Reklame
Svaštara

Vizije budućnosti: opsesija Volta Diznija boljim sutra

Video sam da je nameravao da sagradi naselje u kom će se rešavati razni problemi savremenog urbanog života, i to me je privuklo da ga dublje istražim na ličnom nivou."

pisao J. Eric Lynxwiler
22 Februar 2016, 7:11am

Fotografija via Flickr, Jody LaFerriere

Ljudi imaju razne asocijacije na Volta Diznija: neke podseća na odrastanje, nekima su njegovi filmovi i zabavni parkovi obeležili detinjstvo. Neki smatraju da je bio mizogini rasista i diktator . A sada, pisac i kinematograf Kristijan Moran iznosi novu stranu Diznijeve ličnosti na videlo: njegovu opsesiju budućnošću.

Velika lepa sutrašnjica: futurizam Volta Diznija " je Moranov novi dokumentarac koji se bavi Diznijem, razvojem tehnologije, i idejom boljeg sutra.

Pročitajte i: Ilustrovana budućnost snova

„Danas živimo u doba cinika; mislim da se mnogima sviđa ideja da je čovek poput Volta Diznija, poznat po dobrodušnoj porodičnoj zabavi, u stvari bio pun predrasuda," kaže Moran povodom Diznijeve okaljane reputacije . Ali on misli da čoveka čini nešto više i od dečijih filmova i od „fašističke karikature u koju su ga pretvorili".

Tokom jednog od svojih poslednjih nastupa na televiziji, Dizni je 1966. predstavio svoju viziju grada budućnosti u okviru projekta EPCOT/Florida Film. Opisao je grad koji bi „večno bio uzor za buduće naraštaje", sa industrijskim parkom, pojasom zelenila, i urbanim stambenim centrom. Ovu utopiju Dizni je nameravao da sagradi u Orlandu, kao deo svog Eksperimentalnog prototipa zajednice budućnosti (skr. EPCOT).

„EPCOT film je ono što me je inicijalno zainteresovalo za Diznija kao futuristu," kaže Moran. „Video sam da je nameravao da sagradi naselje u kom će se rešavati razni problemi savremenog urbanog života, i to me je privuklo da ga dublje istražim na ličnom nivou."

Diznijev EPCOT bio bi imun na saobraćajne gužve; posetioci bi koristili lokalni voz ili hodali ulicama. Sam rezidencije bile bi vrhunski opremljene za to vreme, a svi aparati bi se automatski menjali kad god bi se nove tehnologije javljale. „U pitanju je tako ogroman projekat da nijedna kompanija ne bi mogla sama da ga sprovede u delo," rekao je Dizni , „ali ako udružimo tehničko znanje američkih industrijalaca sa maštom i kreativnošću Dizni organizacije, ubeđen sam da bismo celom svetu pokazali šta sve može američka privreda."

Dizni nije doživeo ostvarenje svog sna. Šesnaest godina kasnije, 1982. je istoimena kompanija otvorila EPCOT centar u okviru Diznivorlda, sekciju posvećenu inovaciji, ali to je bilo daleko od Diznijeve vizije prototipa za grad budućnosti. Njegovo potencijalno najveće dostignuće nikad nije bilo realizovano.

Pa ipak, tehnološka smelost vodila je Diznija od uspeha do uspeha tokom karijere. Za života, ovaj patrijarh animacije uveo je zvuk („Parobrod Vili", 1928.), boju („Cveće i drveće", 1932.), višeslojnu kameru („Stari mlin", 1937.), i dugometražni crtani film („Snežana i sedam patuljaka", 1937.) Dok je radio na „Fantaziji" 1940., Dizni je potrošio nekih 200,000 dolara da bi prvim bioskopskim stereofonskim sistemom unapredio gledalačko iskustvo.

Ove inovacije nisu bile jeftine, ali forsirao ih je da bi izdvojio svoj proizvod od konkurentskog, kao i da bi unapredio artistički i tehnički aspekt filmske umetnosti. Moran smatra da je Dizniju „jedina svrha zarade bila da se finansiraju novi, veći, i bolji projekti. Mnogi futuristi kao što su Volt, Hauard Hjuz, Stiv Džobs, Ilon Mask, bili su spremni da stave sve na kocku zbog ideje u koju niko drugi nije verovato. Te ideje su često promovisale ili koristile nove tehnologije koje većina ljudi nije ni razumela."

„Ako ne postoje ljudi koji koriste novac da pomeraju granice, nećemo nigde stići. Futurista je čovek koji gura društvo unapred i kad tu nema zarade." – Kristijan Moran

Posle revolucije u svetu animacije, Dizni se posvetio promeni standarda u industriji zabavnih parkova. Hteo je da ima teatarski orijentisane i čiste lokacije na kojima bi porodice mogle da stupe u kontakt sa animiranih likovima iz filmova, da prožive trenutke koje su gledali – i to je i ostvario uprkos protivljenju svojih računovođa, bankara, brata i supruge. Inspiraciju je nalazio od ringišpila u Grifit Parku do Tivoli vrtova u Danskoj, do Fordovog Grinfild Vilidža u Mičigenu i obližnjeg zabavnog parka Nots Beri Farm (koji je u to vreme bukvalno bio farma bobica).

Koliko god da su Dizni i njegovi talentovani saradnici pozajmili iz ovih izvora, njegova vizija uvek je bila utemeljena na filmskom iskustvu. Svaki tematski segment Diznilenda bio je posvećen određenom filmskom žanru – avanturama, vesternima, crtaćima, naučnoj fantastici. Sem Genavej je u knjizi „ Volt Dizni i obećani grad budućnosti " uporedio Diznilend sa filmskim setom. „Praktično čovek može da uđe u scenu i zaviri, potpuno ga uvlači. A tu su i filmske tehnologije, metode primenjene na trodimenzionalni dizajn, koje se danas viđaju u komercijalnoj arhitekturi širom sveta."

U samom parku, Dizni je popularizovao korišćenje jednošinskih PeopleMover transportnih sistema, za koje je smatra da predstavljaju budućnost saobraćaja. (Jednošinski vozovi postojali su i pre Diznilenda, ali retko su bili korišćeni u SAD.) Na Svetskom sajmu 1964. Dizni je prikazao audio-animatroniku, uključujući poznatu robotizovanu atrakciju posvećenu predsedniku Linkolnu. Istu tehnologiju upotrebio je u okviru projekta „Čarobna Tiki soba Volta Diznija", atrakcije u Diznilendu, elektronske ptice pevačice i igračice koje zabavljaju posetioce dok obeduju. Ovu audio-animatroniku Dizni je finansirao iz svog džepa.

„Naravno da futurizam i odgovorna ulaganja idu ruku pod ruku," kaže Moran. „Ako ne postoje ljudi koji koriste novac da pomeraju granice, nećemo nigde stići. Neke kompanije tu ne uspeju, ali druge nam šire poimanje stvarnosti na nove i iznenađujuće načine. Na kraju krajeva, futurista je čovek koji iz ubeđenja gura društvo unapred, i kad tu nema zarade."

PREPORUČUJEMO:Šta se dogodi kada osvojite novac na lutriji

Diznijev impozantan napredak na polju robotike je bio namenjen zabavi i edukaciji, ali zauvek je promenio industriju tematskih parkova. Takođe je Tomorrowland segment parka koristio da bi inspirisao viziju dana koji dolaze. Primer je „Kuća budućnosti" od plastike i fiberglasa, sagrađena 1957. kao zamišljeni prikaz 1986. godine, sa sve mikrotalasnom rernom i ultrasoničnim peračem sudova.

„Svet bi bio bitno drugačiji da nam nije Diznilenda," pisao je Genavej. Da je Dizni uspeo da isfinansira Eksperimentalni prototip zajednice budućnosti – novi, idealizovani američki grad – ko zna na šta bi svet danas ličio. Uz brojne napretke na polju inženjeringa, robotike, i tranzita, kao i korporativnu podršku, Diznijev EPCOT je mogao da promeni planetu – ali do koje mere, nikad nećemo znati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Vice Blog
fenomeni
budućnost
Volt Dizni
zamrzavanje