Tražila sam ljubav na veganskom dejting sajtu

Sajtovi za upoznavanje biljoždera postoje već godinama unazad, ali donedavno mi ih prijatelji vegani nisu pominjali. Oni se, kao i većina nas, drže Tindera, Bambla, ili čak pričanja na usta sa živim ljudima.

Pošto sam i sama veganka, zapitala sam se da li je rekordan broj ljudi koji ove godine učestvuju u takozvanom „veganskom januru“ povećao i broj korisnika ovih program. Ispitala sam ovo otvorivši naloge na nekoliko njih; dala sam se u potragu za novim, osećajnijim partnerom koji… se zalaže za prava životinja, ili šta već ovi ljudi rade.

Prvo sam skinula Hani Bi, što se pokazalo da je sranje verzija Bamblbija. Bilo mi je čudno što su nazvali svoju dejting aplikaciju za vegane po medu, koji vegani ne jedu. Ipak, setila sam se da sam u stvari nedisciplinovana veganka koja ne odbija med, slegla ramenima i produžila dalje.

Program je monetizovan, pa sugeriše korisniku da svoj „ćup meda“ napuni tokenima po ceni od 500 za pet dolara. Sto tokena košta jedan „superlajk“, a dvesto te izađe da pogledaš ko ti kako odgovara i razočaraš se što ti ne odgovaraju potpuni stranci.

Tražila sam romansu a ne finansijske savete, pa sam sve to preskočila i posvetila se uređivanju profila.

Nisam ni morala, jer se ispostavilo da ovo sranje jedva bilo ko i koristi. To sam otkrila posle deset minuta uzaludnog refrešovanja i gledanja u sopstvenu sliku sa natpisom „nikog nema u blizini“.

Pojavila su se na kraju neka četvorica, svajpovala sam desno čisto sporta radi, ali niko mi nije odgovorio. Mora da su osetili da sam neprincipijelni medojedac.

ŠANSA DA SE NAĐE LJUBAV: Nulta. Bukvalno bi mi veća šansa bila da ukradem biftek iz robne kuće i pojedem ga sirovog na parkingu.

Prešla sam na sajt Veggie Romance, dizajna privlačnog negde na nivou mirisa klanice. Ličio je na onlajn apoteku, a ne forum za potencijalne ljubavnike.

Morala sam nešto da popijem samo da bih savladala otvaranje profila – traže da ispišeš čitav esej o svom životu pre nego što ti dozvole da pogledaš čega ima na tržištu. Da li volim somot? Da li mi smeta kaldrma? Da li jedem grejpfrut? Sigurno ceo svet jedva čeka da im na ta pitanja odgovorim.

Većina muškaraca na koje sam naišla očigledno su se žestoko raspisali. Gubila sam volju za životom dok sam na preskok čitala njihove profile. Svašta sam tu saznala o veganskom dejtingu, pre svega da ga upražnjavaju raznorazni, a ne samo aktivisti za prava životinja koji u slobodno vreme vežbaju ćigong a u dredovima gaje kolonije ešerihije koli.

Bilo ih raznih očekivanih zanimanja: čuvari zoo vrta, veterinari, klimatolozi, molekularni biolozi, muzičari; a bilo je i manje očekivanih: doktori, svemirski inženjeri, hardver serviseri, ekonometristi, điu-đicu šampioni.

Ovi sa kul profesijama nisu bili aktivni na sajtu, pa sam polako počela da shvatam da se na veggieromance.com u stvari sparuju ostareli i ubogi vegani. Većina muškaraca koja mi se obratila bila je izrazito stara. Pisali su u stilu: „zdravo da si, svako dobro želim“.

Ostali su bili sablasni. Jedan je izgledao kao da bi me rado priveo u svoju garsonjeru, istranžirao, i pojeo. Drugi se iz nekog razloga neobično brinuo da ga ne prijavim pa da završi „na registru decojebača“. Znaš kako je, ko o tome mora da razmišlja…

ŠANSA DA SE NAĐE LJUBAV: Mršava. Ako ste u cvetu starosti, pred sam kraj života, i želite da poslednje dane provedete čitajući dosadna piskaranja – na pravom ste mesu.

Zamalo da odustanem od pokušaja da nađem veganski dejting servis koji nije tragičan, kad odjednom, eto Grejzera. Grejzer je praktično isto što i Tinder, samo još nije monetizovan i korisnici odbijaju da jedu mrtve životinje.

Razgledajući stotine profila, ubrzo sam saznala da svi oni, gle čuda, baš vole životinje. Mačke, psi, krave, koze, zečevi, miševi, lenjivci, ajkule… za profil su se slikali sa svakim mogućim živim bićem spremnim da pozira za selfi.

Slično su strastveni prema povrću, koje takođe obilato krasi slike iz profila.

Ovaj je valjda hteo da slikom odbije sve one vegane koji se hrane isključivo čokoladnim keksom. Meni je u glavi bio samo prizor nas dvoje kako zajedno jedemo supu od koje nam posle mokraća miriše na šparglu.

Ovaj sa avokado-očima se maskirao u salatu što voli, a nipošto zato što pokušava da sakrije svoj profil od devojke.

Jede zelenu salatu na živo, jebote. Za slučaj da smo zaboravili gde se nalazimo.

Ovo već ne mogu da ne cenim. Namazao se ovsenom kašom, ogrnuo kartonskom kutijom, i pravi se da se doterao. Vidi se da ima muda.

Dobro je poznato šta nam je svima na umu kad se prijavljujemo na dejting servise. Slično važi i za Grejzer, osim što su ovde ljudi više opsednuti humusom nego seksom.

Ovaj je već alternativa, umesto humusa voleo bi da zalije ljubavnicu ovsenom kašom.

Ima naravno i dosta profila koji nas podsećaju da su muški vegani ipak muškarci, i tako podložni blagoj do umerenoj gadosti kad god se nađu na internetu.

Mnogi se hvale da bi umesto životinjskog mesa rado okusili moje genitalije.

Kad su počela da stižu poklapanja, usledile su i duhovitosti. Vegani su iznenađujuće kreativni sa uvodnim pošalicama. Sigurno od omega-3 kiseline iz svog tog avokada.

Posle inicijalnog ledoloma, jednu stvar su svi želeli da znaju: od kad sam veganka? Ovde je to simbol statusa – što duže izbegavaš životinjsko meso, to si bolja žena i majka. Mada realno gledano, nije da nema smisla.

Onda su tražili da im navedem svoj omiljeni veganski restoran. Kad god bih navela neki u kom nisu bili, nadovezali bi se pozivom da tamo izađemo ne večeru. Ako ne bih pristala, krenuli bi da se dure. Svima se izgleda jede lažna piletina iz Temple of Seitan.

Sa druge strane, ja sam njih pitala zašto su na Grejzeru, i zašto bi svajpovali desno na osnovu nečijeg izbora hrane. Da li vegani zaista moraju da budu u vezi sa drugim veganima, ili je moguće koegzistirati sa mesojedima, samo im prekorno odmahivati glavom kad kremiraju neku životinju u rerni?

Niko od mojih sagovornika nije mislio da je druga opcija moguća.

Neke je prosto mrzelo da novim partnerima objašnjavaju kako se hrane i zašto.

Drugi nisu hteli da osete „sokove mrtvih životinja“ na usnama partnera.

A ovog prosto ne loži okrutnost prema životinjama.

ŠANSA DA SE NAĐE LJUBAV: Praktično zagarantovana. Široka je ponuda, svi su vrlo spremni za upoznavanje i zajedničko grickanje veganske hrane. Što i nije najgori mogući način da se sa nekim provede vreme.

Znači, eto. Veganski dejting je kao običan dejting, osim što vas spaja stil življenja koji delite. Ja bih volela da poštovanje životinja automatski povlači poštovanje partnera, ali znam da je to nerealno optimistično.

Ipak, ako ne možete da podnesete ljude koji jedu meso, vegani vam stoje na raspolaganju. Sad znate gde možete da ih nađete.

@nyferjay

Još na VICE.com:

Da li je kokain veganski? Zavisi koga pitate

Pitali smo radnike u veganskim restoranima šta misle o veganima

Dvadeset recepata za veganski januar