Reklame
Vice Blog

Šta komentari o 'GO VEGAN' grafitima u Beogradu govore o nama

Smara nas to što se slatki Go Vegan grafiti ponavljaju ili to što nam poručuju nešto što ne želimo toliko često da čujemo?

pisao Lazara Marinkovic
03 Avgust 2016, 9:11am

Foto: autorka

Sećate se one fore "Kako da znaš da je neko vegan? Ne brini, reći će ti sam?" Smešne ili ne, ove reči impliciraju jedan od najvećih stereotipa o veganima i vegetarijancima - nametljivost.

Upoznala sam mnogo vegetarijanaca i vegana, i mislim da je samo jedna osoba među njima bila nametljiva onoliko koliko je inače većina nas karnivora nametljiva oko svog mesožderstva. Iako predstavljaju jednu od najmanjih društvenih grupa na svetu, nesumnjivo su i jedna od najomraženijih za koju znam. Negde blizu gejeva, Roma i izbeglica.

Zvuči poznato.

Čak sam i sama pre desetak godina izbacila meso iz ishrane na neko vreme, ali sam ipak izabrala da ga vratim. Jer mi je tako bilo lakše. Povremeno imam i grižu savesti zbog svoje karnivorske ishrane, jer vrlo dobro znam na kakve nehumane načine se životinje uzgajaju, tove i ubijaju da bi se našli na našem tanjiru. Čak i da stavimo prava životinja po strani, vegeterijanska ishrana može da bude bolja za naše zdravlje kao što je nauka u više navrata dokazala, proizvodnja mesa iziskuje veću portošnju energije i zagađenje planete, a industrija mesa danas je jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. Dobre su šanse da vas već nerviram što pišem sve ovo, a tek smo na početku.

Udubite se u temu i saznajte i "Kako te smaraju kad si vegetarijanac u Srbiji"

Duboko verujem da ne treba osuđivati ni ljude koji jedu, ni ljude koji ne jedu meso i životinjske proizvode. Svako ljudsko biće ima pravo da jede ono što želi, iz kojih god razloga to bilo. Jedno od retkih zadovoljstava koje sebi možemo da pružimo u ovom odvratnom svetu je hrana i zato je važno da nas ono što jedemo čini srećnim. Bio to batak ili pasulj.

Ali to sam samo ja. Svi možemo da posvedočimo salvi negativnih, podsmešljivih i "kritičkih" komentara na račun vegana jer nam "nameću" ideje o zaštiti prava životinja, zdravijem životu i manje zagađenoj planeti. Baš su zli. To je toliko strašno, da sigurno nije tačno.

Poslednja priliku za analizu stanja svesti srpske nacije ukazala se upravo poslednjih meseci, tačnije od kako su simpatični GO VEGAN grafiti sa piletom, prasetom i kravicom počeli da krase zidove u centru Beograda, a njihove fotografije propraćene raznovrsnim komentarima kruže internetom. U tom grmu komentara leži zec, ali ne za paprikaš, već za razumevanje nas samih i našeg odnosa prema veganstvu kao legetimnom životnom izboru, koji je, racionalno gledano, zdraviji i za ljude, i za životinje i za celu planetu.

ODBRANA FETIŠIZACIJOM I SRPSKI INAT

Skrinšot via

I na sam pomen reči "vegan" uzburkaju se emocije, najblaže rečeno. Od podsmevanja, superiornog stava pa do vređanja i mržnje - reakcije na bilo šta vegansko mogu da budu toliko oštre da bi neko mogao da pomisli da su vegani pobili i Isusa i njegovu porodicu ili kao da je potrebno da se od tog nečeg strašnog obranimo. Ali zašto? Jednostavno, većina nas suštinski želi da bude dobra osoba. Ne želimo da ubijamo druge ljude, da mučimo životinje, da uništavamo svet oko nas. Ali naše stečene navike dovode do upravo tih užasnih stvari van naše kontrole i to nas svesno ili podsvesno frustrira. Da bismo "sačuvali samopoštovanje, razrešili tenzije i obezbedili prihvatljivo ponašanje u svojoj sredini", mi razvijamo nesvesne načine reagovanja na ove frustracije - mehanizme odbrane, o kojima je dosta pisao Frojd.

Niko od nas ne uživa na pomisao skičanja prasića dok ih mesar kolje niti na prizor nasilnog tovljenja jadnih pilića niti na izumiranje planete. Ali ako u svojoj glavi postavimo stvari ovako: "Sve te stvari su užasno strašne, dakle samim tim nisu ni istinite", onda je i realnost najednom postaje podnošljiva. To je u ljudskoj prirodi. Smeštamo neprijatnosti u njihove fijoke kako bi mogli mirno da spavamo, gledamo smešnu seriju i grickamo pileća krilca i pomfrit. A osećanja i misli koja nam izazivaju anksioznost i frustracije najlakše ćemo savladati - preuveličavanjem, negiranjem, racionalizacijom, pa i fetišizacijom, ali i drugim vidovima (nesvesnih) mehanizama odbrane.

Tako i ja radije ponavljam da volim hrskavu slaninu i da ne mogu da živim bez pečenja. Lakše mi je da na taj način ne mislim o realnosti koja nije onakva kakva bih volela da bude. A možda se kod nas sve ovo ipak zove "klasičan srpski inat", odnosno "nećeš ti meni da kažeš šta ja treba da jedem", bez obzira na realnost situacije.

NEBITNO ŠTA PIŠE TO JE VANDALIZAM

Skrinšot komentara via Mondo

U samoodbrani od "nametljivosti" vegana, prvi i najbezbedniji korak je ne-baš-tako-elegantno guranje suštine u drugi plan optužbama da je ulična umetnost grafita zapravo vandalizam i uništavanje fasada. Živo me zanima da li se na isti način kritikuju ne-umetnički ispisi navijača sportskih timova, grafiti mržnje koji pozivaju na "smrt pederima" kao i grafiti koji nas i dalje ubeđuju da je Kosovo Srbija. Kako god, ipak ima i onih ljudi koji razumeju suštinu.

PONAVLJA SE, SMARA NAS

Možda grešim dušu, ali rekla bih da "bilo je simpatično u početku, ali sada već smara" znači da nas suštinski veganska kampanja smara, smarala nas je i uvek će nas smarati. Odgovor će biti da se ponavlja i da dolazimo do prezasićenja, pa nam i sama materija postaje odbojna kao i sve što nas non stop bombarduje sa svih mogućih strana - i na ulici i na internetu. Smara nas to što se slatki Go Vegan grafiti ponavljaju ili to što nam poručuju nešto što ne želimo toliko često da čujemo? Nema ih baš isto koliko i SNS predizbornih plakata.

SVI SMO ODJEDNOM GENETIČARI I EVOLUCIONISTI

Skrinšot komentara via Mondo

"Hiljadama godina smo jeli meso, a sada da pasemo travu?" Paaa, nauka dokazuje da iako su ljudski pra-pra-pra-preci jeli meso i da je to i uticalo na našu evoluciju i to kakvi smo danas, najpre su jeli biljke. Meso je kasnije došlo kao neka vrsta uštede vremena i energije. I da, vrlo je moguće i čak, po rečima mnogih lekara i naučnika, poželjno smanjiti unos mesa i živeti od svih ostalih nemesnatih prozivoda koji rastu oko nas. Povrće, voće, žitarice, mahunarke. Izbora ima na pretek, ali smo prezauzati ili prelenji da bismo se njima bavili. I to je stvar izbora.

RADITE ŠTA HOĆETE ALI U SVOJA ČETIRI ZIDA

Skrinšot komentara via Mondo

Definicija slobode podrazumeva da ona postoji dokle god njome ne ugrožavamo nekog drugog. Argumenti vegana suštinski su racionalni, zasnovani na činjenicama (potrošnja energije, zagađenje planete, klimatske promene, zdravlje ljudi, surovost prema životinjama itd.) a motivisani su boljim, lepšim, zdravijim, humanijim i dužim životom za sve. Dakle veganstvo ne samo da ne ugrožava druge, već načelno podstiče stvaranje boljeg sveta. Ali kada nas vegani podsete na svoje postojanje i svoje ideje, naravno da se osećamo loše. Smeta nam što neko poziva na neubijanje životinja za ishranu jer podsvesno smatramo da to automatski znači da smo mi koji jedemo meso - loši ljudi ili da nas baš briga za planetu. Ako ne gledamo da neko živi život drugačije, da pravi drugačije izbore, da je generalno drugačiji od nas - ušuškani smo u svojoj istosti i niko neće poremetiti taj poredak. Ako ne vidimo različite od nas, nemamo ni čega da se plašimo. Unutar naših mentalnih četiri zida.

PA I VI VEGANI UBIJATE ŽIVA BIĆA TO JEST BILJKE

Već smo utvrdili da smo skloni da krivimo istinu i karikiramo činjenice da bi sami sebi nešto objasnili i olakšali. Pa tako se među tim izmišljenim argumentima nalazi i onaj najgluplji "ali i vi ubijate biljke", koji zanemaruje da biljke nemaju centralni nervni sistem pa tako ne osećaju ni bol od kojeg bi želele da pobegnu, kao što je to slučaj sa životinjama. Da bi se ubrala jabuka ne mora da se poseče celo drvo. Da bi se pojeo batak, mora da strada celo pile. Jebiga.

SVE SE TESTIRA NA ŽIVOTINJAMA I BESMISLENO JE BITI VEGAN

Sumnjam da se veganstvo zasniva na takmičenju ko je više vegan ili ko je pravi vegan, kao što ni biti vegan ne znači biti savršen i bezgrešan. Rekla bih da je to pitanje određenih principa i težnje da se kad god je to moguće smanjuje stradanje životinja ili zagađivanje okoline. Možda baš zato što se "sve od igle do lokomotive danas testira na životinjama" ta borba ima još više smisla. A da li ćete joj se priključiti, to je, opet, pitanje vašeg izbora.

KONTRADIKTORNOST SEKTAŠENJA

Jedna od najvećih kontradiktornosti koja prati veganstvo i vegetarijanstvo jeste da je to neka novotarija, izmišljotina uvezena sa zapada, hipsterski hir, kultura prljavih hipika, dok je istovremeno pravoslavni post nešto potpuno urezano u našu tradiciju i kulturu. Po kanonima pravoslavne crkve, u godini ima oko 250 posnih dana, dok je tek preostalih stotinak mrsno. Takođe, motivi za nekonzumiranje mesa su više hrišćanski nego sektaški. Pa vi vidite.

GO VEGAN street art kampanja u Beogradu je ako ništa drugo - slatka. Ideja da se kroz humanizaciju životinja smekšaju srca i "otvore oči" nije tako loša, ali pitanje je koliko je zapravo učinkovita. Koji god bili njeni realni dometi u promeni svesti i ličnih izbora, nekakve efekte svakako ima. Na kraju krajeva, evo nas na javnom forumu drobimo o veganstvu. U nečemu su, dakle, uspeli.

Šta vi mislite?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Vegan
Internet
Grafiti
vegetarijanstvo
Vegetarijanac
veganstvo