Reklame
fenomeni

Zbog čega nas i danas opseda Čarls Menson

Četrdeset sedam godina kasnije, pitali smo psihologe i Mensonove biografe zašto su ta ubistva i dalje predmet tolike kulturološke fascinacije.

pisao Nancy Dunham
18 Januar 2017, 2:37pm

Devetog avgusta 1969. godine, policija je pronašla tela petoro ljudi koje su brutalno ubili sledbenici Čarlsa Mensona.

Dve noći. Sedam smrti. 169 uboda nožem. Sedam rana iz pištolja kalibra 22. "Pig" i "Helter Skelter" ispisano krvlju žrtava u njihovim domovima. To vam je nasleđe Čarlsa Mensona — nasleđe koje i 47 godina kasnije ostavlja traga na našoj kulturi.

Na taj dan 1969. godine, tela osam meseci trudne Šeron Tejt, pisca Vojčeka Frajkovskog, naslednice industrije kafe Ebigejl Foldžer, frizerke zvezda Džej Sebring i prijatelja Stiva Perenta pronađena su u domu koji je Tejtova delila sa svojim mužem, režiserom Romanom Polanskim. Menson je naredio ta ubistva kako bi pokrenuo apokaliptični međurasni rat pod imenom "Helter Skelter", nazvan po pesmi Bitlsa. Ubistva su počinili njegovi verni sledbenici "Teks" Votson, Suzan Etkins, Patriša Krenvinkel, Lesli Van Hauten i Stiv "Klem" Grogan. Linda Kasabijan je služila kao stražar. 

"Lesli Van Hauten je izjavila kako se oduvek pitala: 'Kako neko ko nije lud može da sledi Čarlsa Mensona?'", kaže Džef Gvin, autor tiražne biografije iz  2013. godine Živo t i priključenija Čarls a Mensona. "Ona je rekla: 'Čarli Menson kog zna javnost nije onaj kog smo mi viđali sve vreme.'"

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da nije neuobičajeno za povodljive mlade ljude da budu očarani sociopatom koji bez po muke menja ličnosti kako bi najbolje manipulisao drugima — a snaga Mensonovih sociopatskih sposobnosti ume da očara mnoge.

"Rekao bih da Menson i dalje fascinira zato što je nama koji nismo sociopate često teško da pojmimo toliki stepen zlog ponašanja", kaže doktorka Gejl Solc, docent na Školi medicine pri Njujorškoj prezbiterijanskoj bolnici Vejl-Kornel. "U ljudskoj je prirodi biti fasciniran mrakom."

Drugi razlog za neprekidnu kulturološku opsesiju Mensonom jeste činjenica da su se njegovi brutalni napadi desili u ključnom trenutku za Ameriku: pred kraj šezdesetih, Sjedinjene Države bile su u previranju zbog rata u Vijetnamu, predsedničkog mandata Ričarda Niksona i atentata na Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga. Svake noći vesti su unosile slike brutalnog nasilja u domove običnih Amerikanaca.

"Lesli Van Hauten je izjavila kako se oduvek pitala: 'Kako neko ko nije lud može da sledi Čarlsa Mensona?'"

Na osnovu tih faktora neki su zaključili da je Mensonovo nasilje još jedan "poziv na protest" kontrakulture, tvrdi kriminolog Brajan Levin, direktor Centra za studije  mržnje i ekstremizma na Državnom univerzitetu Kalifornije."Mensonovo nasilje se uklopilo u elemente temelja američkog društva kojih ljudi nisu nužno bili svesni", objašnjava on. "Bili su to kontrakultura koja je pošla po zlu, međurasni rat, nasilje kao sredstvo političkog izražavanja čija meta nisu tradicionalni simboli (kao što je predsednik), a sve se to onda prelilo u čitaj taj koncept društva koje se otima kontroli."

"Čak i tada, 1969. godine, Menson kao da je predstavljao različite stvari za različite grupe ljudi", primećuje Gvin. "Mladi ljudi koji su se bunili protiv vlade doživljavali su ga kao Če Gevaru. Različiti elementi stanovništva doživljavali su ga kao nekog ko je imao teško detinjstvo a i dalje ga kažnjava zatvorski sistem."

Još jedan razlog zbog kog je Menson predmet fascinacije tolikih ljudi jeste taj što je izbegao smrtnu kaznu izrečenu sociopatskim ubicama kao što je Ejlin Vurnos. Vrhovni sud Kalifornije je 1972. godine ukinuo smrtnu presudu i automatski preinačio Mensonovu u kaznu doživotnog zatvora. Menson je iskoristio vreme koje je dobio da dodatno mistifikuje svoju personu putem savršeno tempiranih ispada ili lakrdija, kao što je nedavna veridba kratkog daha sa mladom sledbenicom, koja je posle njegove smrti navodno želela da izloži njegovo telo u staklenom kovčegu kao turističku atrakciju.

Autor Danijel Simon, koji je nedavno snimio na stotine sati razgovora sa Mensonom za svoju novu knjigu Ponovo suđenje Čarlsu Mensonu, kaže da Menson u potpunosti razume kako još više da utiče na kulturu čak i iz svoje ćelije u Kalifornijskom državnom zatvoru Korkoran. "Sve vreme smo neobavezno ćaskali", objašnjava Simon. "Ali čim uključite kameru ili stavite mikrofon pred njega, odjednom iz njega izbije potpuno drugačija ličnost. Na kraju je zbog toga bio i osuđen. On obožava pažnju i obožava da nastupa."

"Mensona slave. A zaslužuje da završi na đubrištu istorije ."

Mensonov uticaj na pop kulturu je ogroman, a dokaze za to imate svuda, od umetnika znanog kao Merilin Menson, preko Mensonove pesme "Look at Your Game Girl" u verziji Guns n' Roses, do raznih filmova i knjiga koje istražuju ili reintepretiraju njega i njegove sledbenike.

"To ne govori o njemu. To govori o pojedincima koji reaguju na njega, o njihovoj ličnoj psihi", kaže psihijatar doktor Gajani De Silva. "Sociopate su veoma, veoma dobre u uvlačenju ljudi u svoju priču."

Svi moji sagovornici za ovaj članak istakli su broj mladih ljudi koje poznaju a da su fascinirani Mensonom i njegovim sledbenicima. Gvin je odlučio da priše o Mensonu nakon što su se njegovi studenti okupili oko Mensonovog tužitelja Vinsenta Buljosija, autora knjige Helter Skelter, kad je gostovao u školi u kojoj predaje Gvin.

Glumac Rajan Kajzer igrao je Čarlsa Mensona u kratkometražnom filmu Laž iz 2009. godine i u dugometražnom filmu iz 2014. godine Kuća Mensona. Te uloge privukle su pažnju javnosti, ali njemu je muka od idolopoklonstva prema Mensonu. "Deprimira me to što se deca ugledaju na Mensona", kaže on. "Ako bih morao da im kažem jednu stvar o njemu, to je da je on poremećena osoba. Nemate čemu da se divite kod njega."

Etkinsova, koja je proglašena krivom za ubistvo Šeron Tejt i podsmevanje glumici dok je ova preklinjala za život svog deteta, provela je poslednje godine života pokušavajući da ubedi ljubitelja Mensona da prestanu da ga obožavaju, a pre nekoliko godina je čak iz vedra neba poslala pismo Brajanu Levinu. "Želela je da u zatvoru pokrene program usmeren protiv mržnje", priseća se Levin. "Nisam joj odgovorio. Osetio sam nešto u svom moralnom i psihološkom sklopu što me je nateralo da je se klonim. Ona nije bila puki posmatrač — počinila je najužasniji zločin u čitavom nizu zločina Mensonove grupe."

"Razvili smo veoma disfunkcionalan i perverzan segment kulture, koji se usredsređuje na nasilje i nestabilne, zle budale koji ga čine", nastavlja Levin. "Mensona slave. A trebalo bi da završi na đubrištu istorije."

Iako mnogi porede Mensona sa Adolfom Hitlerom ili savremenim teroristima, eksperti kažu da nikad nije imao intelektualni kapacitet ili moć ubeđivanja da istinski regrutuje velike mase neophodne da bi se značajnije izmenila kultura. "Čarli nikad nije mogao da navede čitavu naciju da ga sledi", kaže Gvin. "Ali je svakako mogao da natera čitavu naciju da bude svesna njegovog postojanja. U tome je osnovna razlika."

Još na VICE.com

Fatalna privlačnost: žene koje se lože na serijske ubice

Ljudi koji zarađuju na umetničkim delima i ličnim stvarima silovatelja i serijskih ubica

Perverznjak koji je promenio Ameriku: Lari Flint protiv naroda

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Tagged:
ritual
Sekte
Holivud
Roman Polanski
Čarls Menson
ubistva
Šeron Tejt