Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE PolandZa Ruse važi stereotip da votku mogu da piju kao vodu. Međutim, to im nije uvek bilo dozvoljeno. 1985. godine, tada sovjetski lider, Mihail Gorbačov, je uveo delimičnu zabranu konzumacije alkohola. Ideja je bila da se poboljšaju zdravstveno stanje i produktivnost u zemlji, ali to je ubrzo dovelo do ekonomske katastrofe.Ranije ove godine, londonska izdavačka kua FUEL je objavila ilustrovanu monografiju ALKOHOL, kolekciju plakata od šezdesetih do osamdesetih, koji pokazuju uzaludne napore sovjetskih vlasti da odvrate svoje građanstvo od pića. U ovoj knjizi, istoričar Aleksej Plucer – Sarno iznosi istorijat kulture pića kod Sovjeta, i piše o tome kako je „trezveni zakon" doveo do nezapamćene nelegalne kućne proizvodnje alkoholnih pića.
Reklame
Razgovarao sam sa izdavačem knjige Dejmonom Marijem o dalekosežnim posledicama dvogodišnje delimične zabrane.VICE: Šta je taj zakon tačno podrazumevao?Dejmon Mari: Direktiva iz 1985. se zvala O merama za suzbijanje pića, alkoholizma i krijumčarenja alkohola. To je bila delimična prohibicija, u Sovjetskom Savezu poznata kao „trezveni zakon". Gorbačov je mnoge destilerije naterao da se prebace na proizvodnju bezalkoholnih napitaka, i podigao cenu piva, vina i votke. Takođe je uveo zabranu prodaje alkohola u određenim vremenskim periodima. Prodavnice su smele da prodaju alkohol samo između 2 popodne i 7 uveče, pa su Rusi počeli da čekaju u redu od ranog jutra – ponekad čak i večeri pre. Zbog gužve u redovima su često izbijale tuče – i uskoro je čak i ispred najmanjih radnji stajala policija i održavala red.Zašto su sovjetske vlasti odlučile da delimično zabrane alkohol?Privreda je godinama stagnirala, i alkohol je bio smatran za veliki deo problema – radnici su na posao u fabrike dolazili pijani, porodični i društveni život ljudi je trpeo. Primoravajući Ruse da se otrezne, Gorbačov se nadao da će produktivnost znatno skočiti. Drugi cilj je bio da novac koji je bio trošen na alkohol počne da se troši na robu široke potrošnje – što bi takođe pomoglo privredi. To se nije dogodilo – ravnoteža ponude i potražnje se toliko radikalno promenila da nivo proizvodnje to nije mogao da prati. Da stvar bude gora, nestašica robe je imala negativne efekte na podsticaj ljudi da rade. Zašto da radiš kada novcem koji zaradiš ne možeš ništa da kupiš?
Reklame
„Njegov unutarnji svet", P. D. Jegorov, SSR Ukrajina, 1987.Kako su Rusi reagovali na zabranu?Svi su počeli da prave piće kod kuće. Ljudi su destilisali alkohol iz organskog otpada ili jeftinih, nekvalitetnih sastojaka kao što su skrob, šećer, nekvalitetne žitarice, truli krompir ili repa. I jednostavno su tražili alternative za alkohol koji bi pili – kao što su sredstva za kućnu hemiju, lekovi, pa čak i kolonjska voda. Na primer, bočica kolonjske vode sa 64 posto alkohola 1988. godine je koštala 98 kopejki, dok je boca votke koštala skoro 10 rubalja (jedna rublja vredela je 100 kopejki). Ta razlika u ceni je bila dovoljna da mnogi Rusi počnu da ignorišu miris kolonjske vode dok je piju. Kao surogat za alkohol su pili gotovo sve – lak, premaz za obuću, lepak, sredstvo za pranje prozora, antifriz, ulje za kočnice i insekticide, na primer. Čak i tečnost za odleđivanje iz vojnih aviona – aviomehaničari bi isisali tečnost iz aviona, destilisali je i pili. Umesto tečnosti su sipali vodu – koja bi se na velikim visinama ledila, naravno.Kako je vlada sprovodila zabranu?Proizvodnja vina i votke u kućnoj radinosti je postala kažnjiva zakonom, i zbog nje si mogao da provedeš dve godine na robiji. Pored toga, svakoga ko bi bio zatečen u alkoholisanom stanju policija je mogla da odvede u centar za rehabilitaciju. Tokom tih godina, Sovjeti koji bi popili čak i najmanju količinu alkohola – ili koji bi se jednostavno zatekli na ulici kasno noću – bi mogli da upadnu u nevolju. Policija je zarađivala na kaznama, pa je veoma rado hvatala ljude na delu.
Reklame
A vlasti su takođe dale i da se izrade ti plakati, naravno. Šta se tačno prikazuje na njima?Prilično su jasni – protiv alkohola su. Na njima pijanci bivaju bukvalno zatvoreni u bocama, ili ih davi zelena zmija (ruski simbol za alkohol). Likovi na njima su lezilebovići koji su loši u svom poslu, pijane trudnice, pijani vozači, ljudi koji zanemaruju svoje porodice, koji su nasilni i opasni i po sebe i po svoju okolinu. Ali živahan i poseban dizajn je ono što ih čini toliko zanimljivima.
„Borite se protiv pijanstva!", V. Zaharinov, 1977.Da li je uspelo? Da li su privreda i produktivnost procvetali?Ne, efekti po privredu su bili prilično katastrofalni. Pre 1985, alkohol je u opštoj potrošnji imao udela od 30 do 40 odsto, a do 1987. godine je ta potrošnja pala za više od 37 milijardi rubalja, u roku od tri samo tri godine. Ova kampanja je zapravo ključno doprinela ekonomskoj krizi koja je izbila 1987. godine. Ljudi nisu prestali da piju; samo su se prebacili na pića iz kućne radinosti i na alternative za alkohol.Zašto su vlasti na kraju digle ruke od te kampanje?Pa, nije bila uspešna. Njene posledice po državni budžet i dramatičan porast konzumacije alternativa za kupovni alkohol su daleko premašile korist od kampanje. Gorbačov je 1988. godine ponovo povećao proizvodnju alkohola u zemlji, i time praktično okončao zabranu.Pogledajte još sovjetskih antialkoholičarskih plakata.
„Raskalašna žurka se završava groznim mamurlukom". Natpis na tetovaži glasi „Volim red". P. Sabinin, 1988.
„Ovo je sramotno ujedinjenje – aljkavac + votka!" V.O. Pušenko, SSR Ukrajina, 1980.
„Nije u travi ni na drveću / zmija se ušunjala između nas / ne sisajte je, sisari / ili ćete se i sami pretvoriti u reptile." A. E. Bazilevič, SSR Ukrajina, 1972.
„Malo po malo, završićeš kao huligan / Tolerancija na piće je opasna / Od pića do zločina samo jedan je korak." Nepoznati umetnik, oko 1986.
„Pobedićemo!" Na zmiji piše „Alkoholizam". E. Bor, 1985.
Reklame
„Nemoj da propiješ svoj život", I. M. Maistrovski, 1977.