Ja pišem eseje, doktorske i master radove srpskim studentima

Ja sam lekar opšte prakse. U ovom poslu je najbitnija komunikacija, jer ne može se postavljati dijagnoza bez upoznavanja pacijenta i sagledavanja njegovih dilema, nemuštog jezika za simptome koje vam pokušava dočarati dok moli za pomoć. To je svojevrsno istraživanje. Ali to nije naša tema, već moj dodatni posao, a to je držanje časova studentima medicine, stomatologije i farmacije kao i pisanje seminarskih radova studentima različitih fakultetskih profila. Pomažem i kolegama različitih profila u pisanju diplomskih, master radova i doktorata.

Prvo sam počela da pomažem svojim studentima oko seminara koje su morali da prezentuju, a nisu znali da se snađu u tome, da bi se kasnije postepeno prema preporuci javljali i ostali studenti. Posao se polako razvijao. U početku je na meniju bila samo medicina, dok se u nekom periodu nisu počeli javljati i drugi studenti očajni i pogubljeni pred zahtevima profesora. Ne znam u kom trenutku je to prevazišlo medicinske nauke i otelo se kontroli, ali ja sam se vrlo brzo našla zapanjena kako istražujem građevine, umetnost, psihologiju, sociologiju, elektrotehniku i rudnike naše zemlje. Uglavnom, već 15 godina nekako balansiram u ovom poslu.

KAD JE CENA PRIVLAČNA REKLAMA NIJE POTREBNA

Narudžbine su pljuštale na sve strane, moje noći su se pretvorile u uobičajno radno okruženje jer sam sad morala da budem i majka i lekar i pisac. Cena privlačna - 1500 dinara po radu, tako da reklama nije ni bila potrebna. Konstatacija mog prijatelja na cenu je da imam „problem u glavi". Apsolutno tačno, ali ja drugačije ne umem. Kako se kotiram na tržišnom segmentu ne znam, ali dobijam informacije da su ovakvi radovi skuplji.

Studenti me obično kontaktiraju telefonom, a materijal mi pošalju mejlom.Obično mi se obrate sa: „Ja stvarno nemam vremena da uradim sam, jer znate inače bih to sam uradio, ali ne mogu da stignem". Samo me zanima kakve su to značajne obaveze u studentskom rasporedu s obzirom da je meni lično taj period osim obaveze spremanja ispita, bio izuzetan, slobodan i kreativan i ni nalik ovoj ujdurmi kojoj sam sad izložena. Drugi se javljaju sa priznanjem da nisu u stanju da sastave seminarski ili diplomski rad i takvi obično kasnije traže da im ispravim i najmanje stvari u radovipa, tipa, u naslovu nije „E" nego je „A" ili promene redosleda naslovne stranice. To su oni koji ne žele sami da pritisnu dva dugmeta na tastaturi.

PROFESORI NESVESNO ŠALJU STUDENTE KOD MENE

I sami profesori nesvesno upute nekad na mene po sistemu: pogledajte ovaj dobar rad kao uzor. Student onda lako dođe sa par poziva do mog telefona.

Mislim da su moji radovi dobri jer mi naručioci redovno pošalju poruku ili lično pozovu da prenesu utisak profesora. Rad naplaćijem tek kada se odobri, te se uvek javljaju da bi uzeli broj tekućeg računa na koji mi uplažuju pare. Tako uvek imam povratnu informaciju.

Najinteresantniji su studenti u poznim godinama. Jedna od njih je primetila preciznim pogledom da svi grafikoni u radu nisu isti i da je to verovatno greška, druga je tražila ispravku prezentacije jer ne vidi ništa, a neće da nosi naočare. Normalno, povećala sam joj sva slova tako da je slajdova bilo sad duplo, ali „mušterija je uvek u pravu".

Vitka , seksi plavuša, nakinđurena do bola u kabriolet fensi kolima, napupanih usana parkirala se iza moje zgrade i na portabl laptopu je proveravala svoj naručeni rad o „infraktu" (izrečeno iz njenih usta - čisto stručno da se zna) dok je sa suvozačkog mesta kroz debelu kajlu njen frajer komentarisao „da ne davi već da izvadi lovu pa da pale". Bilo je i onih koji zovu uveče u 20 h da im uradim do ponoći rad, jer će se verovatno nakon toga pretvoriti u bundevu, pošto su u silnim obavezama tog dana (pedikir, manikir, frizer i solarijum) zaboravili da mi pre naruče rad.

Najlakši deo je uzimanje teme za rad i literature ili štiva koji su profeori predložili ili izričito tražili. Većinu studenata nikad ne vidim lično, jer mi sve šalju mejlom. Onda sledi najteži deo - istraživanje materijala za seminarski rad. Ako je medicinska tema, istraživanje kratko traje, samo treba izabrati adekvatne reference, pisanje teksta mi ide tečno jer sam studentima držala časove iz svih predmeta sa medicine, a često i objavljujem radove u medicinskim časopisima. Međutim, u drugim oblastima curi više vremena. Kod takvih tema moram prvo da proučim o čemu pišem, da se fokusiram na problem i prezentujem u radu na svoj način. Izvori literature su mi knjige i internet. Na internetu koristim samo stručnu i to pretežno stranu literaturu na engleskom jeziku. Naša istraživanja su vrlo štura i često nalazim prevode i prepisivanja sa stranih radova. Bar da primene svoj stil pisanja.

STALNO MENJAM STIL PISANJA

Seminarski radovi su baš moji u totalu. Nema copy – paste sistema, samo moje sopstveno shvatanja materije. Stil pisanja se stalno menja, ne da bi se maskirala, već jednostavno svaka tema i svaka oblast ima svoje specifičnosti. Obično pustim da me tema vodi. Posebno inspirativne teme su mi filozofija i psihologija jer tu nema kraja izražavanja, imam slobodu mišljenja, a papir sve trpi.

Moje radno vreme sa ovim uobičajnim i neuobičajnim zanimanja je u domenu naučne fantastike. Energija je za sada neiscrpna a resursi obnovljivi. Meni lično prija. Problem ponekad imam sa organizacijom vremena i obaveza, ali postoje radovi koji se rade brže. Na primer za prezentaciju u power pointu mi je potrebno sat do sat i po vremena. Seminarske završavam dva na dan, diplomski zahtevaju 2-3 dana,a doktorati i master radovi oko dve nedelje efektivnog rada.

___________________________________________________________________________

Pogledajte dokumentarac: Šokantni svet britanskih delikvenata

____________________________________________________________________________

NIJEDAN JEDINI RAD DO SADA NIJE ODBAČEN KAO PLAGIJAT

Prolaznost radova je odlična. Ako i ima ispravke bilo koje vrste to je onda najčešće tehničke prirode: prored, naslovi, način obeležavanja, slovne greške. Nijedan rad nije deklarisan kao plagijat. Nije se dešavalo da profesori provale da je neko drugi pisao.

Ovo što ja radim se smatra nelegalnim. Ali ja i nisam tog mišljenja. Tendencije savremenog sveta i nisu u skladu sa slobodnim razvojem identiteta mladih ljudi. Profesori često zahtevaju stereotipne radove po nekim formama, njihovim načinima tehnikog oblikovanja što je daleko od onoga čime će se mladi ljudi baviti u svojim profesijama. Svaki posao ima svoj način na koji se obavlja ali ga svako radi na svoj način, unosi sebe i svoju kreativnost.

I predsednici država nisu autori svojih govora a opet im aplaudiraju, cveće aranžira onaj ko zna, a onaj ko ne zna plati. Tako i ja aranžiram seminarske radove. Student mora da ga prouči da bi ga prezentovao i u tom procesu negde u sivim ćelijama će mu ostati materija koju je pročitao.

Inače pojedine studente posle prvog napisanog rada obično pratim sa uslugama konstantno do kraja studija. Pomažem im i u postdiplomskim radovima. Stalni saradnici me konsultuju i za neke smernice u radu, dolaze po još znanja, pa čak ima i onih koji se druže u slobodno vreme sa mnom.

Za pisanje je potreban vokabular i veština i zašto bi to morali svi da znaju. Ono što neko izrazi gomilom pisanih reči može se izraziti i jednostavnije a da opet bude razumljivo. Uostalom kako da mladi i imaju reči za pisanje kad ne čitaju knige, već se stereotipno hvataju interneta. A oni za to nisu krivi. Oni su u procesu oblikovanja, a globalni trendovi im prave matrice za oblikovanje. Bolje da su onda jednostavno zapalili knjige kao nekada davno u nekom trenutku istorijskog ludila. Ne ovo je sada tiho sagorevanje knjiga u mozgovima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu