Večita devojčica

Dvogodišnja Materin Naovaratpong se jednog prolećnog jutra nije probudila. U bolnici u Bangkoku joj je 19. aprila 2014. otkriven tumor na levoj hemisferi mozga dug 11 centimetara. Ependimoblastoma je retka vrsta raka na mozgu koja uglavnom pogađa decu. Prognoze su bile izuzetno loše; stepen preživljavanja na periodu od pet godina je samo 30 odsto. Materin – ili Ajnc, kako su je roditelji od milja zvali – pala je u komu.

Tokom prve operacije hirurški joj je odstranjena polovina tumora, a lobanja je bila izbušena da bi se olakšao pritisak na mozgu. Roditeljima je rečeno da im se ćerka verovatno nikada neće probuditi. Čak i ako se bude probudila, rak je neizlečiv – bolnica im je preporučila da odobre isključenje Materin sa aparata.

„Ali nedelju dana kasnije," navodi Dr Sahatorn Naovaratpong u mejlu, „Ajnc se probudila kao potpuno svesno dvogodišnje dete; reagovala je na nadražaje, sve nas je iznenadila. Ajnc je simbol vrednosti života." Sa ocem male Materin komunicirali smo preko njegove sestre Dararat, koja nam je prevodila poruke.

Ovaj razvoj događaja motivisao je porodicu da nastavi sa terapijom. „Odlučili smo da se borimo protiv tog raka," kaže Sahatorn. „Možda nećemo pobediti, ali njen život će biti korak napred za čovečanstvo u pokušaju da jednog dana savlada tu bolest."

Tokom godinu dana koji su usledili, na dvogodišnjoj devojčici sprovedeno je 12 operacija na mozgu, 20 hemioterapijskih i 20 radioterapijskih tretmana. Ajnc je izgubila 80 odsto leve moždane hemisfere, što joj je praktično paralizovalo desnu polovinu tela. Smenjivali su se trenuci iskrene nade i dubokog očaja; Sahatorn kaže da je teško kontrolisao emocije.

„Videli smo želju za životom u tim prelepim okruglim očima. Na kraju je uspela da se uspravi na noge i da vidi na oba oka, kao da se potpuno oporavila. Nadali smo se da će imati prilike da proživi normalno detinjstvo, makar i sa samo pola mozga."

Ponovo je mogla da vidi i stoji, a uz fizikalnu terapiju, počela je da delimično pokreće i desnu polovinu tela. Sahatorn kaže da je nadživela mnoge druge pacijente sa onkološkog odeljenja. Ependimoblastoma život uglavnom uzima pre drugog rođendana.

Porodica Naovaratpong dala se u kampanju širenja svesti o deci oboleloj od raka putem društvenih mreža, i osnovala fond za genetsko istraživanje namenjeno lečenju ove bolesti. „Neka nas Ajnc primerom vodi," glasio je njihov moto.

Ali u novembru 2014. godine, rak se ponovo proširio mozgom, paralizovao lice i mišiće.

„Shvatili smo da je to kraj," kaže Sahatorn. „Morali smo da se pomirimo sa tim." Osmog januara 2015., Matarin je otpuštena iz bolnice, potpuno svesna.

„Omogućili smo članovima porodice i rođacima da je još jednom zagrle pre nego što smo isključili aparate za održavanje života i oslobodili je tog teškog tereta koji je nosila, tačno u 18:18," kaže Sahatorn i dodaje da su „uzorci ćelija raka i zdravog tkiva uzeti radi daljeg proučavanja."

„Telo joj je zamrznuto u Arizoni, gde čeka nove tehnologije."

Ove godine, Materin Naovaratpong postala je najmlađa osoba kriogenski sačuvana radi oživljavanja u budućnosti.

*****

„Pre nje, najmlađa je bila dvadesetjednogodišnja žena," kaže Aron Drejk iz Alkor fondacije za produženje života. „Raznih su starosnih doba, najstarija osoba je imala 102 godine u trenutku očuvanja."

Alkor je jedna od najvećih organizacija koje se bavi kriogenikom, očuvanjem ljudi i drugih sisara u stanju zamrznutog „biostazisa" sa ciljem kasnijeg oživljavanja. Osnovni zadaci Alkora su definisani na sledeći način: „Očuvati trenutno stanje pacijenta u biostazisu. Po potrebi uvesti u biostazis sve trenutne i buduće članove. Jednog dana vratiti u zdrav život i integrisati u društvo sve pacijente pod starateljstvom Alkora." Za određenu sumu, Alkor nudi i mogućnost očuvanja tela čije stanje moderna medicina ne tretira kao živo, u nadi da će jednog dana napredan nauke i biotehnologije omogućiti njihov povratak.

Tokom godina, lekari i tehničari Alkora obavili su 130 procesa kriogenskog očuvanja. Materin im je najnoviji pacijent.

Na širem planu, kriogenika ulazi u neku vrstu renesanse. Prošle decenije, šezdeset troje doktora i naučnika potpisalo je deklaraciju kojom se garantuje da je, načelno gledano, kriogenika „legitiman naučni poduhvat". Ova praksa je postala kamen temeljac trans-humanističkog pokreta, a njeni ključni igrači su sve prisutniji u javnosti što više poznatih pristalica prikupljaju. Bejzbol legenda Ted Vilijams je zamrznut u Alkoru.

Tokom godina, ova kompanija se suočila sa optužbama za nesavesno delovanje – bivši zaposleni je dao intervju za ABC u kom tvrdi da Alkor odvaja glave pacijenata od tela dletom i čekićem, kao i da su jednom živom članu ubrizgali smrtonosnu supstancu. Alkor poriče ove tvrdnje, a sudski proces je u toku.

Vodeće kriogenske organizacije mahom se nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama – najveći takmac Alkoru je verovatno Krionički institut. Osim ispostave u Velikoj Britaniji, jedina ozbiljna grupa koja se ovim bavi je nedavno osnovana ruska kompanija KrioRus. Ali kako je interesovanje raslo, informacije su se širile putem društvenih mreža i dosegle udaljene delove sveta.

„Njeni roditelji su za nas čuli na internetu," kaže Marži Klima, portparol Alkora. „Oboje su doktori nauka. Posle jedanaest operacija na mozgu, shvatili su da se dete neće izvući i kontaktirali nas."

Iz Alkora su odobrili prijem Materin kao pacijenta i učlanili je u organizaciju. Planirali su da Ejnc odleti u SAD dok je još bila živa da bi Alkorove ekipe mogle da obave proceduru na licu mesta. U pitanju je komplikovan i izuzetno invazivan proces; BBC ga je nazvao „napetim."

Pacijent se premesti u ležaj zasut materijalom za zamrzavanje, a srce se veštački pokrene „stimulatorom srca i pluća". Zatim se ubrizga desetak različitih preparata, krv se zameni medicinskim antifrizom, grudni koš se otvori da bi se glavni krvni sudovi prikačili na mehanizam koji izvlači preostalu krv, a zatim se temperatura polako spušta, po jedan stepen Celzijusa svakog sata. (Za dve nedelje stiže se do optimalnih -196˚ C.) Alkor je za ovu priliku odredio dobro opremljenu pedijatrijsku kliniku u Kaliforniju.

„Nadali smo se da će dvogodišnja devojčica moći da bude izmeštena do ove ustanove pre nego što joj se zdravstveno stanje fatalno pogorša, da bi udaljenost bila što manja," kaže Drejk u mejlu. „Nažalost, disajni putevi popustili su ranije nego što su to njeni lekari očekivali pa je dva dana pre leta u SAD bila prikačena na veštačka pluća, što je praktično eliminisalo svaku mogućnost avio-transporta."

Alkor je morao da ode po nju.

„Odlučili smo da pošaljemo jednog od naših lekara," kaže Klima, „a zbog mladosti tj. veličine tela bio nam je potreban neko veoma umešan. Krvotok malog deteta je vrlo specifična stvar, a ovde je bilo u pitanju malo dete sa višestrukim moždanim tumorima."

Alkor je na Tajland poslao Drejka i penzionisanog neurohirurga po imenu Hoze Kanšepolski. Dva dana su proveli na stend-baju, kako kompanija zove fazu kriogenskog očuvanja u kojoj je sve spremno za proceduru, samo se čeka da pacijent premine. Dr. Kanšepolski je pregledao devojčicu u bolnici pre nego što su je roditelji odveli kući, i otkrio potencijalnu komplikaciju: pošto joj je toliko moždane mase već bilo uklonjeno, lobanja joj je bila puna tečnosti što može da oteža zamrzavanje.

„Obično izbušimo dve rupe u lobanji da bismo vizuelno nadgledali mozak. Ako on počne da se skuplja, to je znak da procedura funkcioniše," objašnjava Drejk. Medicinski antifriz koji Alkor ubrizgava isuši mozak i umanji mu veličinu. „Kroz te rupe provučemo termo-spojnice, koje praktično nadgledaju temperaturu kao sonde."

Zbog viška moždane tečnosti, Dr. Kanšepolski odlučio je da odloži ekstrakciju mozga i da umesto toga počne sa procesom kompletnog telesnog očuvanja.

Drejk dalje priča kako su na Tajlandu „sproveli kriozaštitnu perfuziju Materininog mozga" jer nisu hteli da u tom trenutku odvoje mozak od tela. „Pokazalo se da je to efikasan način da se ubrza prolazak carinu i povratak u SAD," navodi Drejk u naknadno sačinjenom zapisniku koji je uz njega potpisao i Maks Mor, predsednik Alkora.

„Drugog dana, Materin je proglasilo za klinički mrtvu prisutno nadležno lice. Hirurška sala bila je spremna u susednoj sobi; imali smo direktan pristup pacijentu radi stabilizacije i perfuzije. Isprobali smo naš terenski sistem kriozaštite na ovoj udaljenoj lokaciji, i pokazao se uspešnim."

Hirurška intervencija prošla je bez problema. „Sve je išlo glatko," kaže Klima. „Čak i lakše nego neke ranije operacije sa ove strane granice."

Ali pošto su ipak bili daleko sa one strane, bilo je komplikovano organizovati transport tela do Arizone.

„Moramo da se pridržavamo propisa koje postavlja pogrebna industrija," kaže Drejk. „Tu su i propisi avio kompanija koji se bave transportom neživih tela. U ovom slučaju obratili smo se pogrebom zavodu iz Engleske, istoj kompaniji koja je sprovela prenos tela Dejvida Karadina; ako se sećate, i on je preminuo u Bankoku? Oni su nam pružili svu potrebnu dokumentaciju, umrlice na tajlandskom i na engleskom, razne druge detalje." Ostalo je još da se samo telo pripremi za put.

Pogledajte naš dokumentarac "Stondirana deca":

„Mi obično odmah odvojimo glavu od trupa," kaže Drejk, „Ali nismo znali kako bi tu reagovala porodica, pogrebnici, carinici; morali smo da prođemo kroz čitav niz instanci od kojih bi svaka mogla da digne uzbunu ako vidi zaleđenu glavu u kutiji. Unutar SAD, to nije toliki problem, ali preko bi moglo da bude." Umesto toga, preneli su zamrznuto telo u jednom komadu. „Čitav pacijent smešten je u pripremljen kontejner čija je temperatura održana na -79 stepeni Celzijusa / -109 Farenhajta od početne lokacije," navode Mor i Drejk. Ispostavilo se to kao pravi izbor; telo je prošlo kroz sva ispitivanja.

„Pošto je američka ambasada odobrila transport, dodali smo suvi led i uputili kovčeg na aerodrom u Los Anđelesu radi carinske kontrole," stoji u zvaničnom izveštaju. Dalje je Alkor unajmio pogrebni zavod Buena Park da preveze kovčeg. Drejk i još jedan operativac bili su na licu mesta da dočekaju vozilo. Dodali su novu količinu leda, utovarili kovčeg u kombi, izvadili neophodne tranzitne dozvole, i najzad stigli do Skotsdejla. „Neuro-separacija obavljena je u Alkoru po prispeću, i Materin je postala naš 134. pacijent," kaže kompanija.

Proceduru kroz koju je Materin prošla Alkor interno zove „neuro" – ekstrakcija i zamrzavanje samo mozga, ne celog tela. Mozak je trenutno uskladišten u jednom od „Bigfuta", hermetički izolovanih komora od nerđajućeg čelika punih tečnog azota, na temperaturi od -196˚C. Uz njega su tu i desetine drugih gomilica sive mase. Suština Ajncinog dvogodišnjeg bića nalazi se u kriogenskom očuvanju, gde čeka razvoj tehnologije sposobne da je izleči i sagradi joj novo telo.

„Logistika je bila izuzetno zahtevna, ali zaista smo zadovoljni konačnim ishodom," kaže Drejk.

Ništa nije tako univerzalno kao želja za večnim životom – ili bar novom prilikom za život – pa ne treba da čudi što kriogenika ne priznaje međunarodne granice. „Stižu nam brojni zahtevi iz inostranstva," kaže Klima, ali Alkor još nema infrastrukturu koja bi im omogućila da na sve njih odgovore.

Cena je visoka, ali ne astronomski. Članarina koja garantuje potpisniku pravo na stend-baj aranžman (uz Alkor identifikacionu karticu) košta 770 dolara godišnje. Takođe je neophodan dokaz da su pripremljena sredstva za konačnu proceduru. Krioprezervacija košta od 80,000 za mozak, do 200,000 dolara za celo telo; sve zavisi od toga koliki deo svojih ostataka mušterija želi da sačuva. Alkor članovima predlaže da uzmu životno osiguranje koje će im omogućiti da pokriju ove troškove.

„Tržište raste," kaže Drejk koji pripisuje porast interesovanja medijima, društvenim mrežama, i pojavi novih prijemčivih generacija. „Mladi su navikli da se tehnologija konstantno menja. Šta god danas neko izmisli, za šest meseci svako ima na telefonu. Kad mladi pogledaju ovo, prvo što pomisle je „što da ne?" Sve ostalo tehnologija može da reši, zašto ne bi i ovo? Njima to deluje neumitno."

Na nivou kompanije, Alkor okleva da krene u promotivnu kampanju. „Mislim da se uprava plaši da ne ispadne da nekom uvaljuju priču o besmrtnosti. Ali društvene mreže rastu sa nama ili bez nas," kaže Drejk i dodaje da sa te strane većina članova i dolazi.

Oni koji su čuli za Alkor na internetu i zainteresovali se za usluge produženja života u Evropi ili na drugim lokacijama već osnivaju klubove i okreću se diskusionim forumima. Jedna grupa pristalica toliko je želela evropsku kriogensku organizaciju da su bili spremni da poveruju u lažnu medijsku kampanju „Sibirski mamut" koja je navodno nudila da zamrzne britanske repere u sibirskom permafrostu.

Roditelju uvode decu u ovu priču, čak i kad nisu bolesna. „Naš najmlađi član star je tri meseca," kaže Klima. „Porodice ih učlanjuju." Proces je zakonski dozvoljen, kaže Drejk, sve dok su u pitanju zakonski staratelji maloletnih lica. „Roditelji donesu inicijalnu odluku, na deci je da kasnije istupe ako se predomisle."

Materin Naovaratpong, najmlađi pacijent Alkora do sada, takođe je prvi član koji je kroz proces prošao u Aziji. Ako je verovati njihovom optimizmu, neće biti i poslednji.

„Alkor je dao šansu Ajnc da jednog dana opet zaživi, kad se razvije tehnologija odgovarajuća za tretman njene bolesti," kaže Sahatorn Naovaratpong. Porodica je zahvalna Alkoru, ali nije u pitanju bezumni idealizam. I sami doktori, roditelji Materin su iz borbe njihovog deteta sa rakom zaključili da postoji još mnogo mesta za napredak i istraživanje po pitanju medicine i fiziologije. Život njihove ćerke je od starta nauka omogućila, podseća Sahatorn: nju je rodila surogat-majka jer je njegova supruga ostala bez materice po rođenju starijeg sina.

„Neophodne su promene u lečenju raka," kaže Sahatorn. „Konvencionalna medicina ne može da leči ependimoblastomu i mnoge druge vrste tumora. Potrebno je još istraživanja o genetskim karakteristikama raka. Bez istraživanja nema ni napretka." U tu svrhu, roditelji Matarin Naovaratpong i dalje vode kampanju koju su otpočeli u okviru Rama fondacije. Za Alkor su se delom odlučili upravo zbog namere da promovišu ovaj vid istraživanja.

„Nisu želeli da im ćerka uzaludno da život," kaže Drejk. „Nadaju se da će uzorci ovog konkretnog tipa tumora pomoći da se dođe do bolje terapije a jednog dana možda čak i do leka. Na globalnom planu, to što oni rade je čist altruizam." Bračni par Naovaratpong nema nameru da prestane da se bori protiv bolesti koja im je uzela ćerku.

„Konvencionalne metode koriste se više od 50 godina," kaže Sahatorn. „Do danas, delovalo je beznadežno."

Naravno da Alkor zavisi od nade. Nikakva garancija ne postoji da će nauka ikada otkriti način da fundamentalno obnovi oštećena tela iz daleke prošlosti. Iako je Džejms Lavlok oživeo smrznute pacove, to je izuzetno daleko od povratka u život ljudskih bića kriogenski očuvanih nekoliko decenija. Nada počiva na nekoliko izuzetno nepouzdanih faktora.

„Naravno, prvo je potreban lek za rak," nabraja Drejk. „Onda, mislimo da će jednog dana biti moguće da se generiše novo telo. Staromodni termin bio bi da se klonira novo telo, ali tako se više ne govori." Navodi primere 3D štampača sposobnih da reprodukuju organe ili tkiva, ali takođe priznaje da je sasvim moguće da od celog poduhvata nikad ništa neće biti i da je u suštini sve ovo „jedan beskrajan naučni eksperiment", mada sasvim validan. Materin je najmlađi eksperimentalni uzorak.

Znamo da je moguće regenerisati male organi, čak i novo srce. Znamo da se trodimenzionalno štampaju ćelije srca. Dakle, jednog dana kad bude bilo moguće da se sagradi svaki potreban organ i sve to da se poveže, ostaće samo još da se presadi sačuvani mozak u to novo telo.

Kako oživeti mrtvo telo? Čak ni predsednik Alkora ne tvrdi da ima odgovor. On i još stotine što živih što mrtvih optimista polažu nadu u nauku budućnosti sposobnu da odmrzne i vrati u život mozak dvogodišnje devojčice.

„Ako ništa drugo, bar je dala život i telo za napredak i naučni razvoj," kaže Nareerat, Ajncina majka, u jedinom razgovoru koji smo imali prilike da vodimo. „I to je neka uteha za našu porodicu, ta svest da je na neki način živa iako daleko od nas."

Ako se jednog dana ispostavi da su ljudi sposobni da vaskrsnu svoje mrtve, bar Materin neće biti usamljena. Njeni roditelji nameravaju da se i sami učlane u Alkor, u nadi da će svi zajedno ponovo okupiti u nekoj boljoj budućnosti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu