Čuvari vatre: Ko su ljudi koji i dalje protestuju u Beogradu

Kada sam došla na plato ispred Skupštine Srbije oko sedam sati uveče, tačno sedamnaest ljudi je stajalo na trotoaru, uz jedan transparent. Stala sam sa strane i zapalila cigaru dok sam čekala fotografa da mi se pridruži. Nisam uvukla ni tri dima, a već su mi prišla dva momka vidno uzbuđeni što, posle ko zna koliko vremena, vide novinara među sobom. Upoznali smo se i odmah su mi dali bedževe na kojima je pisalo "Čuvari vatre".

Pre više od dva meseca, u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije, počeli su protesti protiv rezultata predsedničkih izbora 2. aprila, na kojima je pobedio Aleksandar Vučić. Drugog aprila, nekoliko hiljada ljudi se okupilo ispred Narodne skupštine u Beogradu, bez zvaničnog organizatora, a protesti su održani i u Novom Sadu i Nišu. Ono što je počelo kao Fejsbuk događaj, preraslo je u masovne demonstracije širom Srbije. Međutim, kako je vreme prolazilo, entuzijazam je opadao, demonstranata je bilo sve manje, ali ova grupa ljudi ne odustaje.

Najuporniji u Beogradu sebe nazivaju "Čuvarima vatre," po uzoru na najupornije demonstrante koji su krajem 1999. godine, na čelu sa Čedomirem Jovanovićem odbili da odustanu od demonstracija, tada protiv Slobodana Miloševića, u čijoj je vlasti učestvovao i današnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Tadašnji Čuvari vatre smatrali su da ih je izdala i opozicija i drugi demonstranti, ali nisu želeli da odustanu, njih 20, 50, 100, i bez Čedomira Jovanovića. I nekoliko meseci kasnije, kada su svi mislili da će Milošević večno vladati Srbijom, desili su se izbori, pa krađa, pa peti oktobar.

Sedamnaest godina kasnije, Vučić je opet na vlasti, Jovanović navodno u opoziciji, a među novim Čuvarima vatre, koji otpor održavaju u životu sve dok se ponovo ne skupi masa koja je potrebna da bi se protesti nastavili, nema političara. Među njima ima i levičara i desničara. Istina, nema ih mnogo, ali trenutno je to vrlo šarenolika grupa. Kažu da su svi dobrodošli i da generalno prihvataju sve osim ekstrema, bilo da su desno ili levo. Takođe kažu da je grupa tako heterogena upravo zato što Vučić nema politiku ni za koga.

Razgovarala sam sa Čuvarima vatre 21. veka da bih saznala šta je to što im ne da da odustanu.

Dolazim često, propustim neki dan, ali tu sam od početka. Ovo je sada jedan od ozbiljnijih protesta koji traje. Jeste malo ljudi, ali kada su protesti prestali, u početku je bilo samo petoro, šestoro. Taj broj polako, svakim danom, raste. Ovo je sada postalo neka vrsta debatnog kluba, gde se dogovaramo kako možemo da nastavimo delovanje. Sada se svi dobro poznajemo.

Mi podržavamo i druge proteste. Bili smo na iseljenjima, na Dorćolu smo bili kada su iseljavali ženu sa sinom invalidom. Kada vidimo protest koji nam izgleda kao ispravna stvar, mi ćemo se pojaviti, to je filozofija ove grupe. Mi težimo ka povezivanju ljudi. Planiram da ostanem dok Vučić ne ode i verujem da će ovi ljudi ovde neće otići. Nisam za radikalne mere, verujem u nenasilne proteste. Generalno su sva istraživanja pokazala da kad krenu nasilni protesti, čak i kada se vlast smeni, opet dolazi do problema. Mi to ne želimo.

Vučiću bih poručio da smatram da je on nelegitiman predsednik i da su izbori bili pokradeni. Ne prihvatam ga ni kao predsednika, ni kao lidera. Ostalim ljudima želim da poručim da počnu da dolaze, jer je budućnost ove zemlje u pitanju. Počinjem da verujem da smo mi stvarno narod koji je preuzela letargija i koji nema snagu da se izbori. Voleo bih da mi dokažu suprotno.

Ja ne dolazim toliko često, ali uvek podržavam i svim srcem sam uz pokret Protiv diktature, uz pokret Ne davimo Beograd, uz Vojni sindikat Srbije, Policijski sindikat Srbije… Podržavam sve koji se bore za neka svoja prava, a mogu da dokažu da su ta prava, ne samo ugrožena, nego pogažena. Ja nemam reči za situaciju u kojoj se mi trenutno nalazimo. Ja nisam ekonomski ugrožen, jer povremeno odlazim iz zemlje pa se vraćam, bavim se izučavanjem novih formula koktela i to radim uglavnom po Zapadnoj Evropi.

Ali svaki put kad se vratim, imam šta da vidim. Očajno je stanje. Moja porodica i prijatelji ne dolaze. Ja sam iz Kladova, to je najokorelije uporište SNS-a. Nemam nikakav odnos sa ljudima iz Kladova, oni mene ne diraju, ja njih ne diram. Inače dolazim povremeno na proteste i planiram da nastavim. Kad god Vojni sindikat Srbije ili Policijski sindikat Srbije podrže neki protest, ja ću biti tu.

Bavim se političkim marketingom, imam svoju firmu. Ja radim, ali moja firma nije ovde, registrovana je u Ukrajini, tako da sam malo ovde, pa sam malo tamo. Imam tu sreću da mogu da dolazim na proteste i pored posla. Svaki dan sam ovde. Mislim da ovi protesti treba malo da se omasove, apsolutno. Ali, jednostavno tu smo, izdržaćemo koliko budemo mogli. Pozvala bih sve opozicione lidere da dođu i podrže proteste. Mislim da im je mesto ovde, među nama, a ne u Skupštini. Pozvala bih sve one političare koji su bili ovde sa nama na dan inauguracije.

Verujem da je ovom protestu potrebna radikalizacija da bi se omasovio i spremna sam na tako nešto. Nažalost, ne možemo to da izvedemo sa dvadeset ljudi. Tek kada se stvori kritična masa, a za to je potreban neki događaj. Spremna sam da ostanem do kraja, iako taj kraj ne vidim skoro.

Još nisam u penziji. Radim i svaki dan dolazim na proteste. Tu sam od početka, možda dva ili tri puta nisam stigao da dođem. Ne mislim da ćemo otpadati jedan po jedan, nego da ćemo se sve dogovoriti o budućnosti protesta. Do sada smo se sve dogovarali. Mi imamo jedan osnovni cilj, to je protest protiv diktature. Naravno, među nama ima različitih političkih i ideoloških opcija, ali uglavnom ne otvaramo tu temu. Još nije vreme za tu priču. Verovatno ćemo i da se družimo i nakon protesta. Gotovo sigurno.

Da bi se protest radikalizovao mora da postoji neki povod. Povoda jeste bilo dosta. Ovi izbori su jak povod, međutim, mislim da su stranke zakazale. Opozicione stranke su mogle da se organizuju, da organizuju svoje proteste. Studenti imaju svoje i u jednom trenutku bi moglo da dođe do jedne sinergije kao što je nekad bilo sa DOS-om i sa Otporom.

Doduše, kada su studenti imali glavnu reč ovde, oni su odbacili bilo kakvu saradnju sa strankama što ja lično nisam odobravao, ali tako je bilo. Imamo ovo što imamo i sa tim potencijalom mora da se nađe zajednički jezik i neka saradnja. Ne može, naravno, sa svima, ali ja lično bih sarađivao i sa Jankovićem, sa Živkovićem, sarađivao bih i sa Šutanovcem. To je nešto što ja smatram demokratskim potencijalom.

_____________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Inicijativa

______________________________________________________________________________________________________

Ovde sam od prvog dana i tu sam skoro svaki dan, manje-više. Mislim da je ovaj protest jedini način na koji možemo da izrazimo svoje nezadovoljstvo. Osim toga, verujem da možda može i nešto da se postigne, bar da se probudi svest kod ljudi. Planiram da dolazim do kraja, nadam se da neću biti poslednji, ali ako je to potrebno, biću. Neću da štrajkujem glađu ili nešto slično.

Kada je radikalizacija protesta u pitanju, mislim da sve to zavisi od situacije. Za mene bi to moralo da bude nešto lično. Ljudima koji su prestali da dolaze bih poručio da uvek mogu da nam se priključe. Konkurs je otvoren!

Još na VICE.com:

Pričali smo sa onima koji ne idu na proteste

Šta rade prolaznici sa snimcima i fotografijama koje naprave na protestima u Beogradu

Dobošem "protiv diktature": ko daje ritam protestima