Univerzum je prepun iznenađenja, od kojih su neka veoma kompleksna. Ovo važi i kada govorimo o ljudskom mozgu. Ispostavilo se da univerzum i ljudski mozak imaju više strukturalnih sličnosti nego što smo mogli i da zamislimo.Jedno skorašnje istraživanje analiziralo je razlike i sličnosti između dva najkompleksnija sistema koja postoje - univerzuma i njegovih galaksija i ljudski mozak i nervne ćelije koje ga sačinjavaju.Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u žurnalu Frontiers of Physics pod naslovom: “Kvantitativna komparacija neuralnih mreža i kosmičkih mreža”. Ovo istraživanje sproveli su Franko Vaca, astrofizičar pri Univerzitetu u Bolonji i Alberto Feleti, neurohirurh pri Univerzitetu u Veroni.Ovo istraživanje dovelo je do rezultata da, iako su očigledno različite, ove dve strukture dele i neke sličnosti. Kada se posmatraju određeni faktori, ova dva sistema sličnija su međusobno, nego što je to slučaj kada se posmatraju njihovi sastavni delovi.Ovo istraživanje pokazalo je da umnogome različiti fizički procesi mogu kao rezultat imati veoma slične, kompleksne i sistematizovane strukture.Ljudski mozak funkcioniše kao mreža otprilike sedamdeset miliona neurona koji ga sačinjavaju, a univerzum se sastoji od najmanje sto milijardi galaksija. I jedan i drugi sistem ustrojeni su kao kompleksne mreže, koje su povezane filamentima i čvorištima. Kada se fotografije ova dva sistema uporede, može se videti određena sličnost.U okviru svakog sistema, aktivni delovi nose gotovo trideset posto ukupne mase. Ostalih sedamdeset posto mase uključuje delove koji deluju kao da su neaktivni. To uključuje vodu u mozgu, odnosno tamnu energiju univerzuma.Kako bi bolje ovo razumeli, naučnici su uporedili rad galaksija sa delovima mozga, pošto su želeli da razumeju kako su rasprostranjene tako različite mreže."Izračunali smo spektralnu gustinu oba sistema. Ovo je tehnika koja se najčešće koristi u kosmologiji, kada izučavamo prostornu distribuciju galaksija”, kaže Vaca u saopštenju. "Naše analize pokazale su da je distribucija fluktuacije među neuralnim mrežama na skali od jedan mikrometar do 0.1 milimetara, dok je distribucija materije u okviru kosmičkih mreža, iako na većoj skali, između pet miliona i petsto miliona svetlosnih godina.”Ovi naučnici takođe su se fokusirali na načine na koje se neuroni, odnosno galaksije povezuju, i još jednom su pronašli određene sličnosti. Kasnije su uporedili i prosečni broj konekcija među čvorištima, kao i načine na koje se ona grupišu."Još jednom, strukturalni parametri identifikovali su iznenađujuće nivoe preklapanja. Verovatno je ova povezanost između dve mreže takva jer su nastale po sličnim fizičkim principima, uprkos tome što su očigledno različite, jer su različite i fizičke sile koje regulišu galaksije, odnosno neurone”, rekao je Felati u saopštenju. "U pitanju su dve kompleksne mreže koje pokazuju veće slučnosti nego što su one koje pronalazimo kada uporedimo kosmičke mreže i galaksije, ili neuralne mreže i unutrašnjost neuralnog tela.”
Reklame
