Reklame
Černobilj

Radioaktivne ilegalne ture u Černobilju

Postoji nekoliko ilegalnih vodiča koji će vas uvesti gde god želite da idete. Dvadesetsedmogodišnji Kiril Stepanec je jedan od njih.

pisao Kostas Onisenko
03 Maj 2016, 7:00am

Sve fotografije: Kiril Stepanec

Svake godine, hiljade turista poseti zabranjenu zonu oko Černobilja gde se 26. aprila 1986. godine dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Nakon nesreće, prostor oko nukelane elektrane je evakuisan – zabranjeno je prići reaktoru četiri u prečniku od 30km. U tom delu se nalazi i Pripjat, najveći grad Černobilja, kao i gomila malih sela. Od nedavno, ulaz u zonu je dozvoljen samo sa specijalnom dozvolom i uz pratnju licenciranog vodiča.

Naravno, zvanična zabrana ne može da zadrži ljude koji žele da posete Černobilj bez ikakvih ograničenja. Postoji nekoliko vodiča koji će vas uvesti gde god želite da idete. Ovi vodiči se nazivaju "stokeri". Dvadesetsedmogodišnji Kiril Stepanec je jedan od njih. Pre nekoliko godina, oko petnaestak ljudi je posećivalo ilegalnu zonu godišnje, a danas ih je znantno više.

Razgovarao sam sa Kirilom o rizicima i romantici posla kojim se bavi, ali i o tome kako je kad izgubiš prste na nogama u radioaktivnoj zoni.

VICE: Kako si počeo da vodiš ilegalne ture u Černobilju?

Kiril Stepanec: Počeo sam kao vodič zvanične ture 2009. godine i tada sam prvi put posetio Černobilj. Međutim, odmah mi je bilo jasno da oficijalna tura ne nudi ništa posebno – uzmu vam novac i za sve vreme ture jednostavno nemate pojma gde se nalazite. Prvi put sam ušao u zabranjenu zonu 2011. godine sa nekoliko prijatelja i od tada nisam prestao da vraćam.

Zašto ideš tamo?

Živim u blizini. Od Kijeva do ovde je nekih sat i po vožnje. Drugi ljudi turistički idu na Karpate ili do Alpa, a ja idem do Černobilja. Nekada sam radio kado zvanični turistički vodič, ali turistička organizacija više ne želi da radi sa mnom. Mnogi ljudi se prosto zaljubili u ovaj predeo, ali nemaju želje da ga dele sa drugima. Ovo je čudno mesto za biznis. Zato sam odlučio da ljude dovodim ilegalno.

Kako ulaziš unutra?

Odemo do ulaza automobilom ili autobusom i onda odem do jednog od ilegalnih ulaza. Kada jednom uđete, možete kuda god želite. Da bi se stiglo do Pripjata potrebno je hodati nekoliko dana. Potrebno je manje da bi se stiglo do manjih sela. Kada idem sam, volim da odem do mesta na kojima ljudska noga nije kročila nekih trideset godina. Takvih mesta je mnogo, ali je mnogo i turističkih atrakcija. Kada sam pre neki dan išao po Pripjata sreo sam sigurno četrdesetak ljudi.

Nosiš sa sobom instrumente za merenje radijacije?

Više ne. Ako te uhvate, konfiskuju ti instrumente, a prilino su skupi. Sada već i znam gde idem, tako da mi instrumenti nisu potrebni.

Da li policija aktivno traga za ilegalnim tursitičkim vodičima?

Da, nekoliko puta su me uhvatili. Ali, ništa specijalno se nije desilo - provere šta imaš kod sebe, otvore ti dosije, pošalju te na sud i na kraju dobješ malu kaznu. To je ako te uhvate kako tumaraš po zabranjenoj zoni. Drugačije je, naravno, ako te uhvate da kradeš stvari iz zone, poput čelika ili drva. Kažu da šverceri zarađuju odlično, ali ja se držim izvan toga.

Ko su ludi koji dolaze na tvoje ture?

Svako, zaista. Korporativni tipovi koji traže neku vrstu uzbuđenja ili novinari koji žele dobru priču. Bilo ko dovoljno radoznao da vidi Černobilj o kome je toliko slušao. Naravno, devedeset procenata ljudi želi da se dočepa najviše zgrade u Pripjatu, popne se na krov, napije i dočekao zalazak sunca.

Gde spavaju turisti koje dovodiš?

Imamo nekoliko stanova u kojima mogu da ostanu, u Pripjatu i u još nekoliko sela. Ti stanovi su opremljeni i imaju krevete.

Koliko stokera ima u zabranjenoj zoni?

Nemam pojma. Bilo nas je oko petnaestak i svi smo se poznavali. Sada ih ima mnogo više, tako da ima i većeg rivalstva. Drugi stokeri znaju gde odsedam kada sam ovde. Ponekad polome prozore na mojim stanovima ili se popišaju po krevetu kada nisam tu. Verovatno me i špijuniraju. Ali generalno, ovaj kraj privlači mentalno nestabile ljude.

Ali ima i dobrih ljudi, zar ne?

Naravno, mnogo njih. Upznao sam jednu devojku iz Moskve koja je ovde isto dospela ilegalno. Bili smo u vezi neko vreme, radili smo zajedno. Bili smo u radioaktivnoj vezi. Sada više nismo zajedno.

Da li stvari nekada krenu po zlu? Kakve se nesreće najčešće dešavaju?

Jedan od mojih prijatelja iz Rusije je došao ovde zimi, napio se i zaspao na zgradi. Stopala su mu bila mokra i kada se ujutru probudio nije ih osećao. Odvukao se nekako do glavnog puta, pozvao policiju i predao se. Izgubio je oba stopala.

Bio je previše hrabar?

Da, iako je imao mnogo iskustva sa Černobiljom. Ali, to me ne iznenađuje, normalno je da ljudi sa više iskustva češće upadaju u nevolje, a ne ljudi koji tek počinju i koji su oprezniji.

Hvala!

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagramu

Tagged:
Vice Blog
Fotografija
ukrajina
Turizam
ilegalne turističke ture