Mont Everest se topi i otkriva tone đubreta i leševe

Ovaj članak je deo šire inicijative VICE o stanju životne sredine širom sveta. Za ostale priče iz ovog serijala, pogledajte ovu stranicu.

Mingma David Sherpa je prvi put pronašao ljudsko telo kada se popeo na Mont Everest 2010.godine.

Mingma, tada dvadesetogodišnjak, je znao da je na putu do vrha leži više od 200 leševa. Planinari su ih često koristili kao svojevrsne orijentire za razdaljine i nadmorsku visinu. Na primer, znao je da kada naiđe na "zelene čizme" jednog indijskog planinara, da je zašao u takozvanu Zonu smrti, na nadmorskoj visini od 8.000 metara.

“Osećao bih se loše", priseća se Mingma osećaja dok prolazi pored smrznutog tela, nekog čovek koji je doživeo tragediju na Everestu.

2016. godine Mingma se pridružio Entoni Gordonu, australijskom TV producentu koji je koncipirao dokumentarni film "Prvi svetski šerpas spasilački tim" (Šerpasi su deo nepalske etničke grupe koji rade kao vodiči na planini). Sedmočlani tim šerpasa su opremljeni kamerama i ono što su snimili je ušlo u dokumentarac - Everest Air.

Mingmin tim pronašao je tela 52 ljudi na potezu od Everesta do susednog Makalua, pete najviše planine na svetu. Oni se tamo nisu borili samo sa teškim i nepristupačnim terenom, već i sa posledicama klimatskih promena koje su uzrokavali ljudi. Prošle godine, neočekivane, vansezonske vrućine izazvale su lavinu na glečeru Kumbu, na putu za Everest koja je usmrtila 16 ljudi.

“Postalo je nepredvidljivo šta će se desiti u planini. Nekada ima više, nekada manje snega, baš je nepredvidivo".

To takođe znači da su tela nekih ljudi koji se vode kao nestali godinama počela da se pojavljuju. Naglo otopljavanje dovodi do toga da se zajedno sa leševima, na planinarskoj putanji pojavljuje i ogromna količina otpada. Od planinarske opreme do đubreta koji prave ljudi. Preko 5.000 kilograma nalazi u blizini planinarske [baze](http://In 2016, Mingma joined Anthony Gordon, an Australian TV producer who had conceptualised a documentary on The World's First Sherpa Rescue Team (Sherpas are a Nepalese ethnic community who’re employed as mountain guides). The seven-member team of sherpas were trained to operate cameras and the footage from their rescue missions was turned it into a documentary, Everest Air.), kampa.

Studija Međunarodnog centra za integrisane planine (ICIMOD) otkriva da se glečeri na Himalijima i Hindu Kush ubrzano tope i da će se smanjiti na trećinu svoje veličine, ukoliko emisija ugljen dioksida ne bude pod kontrolom.

2019. je bila jedna od najsmrtonosnijih godina na Everestu, delimično zbog prevelikih gužvi, do kojih je došlo zbog nepredvidivih vremenskih uslova, što je dovelo do toga da ljudi budu podložniji tegobama koje izaziva planinarenje na takvim visinama. Ova viralna slika prikazuje 200 planinara zaglavljenih u "saobraćajnoj gužvi" na Everestu.

Vlada Nepala izdala je ove godine rekordnih 383 dozvole za uspon na Everest i time izazvala brojne kritike zbog povećanog monetizovanja tako osetljivog eko sistema. Ali u ovoj siromašnoj zemlji, ovaj biznis smatra se nacionalnim interesom. Samo ove godine prihod od dozvola za planinare je već prešao cifru od 4 miliona dolara. U pitanju je Kvaka 22 situacija očigledno.

Ipak, jedan od šerpasa nam kaže da pitanje čišćenja Everesta od đubreta može isto tako da donese profit.

“Moj pradeda je predvodio ekspedicije 1920.godine a prve ozbiljnije akcije čišćenja počele su tek 1996.godine. Učestvovao sam u toj akciji, zajedno sa još 40 šerpasa. Spustili smo sa planine oko sedam tona đubreta", priča nam sedamdesetrogodišnji šerpas.

Ta akcija je bila sponzorisana od privatnika i koštala je nekoliko hiljada dolara. Vlada za sada samo sporadično organizuje čišćenje.

Od 2008.godine, turistička agencija Asian Trekking Pvt Ltd, odvaja 20 odsto prihoda za jednu akciju čišćenja godišnje. Od tada, sa nadmorske visine od 8400 metara spušteno više od 20 tona raznog otpada i sedam tela nastradalih planinara. "Ukloniti toliko đubreta sa te visine nije ni malo lako", kaže naš sagovornik i dodaje da smrznuto telo obično ima preko 160 kilograma jer se nalazi u santi leda.

Insipirisana sa nekoliko takvih volonterskih napora, vlada Nepala 2014. godine uvela je pravilo da svaka grupa za planinarenje deponuje 4.000 dolara pre uspona. Depozit se vraća i obrađuje nakon što se penjači vrate sa osam kilograma smeća. Da bi kontrolisali problem ljudskih fekalija, oni penjače obavezuju da sakupljaju sve u vreće i odlažu nakon spuštanja. Tshering Tenzing Sherpa, koordinator pri NVO Sagarmatha Committee za kontrolu zagađenja (SPCC), kaže da se ovo pokazalo kao efikasna mera.

Ranije ove godine, SPCC je angažovan od strane Vlade da predvodi akciju čićenja Everesta. Kada je planinska sezona uspona otvorena, u proleće, osmočlana ekipa ljjdi vratila se u podnožje sa 10.5 tona đubreta.

I pored svih napora, procena je da je na planini i dalje oko 30 tona otpada. Prošlog meseca država je zabranila upotrebu plastičnih časa i flaša na Everestu, a u planu je smanjivanje broja dozvola za planinare koji nemaju iskustva na visinama ispod 6500 metara.

Za sve buduće akcije neophodno je znanje, obrazovanje, svest o životnoj sredini i konstantna borba, kaže Tshering Tenzing. “Everest je majka Nepala, moramo je spasiti.”

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE IN

Ispravka: U članku su prvobitno pogrešno navedeni podaci o smrtima među planinarima na Everestu u 2019. godini. Izvinjavamo se zbog greške.