Seksting sa dečkom tvoje šefice i skupljanje špenadli sa poda: život modnog asistenta

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE France

Nedelja mode je džungla u kojoj vlada samo jedan zakon: opstanak najjačih. Modni asistenti su sušta suprotnost od toga. Skoro nevidljivi ali neophodni, ovi ljudi svesno odlučuju da ostave svoje samopoštovanje po strani u nadi da će jednog dana postati indigo kopija svog šefa. Uprkos neprekidnoj psihološkoj i fizičkoj torturi kojoj su izloženi, nivo poštovanja koje imaju za svog gurua nema granice.

Kako bismo bolje razumeli šta je to što motiviše ova ljudska bića da se dobrovoljno potčine drugim ljudskim bićima, zamolila sam par modnih asistenata koje poznajem i zamolila ih da podele njihovo iskustvo rada u svetu mode.

Naravno, niko od ljudi koje sam intervjuisala nije pristao da otkrije ni svoj kao ni identitet svojih šefova, pa su sva imena izmenjena. Ne želim da bilo ko dobije "otkaz i doživotnu zabranu u industriji".

Alis, 26 godina, modna asistentkinja svetski poznatog stiliste

Počela sam da radim kao modna asistentkinja kad sam imala dvadesetak godina. Uglavnom sam radila za džabe. Tako je u svetu mode - niko nije plaćen na početku. Oduvek sam znala da će biti teško, ali sam bila motivisana i rešena da uspem. Moj posao je da asistiram slavnim stilistima, da im pomažem da izaberu trendove za svaku sezonu i naprave priče i stajlinge za editorijale u časopisima.

Zbog toga je Fashion Week kao neka trka. Moraš svuda da pratiš stilistu za kog radiš, da upamtiš sve stajlinge, da ih kasnije opet vidiš i izabereš najvažnije komade. Moraš da budeš njihov mozak. Jedan od trikova je da se sprijateljiš sa šefovim ličnim vozačem - oni doslovno mogu da ti spasu život. Ako te vozač gotivi, pomoći će ti da stigneš na svaku reviju na vreme, doneće ti ono što si zaboravila, čak će ti doneti i nešto da pojedeš - vrlo lako možeš da umreš od gladi tokom Nedelje mode, pošto nikada nemaš ni sekundu za odmor.

Kada radiš na snimanju, odgovorna si za više od 70 odsto obima posla. Nabavka odeće, priprema autfina, zvrckanje PR menadžera koji ti nakon izvesnog vremena takođe postanu najbolji prijatelji, oblačenje modela ili poznatih ličnosti, čišćenje studija… sve! Neprekidno si pod pritiskom.

Jednog petka uveče, moj šef je promenio sve što je izabrao za snimanje zakazano za sledeći dan. Morala sam da tražim usluge od svih mojih PR prijatelja, da preklinjem, vičem i trčim da bih sastavila nove stajlinge skroz ispočetka. Naravno da nisam oka sklopila cele noći. Umalo sam se rasplakala kada jedan PR menadžer nije mogao da mi nabavi određenu haljinu iz velike kuće visoke mode po našem izboru. Ukoliko nešto zajebeš, dobijaš otkaz.

Ono što nikada ne smeš da zaboraviš jeste da radiš posao koji svi žele, dakle, u potpunosti si zamenljiva. Ovaj posao je takva noćna mora navlakuša. Odnos koji imam sa šefom skoro u potpunosti može da se poveže sa Stokholmskim sindromom. Jednostavno ne mogu da kažem 'ne' šta god da mi traže, bez obzira na to koliko je apsurdan taj zahtev. Jedna stilistkinja za koju sam radila na samom početku karijere mi je tražila da odgovaram na sekstove njenog dečka.

Doduše, nije baš sve jezivo. Isto kao što taj odnos može postati zlostavljački, može da se razvije u jako nežan i ličan. Svaki put kada sam bila bolesna, moji šefovi bili su zaista pažljivi i brižni. Jedan od njih mi je čak jednom prilikom doneo Paracetamol jer sam imala temperaturu. Govorim sebi da oni nisu okrutni, već su samo ljudi koji znaju šta žele. Prihvatam sve ovo jer je moj cilj da budem stilista zvezda, baš kao i oni.

__________________________________________________________________

Pogledajte VICE dokumentarac: "Fashion Week Internationale: Rio Fashion Week"

__________________________________________________________________

Sebastien, 23 godina, asistent modnog kreatora

Razvio sam strast prema modi još kad sam imao 10 godina. Na neki način, živim za modu. Kada sam imao 20 godina, počeo sam da radim sa relativno poznatim stilistima za francuske i britanske časopise. Plaćali su me samo 100 evra mesečno, pa sam odlučio da pokušam da nađem posao u modnoj kući kako bih bolje zarađivao.

Počeo sam kao drugi asistent dizajenera odeće - ukratko, to je kao da si asistent asistenta. Plaćao sam račune, kupovao koka-kolu zero, skupljao veš, šetao šefovog psa, kupovao hemijske, oštrio olovke, menjao cveće i pravio italijansku kafu (pio je isključivo italijansku kafu). U suštini, radio sam sve osim samog dizajna.

Čak nisam ni sretao kreatora, a kamoli odeću. Ne, zapravo jesam video odeću za vreme probe pre revije, gde je jedna od mojih dužnosti bila i da skupljam igle sa poda i slažem odeću.

Za vreme revija, svi su pod stresom i preumorni. Ali ne smeš da se opustiš pred kreatorom. Mora da bude smiren, a ti moraš da uradi sve što je u tvojoj moći da omogućiš njihovom geniju da se ispolji.

Naravno, ne postoji radno vreme. Tokom revija, ustajao bih da radim u sedam ujutru i nikad ne bih odlazio pre 11 uveče - ponekad čak i mnogo posle dva ujutru. Nikada se ne žalim. Potajno, celo ovo iskušenje mi pruža neko zadovoljstvo.

Ima nečeg jako uzbudljivog kada radiš za velike modne kuće, blizu uticajnih modnih figura. Naročito za vreme sezone nedelja mode - možda je iscrpljujuće, ali je i ekstremno kreativno. Zapravo, volim da radim u modi.

Žulijet, 25 godina, asistentkinja svetski poznatog stiliste

Ovo je pasji posao. Kada me je poznata stilistkinja za koju radim prvi put videla, nije htela da priča sa mnom. Drugi put smo išle na kafu da pričamo o zadacima koji me čekaju. Stvarno sam želela da radim za nju. Divila sam se njenom ukusu i njenom radu. Rekla mi je: "Moram da te upozorim. Nisam kao svi ostali. Vrlo sam stroga. Nemam strpljanja za lenje ljude i očekujem mnogo. Još uvek želiš da radiš za mene?". Očigledno, rekla sam 'da'.

Glavni deo mog posla je priprema za snimanje. Nekad se od mene zahteva da osmislim priču sa odećom koja još uvek ne postoji. Okrenem PR menadžere telefonom, a oni nemaju pojma o čemu pričam. Najgore je dan pre snimanja. Ona obično ne uradi ništa da bi se uključila u proces i samo mi odjednom priđe sa svakojakim zamerkama i trik pitanjima samo da bi pokazala da je ona glavna. Ako ne odgovorim na dovitljiv način, može da me spusti u istom trenutku. Ali na kraju dana, poštujem je jer je talentovana. Znam da ću zahvaljujući njoj biti u stanju da stvorim veliku mrežu spostvenih kontakata i da postanem uspešna. Plus, često mi daje da se pobrinem cipelama i aksesoarima, što je baš lepo.

Imamo vrlo poseban odnos. Često mi traži savet, ali u isto vreme ne smem da prekoračim poziciju njenog asistenta. Primetila sam da su moćni ljudi u svetu mode, oni koje svi poštuju i svi im se dive, često kao deca. Stalno im treba da ih neko tetoši, imaju hirove i ne mogu dugo da ostanu sami.

Može da bude i gore. Kada radiš za časopis, zaglavljena si između tvog šefa, zlog modnog urednika i ostalih manipulativnih, ljubomornih asistenata koji sanjaju samo jedno: da ti sjebaš nešto. Barem tu gde sam ja - radim sama.