Pitali smo glumce u Srbiji koju ulogu nikada ne bi prihvatili

Pre nekoliko meseci produkcija filma i televizijske serije "General" o hrvatskom generalu Anti Gotovini imala je problem sa pronalaženjem statista koji bi glumili Srbe. Problem je rešen apelom lidera hrvatskih veterana Miljenka Poljičaka koji je objasnio da su i "negativci deo filma, a ponekad upravo oni osvajaju najprestižnije nagrade".

Za razliku od statista, profesionalni glumci, u skladu sa svojim zanatom, obično nemaju problema da tumače likove drugih nacionalnosti i religija. Dok šira javnost i dalje u određenim slučajevima ima problem sa razgraničavanjem fikcije i stvarnosti. Dovoljno je setiti se slučaja Sergeja Trifunovića u "Stršljenu". Sergej je očigledno toliko dobro odglumio Albanca zaljubljenog u Srpkinju da su pojedini našli za shodno da ga vređaju po nacionalnoj osnovi, nesvesno mu udeljujući komplimente za sjajan posao.

Da li su se stvari u međuvremenu promenile? Želeli smo da saznamo koje su to uloge koji naši glumci i glumice nikada ne bi prihvatili i zbog čega.

- Nikad nisam razmišljao o tome. Sigurno nema takvih uloga koje ne bih prihvatio zbog nekih predrasuda. Do sada sam, na primer, sto puta glumio ubice. Uloge koji sam do sada odbio su one koje mi se ne sviđaju i koje mi nisu inspirativne. Verovatno bih odbio one uloge sa kojima imam etički problem, neke koje me moralno ograničavaju.

- Situacija u Srbiji je takva, da ti kao glumac baš ni nemaš mogućnost da odbijaš uloge. Nisam razmišljala mnogo o tome, jer nisam bila u takvoj situaciji. Iz ove perspektive mi deluje da bih sve prihvatila, ali verovatno nije tako. Jedino što sam do sada odbijala bilo je kada nisam mogla da uspostavim saradnju sa ljudima koji su radili na tom filmu, ako se ne razumemo, onda ne mogu ni tu ulogu da prihvatim.

- Na moju odluku da li ću tumačiti određenu ličnost nikada ne bi uticao moj lični stav o njoj, već kontekst u kom se obrađuje njeno delovanje. Obrnuti primer toga je česta pojava citata "Lepota će spasiti svet", kažu to je Dostojevski. Nije. To je knez Miškin, imaginarni lik kojeg je stvorio Dostojevski. To nimalo ne mora značiti da je to bio njegov lični stav. Na tragu toga, ja se ne bih libio da probam da igram bilo koga ko mi nije blizak po pitanju bilo čega, ko mi je privatno dalek, nerazumljiv, gadan, ukoliko sam učesnik celine u koju verujem. S druge strane, volim da verujem i da bih imao snage da odbijem kreiranje neke ličnosti koja me krajnje uzbuđuje, ukoliko bih naslutio da je reč o bilo kojoj vrsti zloupotrebe. A opet, nikad nisam bio "ne bih" vrsta čoveka, uvek sam pokušavao da ostanem u kategoriji "kako bih".

- Ne bih prihvatila uloge u nekim polurijaliti emisijama, koje se nude glumcima s vremena na vreme. Takođe, ne bih prihvatila neku ulogu koja je otprilike laki pornić (kakve su česte), ako nudi samo to i nikakav drugi glumački izazov. Uopšte, u poslednje vreme sam napravila rang listu ljudi sa kojima verovatno ne bih radila šta god da mi ponude (nisam skroz isključiva, ali verovatno ne bih).

- Kao glumce nas uče da prihvatimo ulogu bez obzira na to koliko se slažemo sa tim, jer se ne poistovećujemo sa likom, već ga samo predstavljamo. Možda ne bih prihvatila ulogu ako bih shvatila da mi je to neko gubljenje vremena, ako procenim da je to nešto što neće uspeti. Ne bih prihvatila da glumim u nekom stranačkom spotu u kampanji i to nije vezano za neku određenu stranku, već generalno ne bih da učestvujem u nečemu što se na taj način vezuje za politiku.

Pročitajte još na VICE Srbija:

Ko su statisti u Srbiji i kako dolaze do posla

Bio sam statista u seriji "Igra prestola"

Osam filmova koje ne treba da gledate na Festu