Otvorila sam izložbu u beogradskom svingerskom klubu i bilo je nezaboravno

Opšte je poznato da je umetnost lekovita, otkud je nastala i art-terapija. S obzirom da sam po pitanju arta školovana, na neki način sam edukovana da navedenu kuru primenim na samoj sebi. A za ovo često osećam i nasušnu potrebu.

Tako sam, nakon jednog bolnog raskida, stala da crtam erotske prizore iz prethodnog perioda, u pokušaju da rasteram zle duhove. Pokazala sam ih svom oficijelnom psihoterapeutu, koji mi je i sugerisao da napravim izložbu.

Gde da izložim „skaradne“ motive u ovoj mentalno skučenoj čaršiji? Kako da prođem na bilo kom galerijskom konkursu, pitala sam se, prilično zagrejana za datu ideju. Pa se setila svingerskog kluba Spa Intimo Lifestyles (o kom sam davno napisala reportažu za neke novine), kao idealnog poprišta izložbene aktivnosti.

Članak nije bio baš afirmativan, jer se ama ništa eksplicitno nije desilo tokom mog boravka, što me je poprilično razočaralo. Bilo je u tekstu i posprdnog tona na račun domaćina i klijentele, ali i auto-zamerki povodom sopstvenog neuglednog imidža – širokog džempera i pantalona, kao i bapskog donjeg veša. Gazda kluba Sale je ovo mirno prihvatio, rekavši „da je svaka reklama – dobra“.

Tad sam još bila entuzijastična u pogledu fenomena kojim sam se novinarski bavila, pa sam Spa Intimo još dvaput posetila. Jedna je prilika bila posvećena osvežavanju ljubavnog života sa tim bivšim partnerom, što se takođe pretvorilo u debakl.

On se bio mortus napio, prethodno me uslovljavajući da mu ne zagorčam izlazak ljubomornim scenama. Stoga sam pustila da se nabacuje ribama, i prilično likovala što je ovo činio nezgrapno, te se ni jednoj nije svideo. Izložba u svinger klubu bi tako bila i moja mala osveta. Doduše, polovična, jer ga na otvaranje nisam pozvala.

Kako sam telefon vlasnika izgubila, najpreči put do prostora bio je preko kolege Filipa, novinara i redovnog gosta „mesta osvajanja sloboda“, kako on klub naziva. On je već dugo razmišljao da ponudu Spa Intima uvrsti na turističku mapu Beograda, što nam je ujedinilo ciljeve.

Prvi je odlazak oko konkretnijeg dogovora bio vrlo uspešan, kad su bili prisutni i Filip, i vlasnica Žanet, i menadžerka Sara, docnije odgovorna za sve detalje izlaganja. Shvatajući svoju ulogu vrlo ozbiljno, umešala se i u sadržaj radova, u sledećem navratu.

- Mora to eksplicitnije, zbog naše klijentele- prokomentarisala je prvi crtež, donet samo da utvrdim način kačenja. „O, zar i ovde ima cenzure“, pomislih revoltirano, smatrajući krajnje ubedljivim moje „srećne gaće“, uokvirene sopstvenim i portretom mog ex-dragana, sa grudvicom semene tečnosti od silikona, u centru zbivanja. Ali samo klimnuh glavom, neodređeno.

Još je promenila dogovor besplatnog ulaska publike izlobe u Intimo, u 20 evra po muškarcu, što je uobičajena cena ulaznice koja uključuje četiri pića i neograničen broj ženskih pratilaca „Nije to zbog kluba, već zbog Udruženja“, opravdala se na račun naziva „krovne“ organizacije – Udruženje prijatelja porodičnih vrednosti. Jer, ovde nema laži, nema prevare, sve se radi krajnje transparentno.

Ipak sam probala da poslušam njen savet i stala da kopiram zamrznutu sliku iz nekog pornića. Navedeno mi nije išlo, jer se inspirišem sentimentom, te sam odmah odustala, napravivši druge crteže po nedavnom sećanju. Tako sam pristupila i skulpturama malog formata, iznedrivši tri falusoidna oblika, i jednu vaginu više, čisto zbog što tačnije demografske statistike.

„Nesporazum“ između menadžerke i mene, izgladio je Filip, uskladivši ga sa preliminarnim dogovorom. Obaveštenje o događaju razaslano je na stotine adresa, preko mreže Medija centra sa kojim tesno sarađuje. Prema lajkovima i komentarima na Fejsbuku, očekivala sam brojnu posetu. Sve i ako je u poslednjem pozivu bilo opservacija neblagonaklone prirode, tipa „šta se ovim radovima poručuje“, i to na engleskom jeziku.

Zar to nije očigledno, kontala sam, pomalo i ljuta zbog nerazumevanja i ipak napeta zbog odziva posetilaca. Jer, jedno su lajkovi, a drugo cimanje do Novog Beograda.

Najzad je svanuo i taj dan, ili se veče smrknulo, praćeno omanjom meteorološkom nepogodom, što je bio dodatan razlog sa strah po narečenom pitanju. Bar će doći redovni kozumenti razmene strasti, tešila sam se tako nekako.

Da razbijem maler i nagradim najhrabrije, nabavila sam brdo alkohola, uz dozvolu vlasnika. Obukla se negližirano, da opet ne napravim istu grešku, i čekala zvanice. Računavši delom i na njihovu znatiželju da posete mesto koje inače nikad ne bi videli, skoro sigurno. Time bi se pomešala dva naizgled nedodirljiva sveta, kako sam i istakla u medijskoj najavi.

Imala sam i stručnog vodiča, što je galerijski običaj, s tim što se razledanje odnosilo na prostorije. Gostima je Filip redom pokazivao sado-mazo sobu, grupnu tuš kabinu, sobičak zastrt dušecima gde se često razviju orgije, i poslednju, za stidljivije posetioce. Veliki ekran na kome je pičio pornić, bio je rečit i bez Filipove asistencije.

Zbog njega se ponadah u odsustvo dece, budući da je sve ostalo moglo biti shvaćeno šaljivo ili umetnički nerazgovetno. Ko bi pomislio da su dve plastične čaše za šampanjac, optočene roze materijalom i veštačkim krznom, zapravo bliznačke vaginice? Kod falusa je sličnost bila očiglednija, ali i dalje obavijena dozom humora.

Posetioci su stali da naviru u buljucima, u početku blago šokirani, iako su ovo skrivali širokim osmehom. A onda stali da se ludo provode, uz poneko zapažanje u stilu da je upravo neprocenjiv fakat to što se dve nerealne sfere prepliću. Što klub diše svojim plućima, i gde je umetnost samo inkorporirana.

Niko od medija nije „uveličao svečanost“. Valjda ih je bilo sramota, makar bili i emiteri drastično vulgarnog rijaliti programa. Ili, možda, samo licemeri.

Ali je bilo eventualnih kupaca koje sam dočekala trapavo, rečenicom „koliko ti ne bi bilo mnogo da izdvojiš“. Zato je moj aktuelni partner preuzeo kormilo prodaje, tražeći od narednih za mene frapantnih 100 evra po izabranom komadu. Njihovo „još ću da razmislim“ shvatila sam kao odbijanje, a ne tvrđenje pazara. Ali mi je sve i dalje bilo zabavno.

Interakcija prisutnih ipak nije tekla u pravcu svingeraja. Istina, svi su bili mnogo opušteniji nego na tradicionalnim otvaranjima, porodično-prijateljskog tipa, sa dosta blaziranosti u ponašanju među kolegama. Pomoglo je i piće, naravno, ali je presudan bio ambijent, istovremeno rasterećujući i pun tajnovitosti, iz ugla prosečnog građanina.

Negde posle 22 časa, društvance se rasulo, tri sata nakon početka izložbe. U klubu smo ostali jedan nepoznati par, moj aktuelni intimus i ja, plešući uz elekroniku iz zvučnika. To nas je dovelo u vrstu transa, te predložih da isprobamo madrace u sobi rezervisanoj za grupnjak.

Stidljivom po prirodi, njemu nije godilo što ova prostorija ima otvor ka separeu, gde se upravo premestio onaj par. Potražismo privatnost u susednoj prostoriji, svoj u ogledalima, ali takođe sa pogledom iz istog ugla, ali ipak ušuškanijoj.

Nismo ni mislili da idemo do kraja, već da se zaustavimo na predigri. I taman smo uhvatili maha, kada spazih neku siluetu u susedstvu, prikrivenu niskim paravanom. Jedan nas je muškarac posmatrao, dal’ deo zaostalog para, ili neki novi posetilac, nisam mogla da razaznam u mraku, ali i od alkohola.

Đipih kao ošurena, jer ipak nisam tako širokih shvatanja, niti sam bila dovoljno pijana. Skočio je i taj čovek, već spreman za voajersko samozadovoljavanje. Ustao je i moj intimus, reagujući na moju paniku, iako čoveka nije ni video, jer mu je bio za leđima. A i ovaj se, jadničak, posramio, na brznu zakopčavajući šlic.

Tada shvatih da prvo pravilo sving kluba da žena komanduje dokle će se ići, zbilja važi u Spa Intimu. Setih se i drugog, da je ovde sve stvar međusobnog dogovora, poznatog mi iz iskustva. Jer, kad sam se prilikom izrade reportaže nakanila da se priključim dvema curama koje su se obnažene mazile, u tome me je spečio tip jedne od njih. Govoreći „pusti je, njoj je ovo prvi put“.

Pustila sam, naravno, iako uvređeno: i meni bi bila premijera da dotaknem silikonske grudi one preduzimljivije.

Ali, osujećivanje namere tada mi je ostavilo gorak ukus u ustima, dok sam sada bila zadovoljna završnicom. „Šta si, uopšte, očekivala u svinger klubu“, pitala me je posle prijateljica, kao da bi sama nastavila sa ’vatanjem u takvim okolnostima.

Objasnih joj da je sve stvar trenutka, odnosno, konkretne veze. Odnosno, da mi u aktuelnom odnosu nije do grupnih ušemljivanja, makar bile na distanci. Bejah gotovo ponosna što sam zaštitila sopstvene vrednosti.

Od zamisli da napravim i zatvaranje, ipak sam odustala, prihvativši da radovi ostanu u klubu Spa Intimo. Kod kuće bih ih negde zgurala, da ih ne vidi rodbina. Ovako ih možda čeka svetlija budućnost, da „krase“ kuću nekog širokogrudnijeg. I usput zaključila da ovo mesto ne bih menjala ni za hiljadu elitnih galerija, ali ne toliko zbog svog koncepta, koliko zbog ekstravagantnog ugođaja.