Fanatični crtač Linnch i njegov svet lažnih heroja i modernog ropstva

U bespoštednom humoru koji neminovno goni na razmišljanje nalazi se neotuđiva snaga crteža, podsetili su nas nedavno srpski karikaturisti. Do ljudi se lakše dopire šalom nego ozbiljnim pričama, smatra i Linnch, izrazito produktivan, cutting-edge crnogorski umetnik sa beogradskom adresom.

Iza starog gejmerskog i street art pseudonima Linnch stoji multitalentovani Vanja Vikalo, vizuelni hroničar i subverzivni kritičar savremenog društva. Za sebe kaže da je prvenstveno ilustrator i fanatični crtač, ali njegov rad prostire se kroz mnoge sfere vizuelnih umetnosti.

Dobre su šanse da ste dosad videli bar neke njegove radove - murale i grafite na gradskim zidovima, plakate na netu, animacije u spotovima, ilustracije u časopisima, na odeći, rizlama.

Neodoljiva privlačnost Linnchovog rada leži u jednistvenim svetovima sa internom, neočekivanom logikom, uvrnutim karakterima i pričama koje kreira, neprestano pomerajući granice u formi i izrazu. Ono što je mene vezalo za njegovu umetnost je bespoštedna, ali neverovatno pitka satirična kritika izvrnute balkanske svakodnevice na koju smo, čini mi se, nekako svi oguglali. Linnchovi radovi, u kojem god da su medijumu, jednostavno ne dozvoljavaju da ostanete ravnodušni.

Iza sebe ima više solo i još više grupnih izložbi, umetničkih rezidencija, naručenih radova, publikacija i medijskih članaka. Lista je podugačka. Pre tri godine u Beogradu je izložio seriju radova koja se bavila "Hereticima, ljudima koji su se borili za ispravne ideje u jako ludim vremenima, okruženi jako ludim verovanjima". Nastavljajući da se bavi interpretacijom društvenih fenomena i apsurdnošću okolnosti u kojima živimo, Linnch predstavlja novi projekat i izložbu grafika pod nazivom Third Eye Crying.

Linnch: Third Eye Crying from linnch on Vimeo.

Bazirana na ilustracijama koje se bave "ljudima bez empatije, zlostavljanju prirode, eliti koja gazi po potlačenim, letargiji običnog čovjeka, modernom ropstvu, mobilnim telefonima", izložba Third Eye Crying nedvosmisleno reflektuje ono što živimo, opravdavamo i sami sebi prećutkujemo. Linnch crta ono što vrlo često ne izgovaramo.

- Treće oko sam posmatrao kao simbol šire svjesti, jer mislim da nam je to neophodno za rješavanje stvarnih problema u koje sami sebe ubacujemo, često nesvjesno. To je naše treće oko. Plače jer smo nemarni i sjebavamo sve oko sebe, jureći nešto što ne razumijemo. Možda plače od smjeha, jer shvata koliko je sve trulo - objašnjava Vanja za VICE, uoči samog otvaranja izložbe u galeriji Doma omladine Beograda.

Sve grafike su rađene tehnikom sito štampe, printovi su ručno štampani u serijama od 30 komada. Pored ilustracija, izložiće i pet radova velikog formata, tehnički izvedene kao zidovi koje crta u poslednje vreme koristeći akril i sprej.

Jedan od radova,"Heroes" prikazuje običnog čoveka u grču, na čijim leđima pobedonosno jaše čovek u odelu. Ali, ko je tu heroj?

- Razmišljao sam kako bi izgledao današnji vođa na konju, kada bi u njegovu čast napravili spomenik. Bio bi to biznismen ili političar, koji je diskonektovan od ljudi ispod, koji na sebe prihvataju prljavi posao, a na kraju, "heroj" pokupi čitav kredit za uspjeh. Mislim da se nažalost heroj ne nalazi na ovoj slici. Na slici bi trebalo biti karakter, koji ne jaše nikoga i koga niko ne jaše - kaže Linnch.

Pored "heroja", u ovoj seriji grafika pojavljuju se i drugi likovi, koji i nisu tako loši, ali kojima, izgleda, svejedno nema spasa.

- Pojavljuju se sa strane neki karakteri koji su relativno ispravni, ali mislim da su svi oni kontraprodukti našeg drustva. Morate ih vidjeti, ali mislim da neke od njih srećete svaki dan - smeje se Vanja.

Konkretne ideje za projekat Third Eye Crying počeo je da razvija krajem 2015. godine kada je dobio potvrdu termina za izlaganje u galeriji DOB-a. Selekciju ideja i prve skice uradio je sredinom janura za vreme umetničke rezidencije na ostrvu Madeira u Portugalu. Generalna slika o izložbi poprimila je jasne obrise u gotovo nestvarnom mediteranskom okruženju Atlantika.

- Neki koncepti su funkcionisali bolje vizualizovani, neke ideje su imale zanimljiv koncept, ali nisu bile atraktivne kada se nacrtaju. Ograničio sam se na kratke poruke spojene sa kompozicijski jakim ilustracijama. Sve ilustracije su realizovane od 15.01. do sada. U Beogradu izlažem ukupno 22 nova rada - priča Linnch.

Nakon postavke u Beogradu, Third Eye Crying nastavlja život u Zagrebu u galeriji Siva, zatim i u Herceg Novom, a još nekoliko gradova je u pregovorima. Imajući u vidu teme kojima se bavi i koje su danas aktuelne više nego ikad, ovaj projekat će nastaviti da se razvija.

- Tematski, mislim da sam sa Third Eye Crying upao u rupu bez dna, kapiram da cu nastaviti raditi radove u tom feel-u jos neko vrijeme. Na svakoj izložbi planiram pored grafika, napraviti nove radove velikog formata, specifično za grad u kome izlažem. Grafike će posle Zagreba biti podignute na onlajn shop - kaže on.

U ilustraciji i "mračnom humoru" Linnch je uspeo da pronađe specifičan način društvene kritike. Ovakav pristup pokazao se kao izrazito efektivan - publika prepoznaje upisane poruke iako nisu na prvu loptu očigledne, i lako može da se identifikuje sa likovima.

- Ono što se ljudima kojima pokazujem radove često dopadne jesu kretenski karakteri i poruka koja ih upotpuni, nebitno da li je to kritika, samospoznaja ili rendom opažanje. Meni je drago da se ljudi poistovjećuju sa nekim od poruka. Uglavnom dopreš do ljudi šalama mnogo lakše nego ozbijlnim prišama. Kada se slikovito prikaže neka osobina koju svi posedujemo ili problem sa kojim se često susrećemo, to u ljudima mnogo lakše klikne nego samo pisana reč - objašnjava Vanja i dodaje da se u poslednje vreme sve više okreće animaciji i osmišljavanju scenarija, jer mu pruža mogućnost da osmisli širu sliku i ispriča mnogo kompleksniju ideju.

- Na animacije koje sam radio sa Mariom Đorđevićem, pod imenom Rudnik Film, reakcije su fenomenalne. Nevjerovatan je osjećaj vidjeti nekoga da se poveže sa virtualnim karakterom, uživi se u njegovu ulogu i svijet oko njega. To me mnogo motiviše da radimo još predetaljne animacije, čitave svjetove oko njih sa internom logikom. Nisam prošao kroz nikakvo obrazovanje za to, ali hvala "bogu" na internetu pa je znanje dostupno. Čitao sam i gledao dosta i otvorio mi se mozak za potpuno nove stvari - priča on.

Linnchove ilustracije često govore stvari koje ne žele uvek svi da čuju. Imajući u vidu tematiku kojom se bavi, neminovno se nameće i problematika slobode izražavanja. Smatra da je cenzura u Srbiji i Crnoj Gori ogromna, ali i da je autocenzura dosta prisutna.

- Problem je što će ljudi potpuno izgubiti nadu da mogu postići bilo šta, jer uglavom čujemo vijesti kako neko ko bez dlake na jeziku kritikuje odjednom pođe off the air ili in the air. Sa druge strane, rijetko se potapšu po ramenu ljudi koji rizikuju život da bi zaštitli osnovna ljudska prava ili otkrili informacije koje otvore oči masi - ističe Linnch.

Krajem 2015. godine crtao je zid sa Sanjom Stojkov za beogradski klub Nixon. Nacrtali su četu američkih vojnika iz Vijetnama, vidno upropašćene od terora rata sa idejom da crtežom skrenu pažnju na apsurdnost ratovanja.

- Periferni vid ukači samo vojnike "sa zapada", uzme crnu farbu i valjak i prekreči nešto u šta je uložen ozbiljan trud i ljubav. Ne vidim to kao veliki slučaj cenzure, ali jeste primjer stanja svijesti: prvo osuditi, pa tek onda pogledati to što se osuđuje.

- Sloboda izražavanja je neophodna, čak i obavezna za zdravo društvo. Ako nemate mogućnost da kažete šta vam ne odgovara u gradu, državi, društvu, niste slobodni, već ste se navikli na represiju - poručuje Linnch.

Poslednjih godina usmeren je na animaciju i video, a sa kolegom Mariom Đorđevićem Noyz-om iz hip-hop dua Who See? je 2014. godine pokrenuo i Rudnik Film. Baveći se art direkcijom i dizajnom u advertajzingu gotovo 10 godina unazad, Linnch uspeva da nađe mesto svojim crtežima čak i u kampanjama komercijalnih brendova i klijenata. Kao što svi kreativci dobro znaju, mogu da variraju od idealnih pa do klijenata iz pakla.

- Dobar klijent želi ono što ti radiš, a klijent iz pakla te gleda kao alatku, štaku za nedostatak mogućnosti da vizualizuje ideju. Imam sreću da mi se vremenom sve manje obraćaju klijenti iz pakla. Volim klijente koji vide u čemu si dobar i daju ti da se izraziš u tim okvirima. Mislim da dobar klijent vjeruje ekspertima - objašnjava Linnch. Pripremajući izložbu, shvatio je da je i sam dosta dobar klijent kada radi za sebe, što je zbog drugih obaveza ne baš tako često.

Međutim, "veliki switch od standardnog života i radnih navika" je za Linncha bila već pomenuta rezidencija početkom ove godine na portugalskom ostrvu Madeira.

- Iskustvo na ostrvu mi je bilo neprocjenjivo. Atmosfera, količina kreativnih ljudi iz različitih sfera i sve to u tropskom okruženju. Multimadeira je specifična jer je nezavisna i nalazi se na fenomenalnoj lokaciji, koja intenzivno puni inspiraciju. Ispred kuće rastu banane, to je prva stvar koja me oduvala. Banane! Sazrele su posle nekoliko dana, pa je prvi projekat bio dizajniranje etikete oficijalne Multimadeira banane - objašnjava oduševljeno.

Tokom rezidencije nacrtao je i mural "Survival of the Fittest" - jedan od radova koji izlaže u galeriji DOB-a.

- Mural smo crtali u staroj fabrici, bivšoj industriji mesa. Lokacija još uvijek nije legalna. Izgleda nenormalno, sa visokim plafonima i velikom količinom zidova. Instant se probudio fanatik u meni koji hoće da prekreči sve. Kada smo došli na crtanje, unutar zgrade je bio parkiran policijski auto, i policajac koji je spavao unutra. Morali smo sačekati da ode. Radili smo 4 sata. Zadnji dan u Funšalu crtao sam vrata u starom gradu sa Sanjom. Nacrtali smo omiljene egzotične voćke koje smo sreli na Madeiri. Nažalost, ostali smo samo 10 dana, što je premalo za takvo mjesto, ali imam osjećaj da ću se vratiti.

Linnch smatra da su umetničke rezidencije "neprocjenjive za razrađivanje slobodne umjetnosti, jer to su rijetke sredine gdje imaš podsticaj da izađeš iz svoje kože, uradiš i naučiš nešto novo i vratiš se u svakodnevnicu prosvjetljen". U Srbiji je imao slično iskustvo na Grafičkoj koloniji mladih u Prolom Banji, gde su umetnici, takođe okruženi priordom, pravili nove materijale i prošli kroz proces sito štampe.

Linnch je i sam bio deo ekipe koja je pokrenula festival Sinestezija u Herceg Novom. Za tri godine održavanja, doveli su preko 50 umetnika u ovaj mali grad.

- Iako sam bio pod stresom i frustracijama 2 godine posle završetka festivala, sve zajedno je to bila ogromna škola na mnogo nivoa. Svi su stvarali umjetnost na licu mjesta, i to iskustvo je bilo neprocjenjivo. Podrška grada i institucija je bila samo formalna, a vremenom je postajala sve apstraktnija. Drago mi je da smo uzeli grad u svoje ruke, barem na te 3 godine, i pokazali šta se može uraditi sa neiskorišćenim lokacijama, kao i da postoji i druga opcija pored prodaje i postavljanje restorana, banki, suvenir šopova. Pošto su sve stvari koje smo stvorili tokom te 3 godine uništene, prekrečene, zabranjene, odlučili smo prestati se baviti festivalom. Herceg Novi izgleda nije mjesto za savremenu umjetnost, iako je imao status takvog grada u prošlosti - priseća se Linnch.

Spot za Who See i njihovu stvar Dinamida je njegov najdraži realizovani projekat u poslednje 4 godine. Nagrada na Split Spot Festivalu krunisala je potpunu slobodu, sjajnu temu, agresivan stil i vrhunsku zabavu koja je pratila proces rada. U skorije vreme je zajedno sa Mariom uradio spot za singl "RDY2FLY" holandskog dua Mr Belt Wezol, koji je od prvog slušanja pesme do kolor korekcije na kraju, završen za samo 25 dana.

- Nekoliko dana posle završenog rada na spotu, otišao sam u Užice i u okviru projekta Revitalizacija nacrtao mural "Um caruje" na osnovnoj školi. To je prvi zid koji sam crtao na skeli. Plašim se visine, ali drive da se nacrta toliki zid mi je srušio taj strah (manje više) - priseća se Linnch.

Kao jedan od aktera lokalne umetničke scene, smatra da je ona prebogata kvalitetom i aktivnim umetnicima u raznim sferama.

- Stvarno mislim da je samo pitanje vremena kada će se spotlight okrenuti prema stvaraocima sa ovih prostora, na neke vec jeste. Pratim ogroman broj umjetnika i sigurno ću zaboraviti barem 20 ljudi, ali i iz Srbije, izuzetno me voze radovi sledećih umjetnika i kolektiva: Davor Gromilovic, Sretan Bor, Emaemaema, Bernharda Xilko, Bratislav Milenkovic, Marko Purac, Becha, Aleksandar Zolotic, Boris Bakliža, DLT, FatkidBenny, Artez, Rage, Zez, Neon, Super Timor, Belgrade Raw, Orjen Djuric, Mića Stajčić, Karkatag - nabraja Vanja neke od favorita.

- Za razvoj nezavisne umjetničke scene, neophodne su organizacije koje skupljaju umjetnike sa raznih strana i afirmišu njihov rad. To su organizacije poput Elektrike Pančevo, Liceulice, Revitalizacija, Dev9t, Ulicna Galerija, U10. Zaboravio sam mnogo sjajnih ljudi i inicijativa, ali oprostićete, mozak mi je u haosu do otvaranja izložbe - nabraja Linnch dok razgovor privodimo kraju.

Dan posle otvaranja Third Eye Crying čeka ga grupa klijenata sa listama gorućih stvari.

- Imam ogromnu količinu potvrđenih projekata u narednih pola godine, i jedini izlet iz toga će biti izložbe i festivali, sa kojim ću se s vremena na vrijeme iščupati iz posla, i posveti se stvaranju svog novog materijala. Put u Zagreb jedva čekam, tamo ću napraviti dosta djela na licu mjesta. Radujem se izložbama! - poručuje Linnch.

Izložba Third Eye Crying otvorena je u galeriji Doma omladine Beograda od 23. februara do 6. marta. Pratite Linnchov rad preko njegovog sajta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu