​Ljudi širom sveta i dalje nisu čuli za klimatske promene

Da li je neko svestan klimatskih promena ili ne — i koliko je zabrinut zbog njih — zavisi od čitavog dijapazona faktora, uključujući u kojoj zemlji dotična osoba živi i koliko je ta zemlja razvijena, stepen obrazovanja, pa čak i kvalitet lokalnog vazduha, kaže se u izveštaju objavljenom u žurnalu Nature Climate Change .

Preciznije, kada su istraživači proučili podatke iz preko 100 zemalja koje je 2007. i 2008. godine sakupio Galup, ustanovili su dva velika trenda. Uz pomoć izveštaja moglo bi se objasniti zašto je, dok ekstremni vremenski uslovi svake godine primoravaju raseljavanje na desetina miliona ljudi a diplomate se spremaju za istorijsku konferenciju o klimatskim promenama u Parizu, pažnja javnosti u mnogim zemljama i dalje na veoma niskom nivou, čak i u zemljama koje su najviše pogođene klimatskim promenama.

Istraživači su utvrdili da će ljudi iz razvijenih zemalja znati više o klimatskim promenama nego ljudi iz zemalja u razvoju. Preko 90 odsto anketiranih u Sjedinjenim Državama i Kanadi bili su svesni klimatskih promena. U zemljama kao što su Indija i Pakistan, sa druge strane, za njih je znalo samo 30 do 39 odsto ljudi. U Egiptu je problema bilo svesno manje od 30 odsto anketiranih odraslih osoba.

I dok međunarodne ličnosti visokog profila kao što su Papa Franjo i bivši američki potpredsednik Al Gor često govore o ovoj temi, u proseku oko 40 odsto ljudi širom sveta ne zna za klimatske promene.

Istraživači su još ustanovili i da kad su ljudi u siromašnijim zemljama svesni klimatskih promena oni će ih doživeti kao veću opasnosti nego ljudi u bogatijim zemljama.

Glavni autor studije Entoni Leserovic, direktor Projekta o komunikaciji klimatskih promena na Jejlu, izjavio je da nepoznavanje klimatskih promena može imati velikog uticaja na to da li će se zemlje pripremati za sve češće i žešće ekstremne vremenske prilike kao što su poplave, oluje i suše.

"To je od ogromnog značaja, jer ako ne znate za ovaj rizik, izloženi ste većoj opasnosti", rekao je Leserovic za VICE News.

Pojedinci i društva u zemljama koje su više izložene riziku moraju donositi razvojne odluke po pitanju lokacija gradova i puteva, rekao je on, kao i koji će se usevi saditi.

"Ako ne razmišljate o klimatskim promenama kao konceptu, veoma je teško donositi stručne odluke koje se tiču dugoročnih investicija", kazao je Leiserowitz. "Na nesreću, to su obično zemlje koje sebi ne mogu priuštiti mnogo velikih grešaka."

Međutim, kad su ljudi iz zemalja u razvoju čuli za klimatske promene, oni su zabrinutiji tim povodom. Preko 80 odsto ljudi u Indiji i Egiptu, na primer, koji su već znali za klimatske promene, izjavili su kako smatraju da je globalno zagrevanje ozbiljna pretnja.

"Među ljudima [koji su čuli za klimatske promene] oni su mnogo zabrinutiji od ljudi u razvijenim zemljama", rekao je Leserovic. "To ima intuitivnog smisla. Oni znaju da su u stvari ranjiviji."

Istraživanje je pokazalo da su "građanski angažman, pristup informacijama i obrazovanje" tri najvažnija faktora u Sjedinjenim Državama kad je u pitanju svest o klimatskim promenama. U Kini, najznačajniji faktori su stepen obrazovanja, da li anketirani žive u urbanom ili ruralnom okruženju, i prihodi domaćinstva. Kvalitet vazduha na lokalnom nivou takođe ima uticaja na to koliko su ispitanici iz Kine zabrinuti za opasnost od klimatskih promena.

Ezra Markovic, jedan od autora studije i asistent na Univerzitetu u Amherstu, u Masačusetsu, izjavio je za VICE News da je studija potvrdila ono što su istraživači odavno znali, ali možda ne toliko dobro na globalnom planu: kod populacije postoji velika varijabilnost zašto postaju zabrinuti povodom klimatskih promena.

"Zagovarači bi voleli univerzalni pristup prenošenju informacija o klimatskim promenama", rekao je on. "Ali je malo verovatno da bi takav pristup bio efikasan u svetu u kom se ovim pitanjem svi bave iz različitih razloga."

Markovic je dodao da ima smisla da su ljudi iz zemalja u razvoju, kad su čuli za klimatske promene, zabrinutiji tim povodom. On je dodao da se, budući da su podaci iz 2007. i 2008. godine, globalna svest o klimatskim promenama u međuvremenu verovatno popravila, mada su nedavne ankete pokazale da je zabrinutost u Sjedinjenim Državama ostala na relativno niskom nivou.

"Ko je u najvećoj opasnosti od klimatskih promena? Ljudi iz zemalja u razvoju", rekao je on.

Dženifer Morgan, globalni direktor klimatskog programa pri Institutu za svetske resurse, izjavila je da je izveštaj pomogao da se istaknu nejednakosti u svetu zbog kojih je prilagođavanje klimatskim promenama tako težak zadatak.

"Oni osećaju da su ranjiviji, ali tu ranjivost osećaju zato što su manje razvijeni, a to nije fer", rekla je Morgan. "Toliko toga ovde nije fer. Ne samo da oni ne izazivaju klimatske promene, već ih i više osećaju na svojoj koži, a nemaju resurse da se zaštite od njihovih napada."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu