DROGE

Sa planina do poštanskog sandučeta: Proveo sam vikend sa dilerom droge sa dip veba

I iz prve ruke gledao kako se upravlja internet narko carstvom.

pisao Jake Hanrahan
05 Januar 2017, 6:30am

Jake Hanrahan

Duboko u marokanskim planinama nalazi se jedna velika kuća od cigala, smeštena u podnožju doline. Bila je noć, i slaba svetlost se probijala kroz pukotine zidova bez prozora. Bio sam u kolima koja su se zemljanim putem približavala kući, zajedno sa čovekom koji sebe naziva „Patron" – što na španskom znači šef. Trebalo nam je pet sati vožnje do tamo, krivudavim planinskim putem koji je prošaran policijskim kontrolnim punktovima. Svaki put kada bi nas zaustavili, policajci bi otvorili vrata naših kola i rukovali se sa Patronom – sa velikim osmesima na licima.

„Plaćam te tipove odavde do obale", nasmejao se Padron.

Od silaska u dolinu mi je bilo muka. Asfaltni put je prestao pre dobrih osam kilometara, a vozač je bez upozorenja napravio nekoliko besmislenih skretanja od 180 stepeni, „da bi se otresao signala za praćenje, ako ih ima". Ali konačno smo se parkirali ispred kuće od cigala i izašli. Vozač je zatrubio, i jedan čovek u radničkim pantalonama na tregere je izašao iz kuće i zagrlio Patrona. Nekoliko minuta su razgovarali na francuskom, pre nego što su me uveli unutra na metalna ulazna vrata.

U skromnoj kući od cigala su se nalazile vreće kanabisa veličine bale sena. Bile su poslagane do plafona. „Mislim da je to oko dve tone trave", rekao je Patron.

Ova velika količina trave pripada njemu. To je njegov proizvod. Ali neće biti prodavana na ulici; ova droga će biti upakovana u male pakete koje će dostavljati poštar. Patron, kao što i sam kaže, „nije gangster". On je krupni diler na dip vebu. Na internetu prodaje opijum i hašiš najvišeg kvaliteta, i tvrdi da tokom tog procesa zarađuje „oko 100 hiljada funti mesečno" u bitkoinima. Njegova droga se distribuiše po celom svetu kada je gurne u poštansko sanduče. I ranije sam se video sa dilerom sa dip veba koji mi je objasnio kako taj posao funkcioniše, ali sa Patronom to prvi put gledam iz prve ruke.

Tržište droge na dip vebu je počelo sa čuvenim „Putem svile", kojim je upravljao „Dred Pirat Roberts" (DPR). FBI je prekinuo Put svile 2013, kada je uhapsio DPR-a, koji je identifikovan kao tridesetdvogodišnji Ros Ulbriht. Bivši car dip veba je dobio brutalnu zatvorsku kaznu: dve doživotne robije, bez mogućnosti da izađe na uslovnu slobodu, i još 20 i 15 godina za još dva krivična dela. Namera FBI je bila da zaustavi bestidnu navalu distribucije droge preko interneta, ali su zapravo stvorili hobotnicu. Kada je postojao Put svile, postojao je samo jedan stvarni konkurent: Ponovo učitana crna berza. Sada ima preko 15 tržišta droge na dip vebu, od kojih mnoga imaju mnogo rigoroznije obezbeđenje od Puta svile. Može se reći da tržište droge na dip vebu nikada nije imalo toliko mnogo opcija.

Za Patrona, koji svoj proizvod prodaje preko novih sajtova kao što su Hansa Market i AlphaBay, dip veb je mesto na kome veruje da može „etički da prodaje drogu". Kao i većina ljudi iz te zajednice, sebe ne smatra kriminalcem. „Vidi, ima kriminalaca, i ima kriminalaca; ako prebrzo voziš, kriminalac si; ako dobiješ rak i sam nabavljaš kanabis da ublažiš bol, kriminalac si. Ja mislim da sami treba da odlučujemo, a ne da se oslanjamo na vlasti da odlučuju šta je dobro ili loše za nas".

Patron je zastao da pripali cigaretu – što radi svakih par minuta. Ako ne pali jednu za drugom, onda povlači iz vaporizatora. „Preko dip veba pomažemo ljudima da nabave ono što žele, na bezbedan i siguran način. Nisu prinuđeni da odlaze kod dilera heroina na neko sumnjivo mesto na ulici; mi im omogućujemo da sede na svojoj sofi i da im droga bude dostavljena".

Iako Patron na prvi pogled ne deluje kao tip čoveka koji želi da bude poznat kao „šef", poseduje određenu oštricu. Mnogo sam naučio kada sam gledao kako obavlja posao sa svojim partnerima u planinama. U jednom trenutku je najharizmatičnija osoba u prostoriji, u sledećem je odsutan i ozbiljan – hladan, čak. Neverovatno brzo se transformiše. Ali što smo duže razgovarali, više mi je delovalo kao da je duboko u sebi pomalo štreber. Ali žestok štreber, moliću lepo.

Najiskrenije je fasciniran OPSEC-om (operativnom bezbednošću), kompjuterima, tehnologijom i hardverom. Na primer, ranije tog dana, dok smo šetali dokovima Maroka, Patron mi je pokazao sve glisere obalske straže u vodi. Znao je nazive, brojeve modela, koje motore koriste, koliko mogu da razviju, i kakvi operativci upravljaju njima. Patron nije diler droge koji je upao u svet dip veba, već tip sa dip veba koji je upao u svet droge. To je možda nešto zbog čega je trenutno uvek korak ispred vlasti.

Patron je zahvatio iz vreće u zadnjoj sobi i stavio na sto nekoliko kila presovanog hašiša i tri vreće „polena" – kanabisa koji je samleven u fini prah. „Eto je", rekao je. „To je moja naredna pošiljka. Ekipa uskoro kreće s njom" – njegova ekipa je grupa koju naziva „Kartel Severne Afrike" (KSA). KSA je mala ekipa sačinjena od Španaca i Berbera (starosedelaca severa Afrike) koju predvodi Patron. Operišu i u Maroku i u Španiji. Uz pomoć KSA, Patron krijumčari svoj prozivod iz severne Afrike u Evropu, odakle ga distribuiše po celom svetu, putem narudžbina koje ekipa dobija preko dip veba.

„Trenutno  imam pošiljke od četvrtine tone – 250 kilograma po svakoj. Zavisi koliko klijenti traže, ali imamo oko dve pošiljke mesečno". Patron kaže da, iako zarađuje pristojne pare na tome, ni u kom slučaju nije bogat čovek. „Lepo živim, ali moram da plaćam sve članove ekipe. Moram da plaćam lično obezbeđenje, uzgajivače, krijumčare – sve. Želim da svi dobijaju fer deo. Ali zbog toga radim sa ovim momcima ovde: da bih imao vrhunski proizvod po fer ceni. Ove plantaže postoje već generacijama".

Patron otvara vrećicu polena. Miris ispunjava čitavu sobu. „Kada biljke izrastu, oberu ih, osuše, priprema se polen, i od njega se pravi hašiš. Onda ga transportujemo različitim vozilima".

Kada cigle hašiša budu ispresovane u kući u dolini, Patron pomaže da ih utovare na kamione. Transportuju se u primorski deo Moroka gde ih ukrcaju na čvrste čamce na naduvavanje. „Čamci imaju motore od 300 konjskih snaga", objašnjava on. „To su veoma brzi čamci. Kada se voziš u nekom od njih, pred očima ti se sve jebeno pomuti. Zastrašujuće je. Onda idemo za Španiju, i istvarimo sve na obalu kada stignemo".

Odavde droga odlazi u sigurne kuće. To je bila naša sledeća destinacija. Narednog dana smo otišli iz Maroka, nakon što smo se posmrzavali spavajući u poluzavršenoj zgradi bez grejanja – „jedinom mestu unaokolo", prema Patronu.

Svaki put kada bismo stigli na novu lokaciju, Patron bi metodično zamenio SIM karticu u oba svoja telefona, pre nego što bi ih stavio u specijalne kese koje blokiraju signal. Takođe bi sakrio jedan od svoja dva pasoša – barem ona dva koja sam ja video – u kola koja bi došla po nas. U Španiji, tokom trosatnog puta od obale do sigurne kuće, dvaput smo promenili kola – drugi put pored kolovoza, bez uličnih svetiljki ili bankina. Patron je paranoičan, i to s pravom. Kada bi ga uhvatili, mogao bi da dobije do 15 godina zatvora.

„U redu", rekao je patron oprezno, povlačeći dim iz cigarete dok je gledao u retrovizor. „Sada stižemo u sigurnu kuću". Jurili smo po mračnom putu usred neke nedođije, i na kraju se zaustavili u malom dvorištu sa par kuća. Dva mlada čoveka su nam prišla i zagrlila Patrona. Njih trojica su međusobno razgovarali na španskom. Posle nekoliko minuta, Patron i ja smo ušli u sigurnu kuću, dok su ona dva momka otišla negde niz dvorište.

Unutrašnjost sigurne kuće je izgledala kao sajber pank skrovište. Bilo je nekoliko laptopova, umršenih žica, TV sa pljosnatim ekranom i USB ulaza na sve strane. Tu su se nalazili i klupica i sto, na kojem je bilo ostataka neke hrane. Na zidu je visio lovački karabin sa teleskopom. Pitao sam Patrona da li voli da lovi.

„Da, volim da lovim", odgovorio je. Napravio je pauzu. „Ali reći ću ti nešto: kada bi pogodio nekoga ovime, jebeno bi ga bolelo".

Patron je nestao u drugoj sobi, pre nego što se vratio sa laptopom i još jednom vrećom. Ispraznio je vreću na sto: kilogram „Amnez" hašiša i velika pogača presovanog opijuma.

Patron je ubacio USB stik u laptop. Podigao se. „Vidiš, ja koristim Tejlz". Pokazao je na USB stik. Tejlz je operativni sistem koji na internetu štiti privatnost. Blokira sve ne-anonimne veze i sve aktuelne veze pušta kroz Tor, internet pretraživač koji korisiniku garantuje anonimnost. U suštini, onoga ko prodaje drogu preko interneta a ne koristi Tejlz, mnogo je lakše uhvatiti.

Kada se ulogovao na dip veb, Patron je počeo da proverava porudžbine. Bilo ih je poprilično mnogo. Posao ide dobro. „Idemo", rekao je. „Ova žena želi hašiš. Pokazaću ti kako to radimo". Kliknuo je par puta, a onda pripalio novu cigaretu. Gledati Patrona na delu u sigurnoj kući, kako na kompjuteru rešava narudžbine, bilo je kao kada gledaš dobrog mehaničara kako popravlja kola – bio je apsolutno u svom elementu i instinktivno je znao šta treba da radi.

Iznenada se začuo titravi, metalni zvuk. To je bio štampač u uglu. Iz njega je izašla lažna priznanica za članarinu za teretanu. Bez reči, Patron je stavio hirurške rukace, izvadio nož iz džepa sakoa i uputio se ka stolu u dnu sobe. Uzeo je priznanicu i komad hašiša. Pored nogu mu je stajala pokretna grejalica. Uključio ju je i stavio nož među rešetke grejalice. Stavio je hašiš na dasku za sečenje i pripalio još jednu cigaretu, dok je staru ostavio u pepeljari, nepopušenu. „Vidi", rekao je, zastajući da udahne dim. „U redu, da, radim nešto što vlasti klasifikuju kao nelegalno, ali sa moralne tačke gledišta, mislim da je savršeno razumno".

Patron je dao mašti na volju dok smo čekali da se nož ugreje. Rekao mi je da mu je najveći san da jednog dana otvori neku vrstu klinike – gde bi mogao legalno da leči ljude eksperimentalnim terapijama CBD-om (hemikalijom iz kanabisa koja nije psihoaktivna).

Onda se nož ugrejao. Patron je ugasio napola popušenu cigaretu i bacio se na posao, odsekavši oko jednog grama hašiša od bloka. Onda ga je uvio u foliju, zalepio za priznanicu, sve to presavio i ubacio u koverat. Droga je bila sakrivena. „Eto, tako ti je to", nasmejao se. „To dobiješ poštom, otvoriš, i vidiš da je u pitanju samo priznanica za teretanu".

Patron je možda proizvod interneta jednako kao i prozivod rata protiv droga. Sedeći u sigurnoj kući, okružen laptopovima, cigaretama i drogom, delovao je kao da mu je tu prijatnije nego u planinama, gde je obavljao opasniji posao. Za njega, novac i taj način života ne bi vredeli da nema zajednicu i društvo sa dip veba. Kao što je i sam rekao: „Dopadalo mi se ono u šta je DPR verovao. Stvorio je novu kulturu".

Pre nego što sam se konačno oprostio od Patrona, pitao sam ga šta to toliko voli kod tržišta droge na dip vebu na kome on operiše.

„Generalno, na dip vebu, svi se trude da se međusobno dobro slažu", kaže on. Svoje sporove rešavaju preko administratora tržišta, i sve to je veoma civilizovano i veoma fino. S druge strane, postoji tržište drogama na veliko – ono što se događa van interneta. Razmisli o tome: to se dešava još od pravog Puta svile (drevna trgovačka trasa kroz Aziju), i ironično je, jer je sve ovo počelo s nasiljem – sa Opijumskim ratovima, i čime sve ne – a sada, bez dip veba i Puta Svile (tržišta), sve bi se završilo nasilno."

Diler droge sa dip veba "Patron" (Sve fotografije: autor)

Još na VICE.com

Od lekova na recept do najtežih droga: Šoping vutre preko interneta

Najveći diler esida na Darknetu organizuje takmičenje za ilustratore

Uronio sam u mračni svet interneta, gde se prodaju i oružje i droga

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu