pravi duvan se sada retko viđa“, kaže za VICE Robert Ruso, koji služi doživotnu kaznu u federalnom zatvoru, zbog združenog zločinačkog poduhvata povezanog sa metamfetaminom.

„Uglavnom je to već korišćeni duvan za žvakanje, uzet iz pljuvaonice zatvorskih čuvara, osušen u mikrotalasnoj rerni i umotan u toalet papir“.

Andre Kuper, čovek koji služi tri doživotne robije u Merilendu, zbog iznude, dilovanja droge i ubistva, proširio je temu. „Sada je pušenje ižvakanog duvana normalno. I to nije bilo koji ižvakani duvan. To je duvan pomešan sa pljuvačkom, koji čuvari ispljunu na pod, u kantu za đubre, ili flašu od soka. Da, zatvorenici puše tu stvar koja je puna svakakvih bacila i virusa poteklih od čuvara koji je to ispljunuo iz svojih usta. Neverovatno, zar ne“? Jedan pušač ispljunutog kaže Kuperu: „To je sve što trenutno imamo, pa ja to pušim“.

Neverovatno, ali ova nezdrava praksa je postala i unosan posao. Puna polulitarska boca soka ispunjena pljuvačkom i ižvakanim duvanom može zatvoreniku da donese blizu stotinu knjižica markica. Po toj računici, 20 markica (knjižica) košta 7 dolara na zatvorskoj crnoj berzi. Zapravo, zatvorske bande se trenutno nadmeću u tome ko kontroliše tržište „žvaka“, kako oni to nazivaju.

Zatvorskim čuvarima duvan na odeljenjima češće je dozvoljen nego zatvorenicima, i otud trgovina onim što se takođe naziva „pandurska pljuca“. U nekim zatvorima, osoblju je zabranjeno uživanje duvana, ali u drugima je dozvoljeno, na za to određenim mestima.

Prema zatvorenicima sa kojima je VICE razgovarao, danas samo jedan od deset zatvorenika puši. Ne zato što to ne žele, već zato što je duvan toliko skup i teško ga je naći. Pribegavaju duvanu za žvakanje samo zato što u tim zatvorima vlada nestašica duvana, i skup je, ako ga uopšte i ima, zahvaljujući zabrani.

„Zatvorenici ne smeju da puše, ali moramo da tolerišemo miris dima koji potiče od čuvara koji puše pred nama“, kaže za VICE Džeremi Fontanez, koji služi doživotnu robiju zbog ubistva i drugih zločina. „Ti isti čuvari imaju obraza da nam napišu prijavu zbog posedovanja duvana“. Zatvorenici koji budu uhvaćeni u kaznenom sistemu gde je takvo ponašanje zabranjeno dobijaju disciplinsku prijavu, posle koje mogu da uslede kazne. Kazne uključuju gubitak privilegije upotrebe telefona, kupovine u kantini, poseta, kao i boravak u samici.

„Momci su ludi za pušenjem pandurske pljuce“, kaže Slim, koji robija zbog posedovanja oružja. „I mnogi kažu da je jača od običnog duvana iz cigareta. Ja lično mislim da je to odvratno. A ako zatvorenici mogu bez duvana, zašto i panduri ne bi mogli? Sve što je ta zabrana donela je procvat novog crnog tržišta“.

U savršenom svetu, Doup Boj, koji robija zbod droge, „ne bi morao da puši to sranje“, kaže i sam. „Ali ja ne živim u savršenom svetu. Pušim odmalena, i zatvor me u tome neće sprečiti“. A niko od onih koji borave u utrobi zveri nije zaista zabrinut zbog dugoročnih posledica pušenja te stvari.

Zabrana duvana škodi zatvorenicima, insistira Fontanez. „Naročito onima koji su osuđeni na duge kazne. Zatvorenici traže način da izdrže, i cigarete su nam davale oduška, a sada tog oduška više nema. Osim toga, momci koji ne mogu sebi da priušte crnoberzijanske cene zapadaju u dugove pokušavajući da zadovolje svoje potrebe, a stres zbog dugova biva sve veći. To je ludo, samo da bi se oslobodili stresa zbog toga što žele cigaretu“.

Lagano širenje zabrane duvana u kazneno-popravnom sistemu SAD – 27 država koje nisu zabranile pušenje u zatvorima imaju stroge restrikcije njegovog uživanja – počelo je pre četvrt veka. 1993. godine, Vrhovni sud je presudio da izlaganje zatvorenika dimu usled sekundarnog pušenja, protivno njihovoj volji, krži Osmi amandman o zabrani okrutnih i neuobičajenih metoda kažnjavanja. Tokom narednih godina, zatvorenici su podnosili više tužbi protiv zatvora, žaleći se na rizik po zdravlje kojem su izloženi usled sekundarnog pušenja, i 2004. godine, Federalni biro za zatvore (BOP) zabranio je prodaju cigareta i proizvoda od duvana zatvorenicima po kantinama.

Novi propisi su bili reakcija na federalni zakon kojim je zabranjeno pušenje u federalnim zgradama i objektima. Neke institucije su zabranile pušenje pre drugih, ali do 2006. većina zatvora je bila u saglasnosti, iako to nije postalo zvanično do januara 2015.

„Iako ima nekih izuzetaka, na primer, okružni zatvori izgleda u tome zaostaju, ovo je opšte pravilo“, kaže Dejvid Si Fati, direktor Nacionalnog zatvorskog projekta ACLU. U prethodnim decenijama, mnogi državni kazneno-popravni sistemi su se povinovali i zabranili pušenje među zatvorenicima. „Da li je zabrana cigareta u zatvorima dobra politika?“, pita se Fati.

„Postoje argumenti na obe strane. S jedne strane, dobrobit po zdravlje je očigledna i značajna. U isti mah, zabrana znatno ugrožava ličnu slobodu i kvalitet života ljudi koji imaju veoma malo od oboje. Nema razloga zašto zatvorenicima ne bi bilo dozvoljeno da puše na za to određenim mestima, gde ne izlažu druge sekundarnom pušenju“.

Zatvorenici mi kažu da zabrana duvana nije naišla na dobar prijem unutra. „Za to su nam rekli 2005, u kazneno-popravnom zavodu Luisburg“, kaže Roso. „Mnogi momci su popizdeli. Zamisli da služiš doživotnu robiju, a ne možeš da popušiš ni jebenu cigaretu“. Roso se seća da je stres kod zatvorenika koji su ostavili duvan probijao plafon. „Bilo je dosta tuča“, kaže on. „Kada minimizuješ pristup bilo čemu, to dovodi do stresa“.

Kuper je bio u kazneno-popravnom zavodu Filadefija kada je zabrana objavljena, i seća se da su se zatvorenici žalili kao ih primoravaju na odvikavanje. „Momci su galamili o stresu pod kojim su zbog toga što su osuđeni, i o tome kako im je duvan potreban da smire živce“. On za VICE kaže, „BOP je baš bila briga. Trebalo je da obezbede nikotinske flastere za zatvorenike kojima su potrebni, ali ponestalo im je flastera. Tako da su mnogi zatvorenici, uključujući i mene, morali da ostave duvan na suvo“.

„Dok su zatvorenici mogli da kupe duvan u kantini, nije bilo potrebe za crnim tržištem“, kaže za VICE Kristoger Zukis, autor novog Kataloga federalnih zatvora, i glavni savetnik za zatvore na prisonerresource.com. „Troškovi su bili relativni u odnosu na prodajnu cenu u institucionalnim kantinama. Ali sada, kada zatvorenici ne mogu legalno da kupuju duvanske proizvode, tržište buja usled visokih cena i krijumčarenja, što stvara čitav niz drugih problema“.

„Zabrana je sjajna za mešetare na crnoj berzi“, kaže Donald Grin, koji služi doživotnu kaznu zbog zavere oko droge, kao i zbog ubistva u zatvoru na Floridi. „Cigarete su ovde skuplje nego droga. Jedna kesica duvana za motanje lako može da dostigne cenu od 300 dolara. Jedna paklica cigareta ide za 250 dolara. Boks će te koštati 2000“. Zabrana je bukvalno stvorila crno tržište. Stvar se donekle malo stišala, ali zatvorenici i dalje uspevaju da se domognu proizvoda od duvana, a u težim okolnostima, okreću se žvakanom duvanu i pikavcima.

„Cigarete predstavljaju zdravu trgovinu. One su i dalje deo zatvorske ekonomije“, kaže dr Džefri Ijan Ros, kriminolog sa Univerziteta u Baltimoru. Svi dokazi ukazuju na to da čuvari unose duvan unutra“.

Proizvode od duvana gotovo isključivo unose zatvorski čuvari. Oni unose zabranjenu robu kada dođu na posao. Kako duvan lagano biva zabranjivan u institucijama širom zemlje, zatvorski čuvari koriste priliku da na tome nešto zarade. Prošlog meseca na Floridi, bivša zatvorska čuvarka je osuđena na 18 meseci zatvora zbog krijumčarenja duvana i drugih droga u kazneno-popravni zavod Santa Rosa, gde je radila.

„Čuvari se, uglavnom zahvaljujući uspešnim tehnikama manipulacija zatvorenika, često nadmeću jedni s drugima“, kaže Fontanez. „Pokušavaju da nađu pravu ekipu/kola ili osobu da uvalja 5 ili 6 cigli (bokseva) koje pokušavaju da prošvercuju svakog meseca. Svako ko ima imalo mozga pokušava da napravi neke ozbiljne pare“. Borba oko moći, korupcija i nasilje su tri glavne posledice zabrane.

Mnogi ljudi u zatvorima su se već borili sa zavisnošću od alkohola i droga, kaže Papi, koji robija zbog ilegalnog ulaska u zemlju. „Duvan je droga, zar ne? Nije važno da li je duvan u cigareti ili se žvaće, u pitanju je nikotin, a ljudi ovde žele da se drogiraju nikotinom“. Papi nikoga ne osuđuje, ali misli da zatvorskim čuvarima možda ne bi trebalo da bude dozvoljeno da na poslu koriste duvan za žvakanje. On misli da je sve to veliki problem koji su napravili čuvari. Drugi zatvorenici se slažu. „To je pravilo, ’Radi šta ti kažem, a ne ono što ja radim’. Kada si u zatvoru, nemaš nikakva prava“.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE US.

Tagged:
Droga
pušenje
zatvori
američki zatvori