Mislim da smo u problemu: Sladoled je kao kokain?

Navučena sam na sladoled već deset godina.

Iako je starosna granica ove zavisnosti najčešće 15 godina, ja imam 27 i težak sam zavisnik.

Čim ujutru otvorim oči razmišljam koji ću sladoled pojesti: osvežavajući Rumenko, onaj sa četiri vrste čokolade i plazmom preko, ili ću (uvek) zasluženo da se počastim porodičnom kutijom i kusanjem kutlačom u uglu svoje sobe gde me niko ne vidi.

Poput jutarnje kafe ili cigare posle seksa, ledena poslastica je spontano i lukavo postala grešni deo moje svakodnevice.

Ljudi su me godinama ubeđivali da sam se istripovala, i da želja koju osećam nije zavisnost, uprkos tome što su svedočili mojim brojnim mračnim krizama (naročito u PMSu). Stidljivo sam odlagala posetu lekaru, sve dok mi Gugl jednog dana nije pomogao, a nauka stala na moju stranu. Dovoljan je bio unos dve reči: sladoled, zavisnost.

Nakon brojnih detaljnih i kilometarskih izveštaja o tome koliko je sladoled dobar u raznim sferama: deluje sjajno na smanjenje stresa, povećava seksualnu želju i libido i što je najvažnije razvlači osmeh na licu ko god da ga konzumira, istraživanja su pokazala da u određenim slučajevima može biti zarazan poput ilegalnih droga. Slučajnost ili ne, droga koja izaziva najsličniju zavisnost je upravo ona sa veoma sličnim benefitima kao onih koje smo pomenuili kod sladoleda: kokain.

Iako ga ne možete baš nabaviti u svim bojama palete, i različitim ukusima, i ne baš na svakom ćošku (osim ako niste u Kolumbiji), kokain deluje na mozak tako što ga natera da ga želi sve češće i češće i sve više i više, poput naivne nasmejane kugle omiljenog sladoleda.

Ovo istraživanje sproveo je Istraživački centar u Oregonu. Doktor Kajl Burger je zajedno sa svojim timom ispitao 150 tinejdžera između 14 i 16 godina. Ispitanici su uživali u svojim omiljenim poslasticama koje sadrže sladoled poput milkšejka, dok je njihov mozak bio skeniran tehnologijom magnetne rezonance. Svaki od učesnika je posle ovog eksperimenta razgovarao sa doktorima o svom načinu ishrane i želji koju oseća za sladoledom. Istraživački tim je nakon ove opservacije zaključio da ljudski mozak na isti način odgovara zadovoljstvu pričinjenom uzimanjem sladoleda kao i uz pomoć droga koje izazivaju zavisnost. Ljudski mozak konzumiranje sladoleda registruje kao određenu vrstu „nagrade", a istraživači su zaključili da osobe koje konzumiraju velike količine ovog slatkiša vremenom razviju toleranciju na njega, pa povećavaju dozu koja je potrebna kako bi se u mozgu pojavilo zadovoljstvo.

Studija je takođe pokazala da su neki od ispitanika bili osetljiviji na zavisnost od drugih, možda iz nekih genetskih razloga.

Pa ovo je sve toliko tačno! Sećam se davnih dana početka moje zavisnosti kada mi je jedna kugla dnevno u Pelivanu, ili jedan Kapri na brzaka sa ulice bio sasvim dovoljan. Danas mi veliki deo plate odlazi na porodična pakovanja sa pet različitih ukusa, ali i na biranje kvalitetnije robe. Kutijica Ben & Jerry sladoleda kod nas košta oko 800 dinara. Postala sam pravi slado - narkoman.

Međutim, postoji jedna velika razlika u konzumaciji ove dve zle supstance – od sladoleda se goji, od kokaina mršavi. Pih.

Svakako, vreme je za odvikavanje.

Biće ovo jedno dugo i teško leto.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu