Pitao sam ljude koji će zbog Beograda na vodi ostati bez domova šta misle o tom projektu

- Dobar dan, pretpostavljam da vi živite ovde, u Bari Veneciji?

- Da, moja porodica je ovde već nekoliko decenija.

- Hteo bih da porazgovaramo o "Beogradu na vodi", ja sam novinar.

- Naravno, ali prvo da vi meni odgovorite: zašto novinari ne smeju da uđu ovde i pišu o nama? Jel im neko brani?

Projektom "Beograd na vodi" planirano je da se čitavo jedno naselje, posprdno romantičarski nazvano Bara Venecija, čiji su žitelji skoro stoprocentno radnici "Železnica Srbije" ili njihovi naslednici - zbriše sa mape glavnog grada Srbije. Naselje, osim ljudi (mada u ratu oko bezobrazno precenjenog zemljišta na obali Save ljudi nisu važni), čini teško izbrojiv kompleks raštrkanih radionica, kancelarija, garderoba, šupa, pa čak i železničkih vagona koje je, kako su gubili svoju funkciju, "Železnica Srbije" davala svojim radnicima na korišćenje.

Te hangare su ljudi, koliko su mogli, znali i umeli, pretvarali u domove. Polemisati da li su to zaista za život pristojni i funkcionalni objekti je danas bezobrazno i zlobno.

Takva polemika posebno bi bila drska jer se zna da će izgradnjom "Beograda na vodi" žitelji Bare Venecije ostati i bez domova kakve sad imaju. Plan je da se svi oni rasele na nekoliko lokacija u Beogradu, u stanove koje neće moći da otkupe, na period od godinu, tri ili pet, nakon čega će ih, strepe žitelji Bare Venecije, gradske vlasti isterati na ulicu.

Postoje, doduše, srećnici koji su važećim zakonom koji nije primenjen na sve objekte u Bari Veneciji, postali korisnici službenih stanova. Oni će moći da otkupe stanove u koje će biti preseljeni. Međutim, većinu kuća u kojima danas žive ti ljudi, administracija Železnica Srbije je "zaboravila" da preinači u službene stanove, pa pred zakonom oni zapravo žive u kancelarijama, a pošto se u kancelarijama ne živi, vlasti, strogo zakonski gledano, imaju puno pravo da ih isteraju na ulicu.

I ne samo to, vlasti su se postavile kao da bi ti ljudi trebalo da budu zahvalni što im bageri bez najave, i po kratkom postupku, nisu razbucali kuće. Sve što žitelji Bare Venecije žele je da im bude omogućeno da otkupe stanove u koje budu raseljeni, umesto što će za godinu, tri ili pet ponovo strahovati gde će živeti.

Kao da ta diskriminacija nije dovoljna, gradske vlasti podjebavaju žitelje Bare Venecije pitanjem: "A gde ste bili tolike godine, zašto niste konkurisali za dodelu stanova?", iako vrlo dobro znaju da su korisnici službenih stanova, prostorija uopšte, bili tretirani kao korisnici nužnog smeštaja, pa po zakonu nisu mogli da konkurišu za dodelu stanova.

Ima tu još mnogo stvari koje nisu važne ili su otužne, bljutave i patetične ljudima koji su svoje stanove, u zamenu za histeričnu decenijsku podršku Slobodanu Miloševiću kupili za nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dojče maraka, pa sad uživaju. Zato ih ne bih gnjavio tuđom mukom.

U Baru Veneciju stigao sam zbog nečeg mnogo važnijeg, da pripomognem da ljudi koji tamo žive (budući da su već žrtve jer se, jebi ga, nisu snašli u tranziciji) postanu sitnina za potkusurivanje između naprednjaka i demokrata. Budimo iskreni, izgradnja "Beograda na vodi" isključivo je političko pitanje, i osim grupe građana koja želi da pokaže patku vlastima zbog projekta, malo kome je zaista stalo do urbanističke, estetske ili socijalne dimenzije tog problema, i sva histerija je samo zbog love.

Zato je demokratama verovatno veoma krivo što su se naprednjaci setili da na tako grandiozan način operu pare zbog kojih su, uostalom, i jedni i drugi ušli u politiku. Zamislite samo sve te silne izvođače, podizvođače i podizvođačeve podizvođače koji će graditi, krečiti, lepiti pločice, zastakljivati, uvlačiti struju, stavljati parket, ugrađivati liftove i đakuzije, i na kraju angažovati čistačice da operu stotine hiljada kvadrata haosa koji majstori ostave iza sebe.

Naravno, ako od svega bude nešto. Ako ne, ostaje zemljište koje će za lepe pare, prodati, iznajmiti i koje će na volšeban način od gradskog postati privatno.

Kad sam saslušao egzistencijalne probleme koji nikog ne zanimaju, pitao sam žitelje Bare Venecije šta misle o projektu "Beograd na vodi".

- To mi deluje kao fantazija. Ako gospodin Vučić, kaže da bi trebalo da bude izgrađen do 2030, pa koji me klinac onda izbacuje odavde? Prvo, da bi se izgradio "Beograd na vodi" mora da se izgradi glavna Železnička stanica, mora da se napravi most kod Bubanj Potoka, mora da se odradi tunel, mora da se uradi most na Dunavu prema Pančevu, mora da se izgradi obilaznica…- kaže Zoran Damjanović.

Prekidam ga u nabrajanju i kroz glupavi smeh zaključujem: "Ala ste vi dobro informisani."

- Gospodine, pa ja moram da budem informisan, jer ja živim ovde. To za mene nije tamo neki projekat oko kog se polemiše, To direktno zadire u moj život - kaže mi.

Okej, moj domet je očigledno "novinarsko istraživanje" zašto u vrtićima nema plastičnih čaša i papirnih ubrusa, i zašto svakom detetu daju samo pola žgoljave jabuke. Nisam ja za mučne socijalne priče.

- Da bi se kompletna infrastruktura preselila ovde - nastavlja on - moraju da se završe Zemun i Rakovica. Beograd ima jednu glavnu železničku stanicu, ali bi trebalo da ima i dve pomoćne, sa trećom koja će da bude prema Rumuniji, u Pančevu. Znači, sve to mora da se odradi. Jel oni misle da to može da se uradi za dve godine?! Pa nemoj neko da me laže! - kaže Damjanović

On i njegove komšije su saglasni da protiv lepšeg i savremenijeg Beograda niko nema ništa protiv, kao ni protiv tog divotnog projekta, iako su svesni da neće doživeti da ga vide. Ipak, pitaju se od kakve koristi će njihovoj deci biti "Beograd na vodi", ako ona budu morala da žive na ulici. Posebno ih brine što će biti raseljeni u različite delove grada ("rasejaće nas na sve četiri strane sveta, k'o ptica seme"), pa ako posle isteka zakupa budu ponovo izbacivani iz stanova, neće moći da se organizuju i zaštite.

- Bio sam na razgovoru, dobili smo stan u zakup na pet godina - priča Đorđe Starčević, čovek koji me je na početku pitao o novinarskom kukavičluku u vezi sa izveštavanjem o problemu u Bari Veneciji.

- Nude sve i svašta, ima i gorih stanova nego što su ovi naši, ne rade bojleri, nema vode, otpale pločice u kupatilu, a piše da stan moraš da vratiš u ispravnom stanju. Međutim, nama u rešenju ne piše da li je sve to bilo ispravno, a nije. Ili ti ponude stan toliko veliki da ti ode cela plata samo na iznajmljivanje - kaže Starčević.

Indiskretno mu skrećem pažnju da njegova muka neće mnogo interesovati stambeno zbrinute, pa se vraćamo "Beogradu na vodi".

- Ako bude i 30 odsto od onoga što se vidi na maketama, to će biti fenomenalno, ali teško da će od svega biti nešto. Stanicu "Prokop" koliko već grade? Samo se produžavaju rokovi. Kao i za sve kad obećavaju: "Ljudi, biće bolje 2015, 2016, 2017…". Rešavaju oni svoj problem, a mi, ljudi, smo im problem. Znalo se tačno.

- Bilo je i ranije priča da će ovde biti nekakav megapolis, "Europolis", "Savski amfiteratar", a sada "Beograd na vodi", tačno su znali, samo su ubacivali neke ljude koji su naše slučajeve stavili u "bunker", "završali papire" kome je trebalo, i gotova priča. A kada ih pitamo zašto nam ne daju stanove u otkup, onda ne bi bilo nikakvih problema, oni nas pitaju gde smo bili 30 godina, iako zna da nismo imali pravo da konkurišemo kad smo imali nužni smeštaj - kaže Starčević.

Dok se opraštamo iskreno i bez ljutnje mi kažu da su sigurni da od ovog teksta neće videti ništa.

- Ali ako zapalimo gume na međunarodnoj pruzi, o tome će se valjda pisati - viču za mnom - Ili ako svi sa decom odemo ispod mosta!

- Sva sreća, neće vam trebati mnogo, Gazela vam je pod nosom - uzvraćam im.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu