Slika levo: Hapšenje Hozea Migela Batlea u Majamiju, zbog klađenja na borbama petlova, okruženog policijom Majamija. Fotografija dobijena od okružnog tužilaštva južne Floride/vlasništvo Vilijama Moroua. Slika desno: Ernesto Tores, upucan i ubijen u Opa-Loki, Florida. Fotografija dobijena od okružnog tužilaštva južne Floride/vlasništvo Vilijama Moroa.
Tekst je prvobitno objavljen na VICE US.U aprilu 1961, oko 1500 kubanskih izbeglica obučenih i podržavanih od strane CIA j krenulo da izvrši invaziju i svrgne režim Fidela Kastra. Operacija Zaliv svinja, kako je postala poznata, bila je, naravno, totalna katastrofa – izbeglice koje nisu ubile dobro pripremljene Kastrove snage su bile okupljene i zatvorene, sve dok Kenedijeva administracija nije bila u mogućnosti da ispregovara njihovo puštanje. Ovaj fijasko ne samo da je doprineo nastanku kubanske raketne krize, već je generalno učinio da Sjedinjene Države ispadnu seronja.
Naučio je kako funkcioniše korupcija i kako funkcioniše svet. Kako je organizovani kriminal spona između viših klasa (poslovnih ljudi i političara) i podzemlja (kriminalaca i gangstera). Batle je dostavljao prihode od kasina u predsedničku palatu. On je bio posrednik, kurir između Mejera Lanskija i predsednika Fulgencija Batiste i njegove vlade. Batle je stvarno razumeo da mora da se postara za ljude unutar sistema. Isplaćivan je bio svako ko je bio potreban.
Mnogi likovi iz mafije i Kubanci koji su bili raseljeni zbog revolucije su bili ljuti. Izgubili su novac, imanjai imetak, grubo su izgnani iz zemlje, i želeli su da ponovo preuzmu Kubu. Imali su zajednički interes sa CIA i američkom vladom, koji su na komunističku vlast Fidela Kastra gledali kao na pretnju, i želeli su da je svrgnu. Svi ti elementi – mafija, CIA i kubanski prognanici – formirali su koaliciju i postali rešeni da ubiju Kastra i povrate Kubu. Najveća inicijativa u tim naporima je bila invazija na Zaliv svinja. Ljudi koji su učestvovali u ovoj propaloj invaziji, uključujući i Batlea, postali su osnova Korporacije.Mnogim Amerikancima primer za kubanskog ganstera verovatno je i dalje Lice sa ožiljkom Brajana De Palme, koji ističe značaj prebacivanja Kubanaca čamcima na Floridu. Kakav je Al Paćinov Toni Montana u poređenju sa stvarnim čovekom koga su zvali El Padrino?
Hoze Migel Batle je bio etabliranija figura, čovek sa mnogim vezama u višim klasama. Toni Montana je bio izbeglica, čovek bez ičega, sa najnižeg dna, koji se uzdigao. El Padrino je mnogo više bio don stare škole, zato što je razumeo kako sistem funkcioniše. Ali prebacivanje Kubanaca čamcima je imalo uticaja na Korporaciju. Kada su stizali u Nju Džersi i Majami, smesta su bivali integrisani u kriminalno podzemlje, i to su bili ljudi koji su izvršavali kriminalne zadatke kakve ostali verovatno nisu želeli da izvršavaju. Ubistva, sve vrste okorelih kriminalnih aktivnosti. Neke od najnasilnijih kriminalnih aktivnosti su izvršavali Marijelitosi, kako su ih zvali.Kao i mnoge mafijaške figure iz stvarnog života i iz fikcije, El Padrino nije blagonaklono gledao na izdaju. Ali incident sa njegovim nekadašnjim protežeom Ernestom Toresom – priča se da je naredio da ga ubiju – je bilo najbliže što je došao tome da ode na tešku robiju, pre nego što je zaista uhapšen 2004, je li tako?
Ernesto Tores je u organizaciji bio poznat kao El Hiho prodigo, čudo od deteta. On je bio klinac od 19 godina, koji se pokazao kao talentovani gangster i ubica. Počeo je kao atentator: jedan od prvih zadataka mu je bio da se osveti za ubistvo Batleovog brata. Batle je na njega gledao kao na nekoga kome može da bude mentor i koga može da oblikuje, možda čak i da ga zameni na čelu organizacije. Ostali u organizaciji to baš i nisu razumeli, zato što taj Tores nije bio baš bistar, i nije delovao kao čovek koji bi mogao da bude dobar vođa. Ernesto je uvek bio švorc. Počeo je da kidnapuje druge bankare iz organizacije, i da traži otkup za njih.Na kraju je Tores učinio nezamislivo, i upucao jednog od kidnapovanih bankara. Čovek je preživeo, ali ga Tores umalo nije ubio. Ostali bankari su rekli Batleu da mora da učini nešto tim povodom, zato što je tip bio slobodan strelac.
Dejvid Šenks je bio samo policajac iz Majamija koji se kasnije umešao u priču o Korporaciji. Do trenutka kada se on uključio, Batle se preselio iz Nju Džersija dole u Majami, a Korporcija je do tada barem 15 do 20 godina delovala na području Njujorka, i želela je da preseli svoje operacije. Dejvid Šenks je bio čovek koji je radio na organizovanom kriminalu, naročito na uličnom klađenju i na pranju novca. Mislim da je on bio jedan od prvih koji su u potpunosti shvatili čime se sve Korporacija bavi. Do saznanja je dolazio prateći tokove novca i to kako se novac pere preko nekakve šeme sa čekovima. Istraživao ih je oko 20 godina.Kako priče koje se odvijaju u sivim zonama politike i kriminala, kao što su one o kojima ste vi skloni da pišete, utiču na ono što se u toj areni odigrava u našoj zemlji danas?
Ako ne razumete istorijat i način funkcionisanja organizovanog kriminala u Americi, ne razumete ni Ameriku. Toliko su isprepletani, i uvek su bili, a uvek će i biti. Često govorimo o tome kako se mafija smanjila i sve to, i naravno, i jeste. Ali ne mislim da je korumpirani aparat koji je stvorio organizovani kriminal uopšte nestao. Samo preuzima nove forme i oblike, u zavisnosti od toga koji je dominantan reket na nekom prostoru, u nekom vremenu. U jednom trenutku, to je bio šverc pića. Onda je to bio rad na crno, a onda narkotici. Sve i svašta. Korupcija u politici i korupcija u snagama zakona je uvek deo paketa onoga što čini da se svet okreće. Ne mislim da se to mnogo promenilo.Ovaj intervju je blago redigovan i sažet zbog jasnoće. Mešto više o Ingliševoj knjizi, koja izlazi u utorak, saznajte ovde .
Reklame
Nered operacije CIA je takođe imao i dugoročne posledice po organizovani kriminal u Sjedinjenim Državama. Među pripadnicima brigade 2506 – nesuđenim oslobodiocima Kube – koji su 1962. pušteni i vraćeni nazad u SAD, nalazio se i Hoze Migel Batle Stariji, bivši policajac iz Havane. On je kasnije od sebe u SAD napravio El Padrina, „Kuma“ kubansko-američke mafije. Delom zahvaljujući vezama i sa legendarnim italijanskim mafijašima, i sa podzemljem Havane, postao je neka vrsta kralja reketaša u urbanim područjima Njujorka i Nju Džersija. Sa kriminalnim interesima duž čitave istočne obale, Batleova vladavina se protegla do ere Džordža W. Buša, kada su on i njegov sin konačno uhapšeni 2004. Iznude, ubistva, droga – El Padrino je izgleda nadživeo i samu politiku, u bezobzirnoj borbi za moć i bogatstvo.U svojoj novoj knjizi, Korporacija: epska priča o kubansko-američkom podzemlju, koaj izlazi 20. marta, majstor za istinite kriminalističke priče Ti Džej Ingliš istražuje život šefa kubanske mafije koji se, zaključuje autor, u svojem starijem dobu svesno ugledao na Vita Korleonea Marlona Branda. VICE se sastao sa Inglišom da razgovara o njegovoj novoj knjizi, i o tome kakvo mesto zauzima El Padrino u hronikama o gangsterima. Evo šta je imao da kaže.VICE: Šta mislite da je Hoze Migel Batle naučio kao policajac u odeljenju za poroke u Havani, što mu je pomagalo da predvodi kriminalno carstvo u Sjedinjenim Državama?
Naučio je kako funkcioniše korupcija i kako funkcioniše svet. Kako je organizovani kriminal spona između viših klasa (poslovnih ljudi i političara) i podzemlja (kriminalaca i gangstera). Batle je dostavljao prihode od kasina u predsedničku palatu. On je bio posrednik, kurir između Mejera Lanskija i predsednika Fulgencija Batiste i njegove vlade. Batle je stvarno razumeo da mora da se postara za ljude unutar sistema. Isplaćivan je bio svako ko je bio potreban.
Reklame
Kada je otišao u Sjedinjene države i želeo da organizuje svoje kockarsko carstvo oko klađenja, ili onoga što lationamerikanci nazivaju „bolita“, znao je da bi to mogao da bude zlatni rudnik, ako se organizuje kako treba. Deo organizacije je podrazumevao i da dobije neophodno odobrenje od čelnika mafije u Sjedinjenim Državama. Organizovao je sastanke, preko Santoa Trafikantea, sa svim ključnim mafijaškim figurama na području Njujorka i Nju Džersija, i pokrenuo je svoj bolita poduhvat, koji je bio ogroman i profitabilan na mnogo nivoa.Neverovatno je da je propala invazija na Zaliv svinja izgleda na kraju sastavila ljude koji će postati kubanska mafija u Amrici. Ali kada uzmemo u obzir kako su stvari vođene na Kubi u vreme Batiste, to baš i nije šokantno, zar ne?
Mnogi likovi iz mafije i Kubanci koji su bili raseljeni zbog revolucije su bili ljuti. Izgubili su novac, imanjai imetak, grubo su izgnani iz zemlje, i želeli su da ponovo preuzmu Kubu. Imali su zajednički interes sa CIA i američkom vladom, koji su na komunističku vlast Fidela Kastra gledali kao na pretnju, i želeli su da je svrgnu. Svi ti elementi – mafija, CIA i kubanski prognanici – formirali su koaliciju i postali rešeni da ubiju Kastra i povrate Kubu. Najveća inicijativa u tim naporima je bila invazija na Zaliv svinja. Ljudi koji su učestvovali u ovoj propaloj invaziji, uključujući i Batlea, postali su osnova Korporacije.
Reklame
Hoze Migel Batle je bio etabliranija figura, čovek sa mnogim vezama u višim klasama. Toni Montana je bio izbeglica, čovek bez ičega, sa najnižeg dna, koji se uzdigao. El Padrino je mnogo više bio don stare škole, zato što je razumeo kako sistem funkcioniše. Ali prebacivanje Kubanaca čamcima je imalo uticaja na Korporaciju. Kada su stizali u Nju Džersi i Majami, smesta su bivali integrisani u kriminalno podzemlje, i to su bili ljudi koji su izvršavali kriminalne zadatke kakve ostali verovatno nisu želeli da izvršavaju. Ubistva, sve vrste okorelih kriminalnih aktivnosti. Neke od najnasilnijih kriminalnih aktivnosti su izvršavali Marijelitosi, kako su ih zvali.Kao i mnoge mafijaške figure iz stvarnog života i iz fikcije, El Padrino nije blagonaklono gledao na izdaju. Ali incident sa njegovim nekadašnjim protežeom Ernestom Toresom – priča se da je naredio da ga ubiju – je bilo najbliže što je došao tome da ode na tešku robiju, pre nego što je zaista uhapšen 2004, je li tako?
Ernesto Tores je u organizaciji bio poznat kao El Hiho prodigo, čudo od deteta. On je bio klinac od 19 godina, koji se pokazao kao talentovani gangster i ubica. Počeo je kao atentator: jedan od prvih zadataka mu je bio da se osveti za ubistvo Batleovog brata. Batle je na njega gledao kao na nekoga kome može da bude mentor i koga može da oblikuje, možda čak i da ga zameni na čelu organizacije. Ostali u organizaciji to baš i nisu razumeli, zato što taj Tores nije bio baš bistar, i nije delovao kao čovek koji bi mogao da bude dobar vođa. Ernesto je uvek bio švorc. Počeo je da kidnapuje druge bankare iz organizacije, i da traži otkup za njih.
Reklame
Nakon Toresove smrti, Batleu se sudilo za zaveru, i na jednom sudu je proglašen krivim. Delovalo je kao da će ga skloniti na duže vreme – njegova vladavina je bila završena. Toresova devojka je svedočila protiv njega, ali Batle je pobio tu optužbu na osnovu neke tehničke nepravilnosti. Dobio je blažu kaznu. Kada su počeli da pomišljaju da će mu se ponovo suditi na osnovu svedočenja devojke, iz organizacije su se postarali za tu situaciju tako što su je ubili pre nego što je suđenje uopšte moglo da počne.El Padrino je na kraju pao zato što se na njega okomio jedan pripadnik snaga reda i zakona – Dejvid Šenks – kome ste vi imali pristup. Šta mislite, zašto je on posvetio svoju karijeru tome da uhvati ovog mafijaša?
Dejvid Šenks je bio samo policajac iz Majamija koji se kasnije umešao u priču o Korporaciji. Do trenutka kada se on uključio, Batle se preselio iz Nju Džersija dole u Majami, a Korporcija je do tada barem 15 do 20 godina delovala na području Njujorka, i želela je da preseli svoje operacije. Dejvid Šenks je bio čovek koji je radio na organizovanom kriminalu, naročito na uličnom klađenju i na pranju novca. Mislim da je on bio jedan od prvih koji su u potpunosti shvatili čime se sve Korporacija bavi. Do saznanja je dolazio prateći tokove novca i to kako se novac pere preko nekakve šeme sa čekovima. Istraživao ih je oko 20 godina.Kako priče koje se odvijaju u sivim zonama politike i kriminala, kao što su one o kojima ste vi skloni da pišete, utiču na ono što se u toj areni odigrava u našoj zemlji danas?
Ako ne razumete istorijat i način funkcionisanja organizovanog kriminala u Americi, ne razumete ni Ameriku. Toliko su isprepletani, i uvek su bili, a uvek će i biti. Često govorimo o tome kako se mafija smanjila i sve to, i naravno, i jeste. Ali ne mislim da je korumpirani aparat koji je stvorio organizovani kriminal uopšte nestao. Samo preuzima nove forme i oblike, u zavisnosti od toga koji je dominantan reket na nekom prostoru, u nekom vremenu. U jednom trenutku, to je bio šverc pića. Onda je to bio rad na crno, a onda narkotici. Sve i svašta. Korupcija u politici i korupcija u snagama zakona je uvek deo paketa onoga što čini da se svet okreće. Ne mislim da se to mnogo promenilo.Ovaj intervju je blago redigovan i sažet zbog jasnoće. Mešto više o Ingliševoj knjizi, koja izlazi u utorak, saznajte ovde .