Kad si albino, svi misle da si belac

Britanski Pakistanac Imran Zeb, albino, otputovao je 2005. godine u Kinu zbog istraživanja za doktorat. Na kraju je zauvek ostao u toj zemlji, jer je zavoleo kulturu, jezik i ljude. Ali njegov tamošnji život krasi još jedan neobičan momenat.

Ljudi bi videlii njegovu bledu kožu i svetlu kosu, i „pročitali" ga kao belog Evropljanina. Iako nikada nije krio svoj etnicitet, dopustio je da ljudi nastave to da misle, i imao je neke pogodnosti zbog toga što ga smatraju belcem. Pored sve diskusije o privilegovanosti belaca, i nekih desničara koji poriču da postoji, on ovde sa nama deli svoju priču.

Kada sam se preselio u Kinu, ubrzo sam shvatio da prolazim kao belac. Preselio sam se u relativno homogeno društvo, i idalje sam odskakao kao stranac, ali delovalo mi je da sam profitirao zbog par prednosti. Jedna od glavnih je to što izgleda da je nekim kineskim devojkama bleda koža privlačna. Ne mogu da kažem da se to odnosi na sve, jer naravno, Kina je ogromna zemlja sa mnoštvom različitih kultura i društvenih normi, ali to je definitivno bilo nešto što sam doživeo.

Kao „belac" u Šangaju, nasumično sam prilazio ženama i započinjao razgovor – često sam dobijao kontakt, ponekad i kada je sa momkom. Gledao sam kada to kineski momci pokušavaju, i devojke im bukvalno govore da se gube. Mislim da su momci koji izgledaju kao da su „sa zapada" favorizovani zato što ih među slavnim ličnostima ima najviše.

Iako islamofobija u Kini ne deluje toliko blatantno kao u UK, definitivno je i dalje prisutna, i činjenica da me smatraju za belca (iako sam musliman) me delom i vređa. Situacija sa Ujgurima, preovlađujuće islamskoj etničkoj grupi u regionu Ksinjang, imala je značajnog uticaja na to kako ovde doživljavaju muslimane. Naučni rad o njihovoj situaciji, koji je objavljen u Reviji jednakih prava 2011, opisuje da ih doživljavaju kao „nasilne, krvoločne i kradljivce", što sumira to kako veliki broj ljudi gleda na njih. To je samoispunjujuće proročanstvo. Trpe veliku diskriminaciju, i mislim da su se kriminalni elementi među njima uzdigli kao rekacija na nju. Kakav god da je uzrok, to podstiče negativnu predstavu o muslimanima, koju ja uglavnom mogu da izbegnem zahvaljujući boji svoje kože.

Da na mene gledaju kao na muslimana, verovatno bih doživeo uobičajene pretpostavke i pogrešne predstave. Otkako boravim ovde, shvatio sam da neki Kinezi misle da muslimani ne jedu svinjetinu zato što im je svinja predak. Misle da to ne čine iz poštovanja, kao što je slučaj sa svetim kravama i vegetarijanstvom u hinduizmu. Nakon što sam mnogo puta čuo kako ljudi to govore, postavio sam poruku u grupi na ViČetu, kineskom pandanu Wotsapa, i pitao ljude šta misle, zašto je svinjetina zabranjena u islamu. I naravno, neki su odgovorili da mi muslimani potičemo od svinja. Bilo je još mnogo pogrešnih predstava, uključujući i „Oni misle da im svinje donose sreću" i „Oni misle da je svinja sveta životinja". Neko je rekao „Zato što je svinja Alah".

I tako ispada da me bela koža čuva od toga da me smatraju rođakom svinja. Time ne želim da kažem da me je to što su me pobrkali za belca potpuno zaštitilo od ovdašnje islamofobije. Jednom su me odbili za položaj predavača, pošto je dekan rekao, „Ti imaš muslimansko ime. Možda ćeš učiti decu kako da postanu teroristi". Na tako nešto nema šta da se odogovori.

Iako biti u bled u Kini ima mnogo više prednosti nego mana, neki Kinezi još uvek imaju predrasude i prema belcima. Pitao sam neke lokalce šta misle o belim zapadnjacima, i odgovori su uključivali izjave kao što je „oni imaju seks sa mnogo različitih devojaka" , i „neki smrde". S pozitivne strane, jedna žena je rekla da imaju ogromne kite.

Sve u svemu, moja selidba u Kinu je prepuna avantura. Imam priliku da promenim identitet i da stičem privilegije zbog toga što me smatraju belcem i izbegnem neke predrasude sa kojima su ljudi iz južne Azije suočeni kod kuće u UK. Takođe, Šangaj je ogroman, pa mogu da ostanem relativno anoniman i da ne privlačim preveliku pažnju zbog toga što sam albino. Veoma sam srećan živeći ovde.

Fotografija: autor

Još na VICE.com

Užasavajuća priča o dva crna brata koje su naterali da budu cirkuske nakaze

Sve što ste želeli da znate o mogućem smaku sveta

Raznošenje hleba u Kairu je balansiranje između života i smrti

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu