Sa urednikom 'Zone Sumraka' o tome kako prave sadržaj i šta nas čeka u budućnosti

Popričali smo sa ekipom koja stoji iza ponovnog rođenja kultnog časopisa o tome šta je Zona Sumraka bila nekada, šta predstavlja danas i šta bi mogla biti ubuduće.

|
11 december 2018, 9:09am

Redakcija "Zone sumraka", na tajnoj lokaciji u Novom Sadu. Foto: redakcija "Zone sumraka"

Ko nikada nije plaćao čekovima pivo, sisao benzin iz bidona ili u rukama držao primerak „Zone sumraka“ taj ne može reći da je stvarno živeo devedesetih u Srbiji.

„Zona Sumraka“ je u to vreme bila jedan od naših retkih prozora u svet. Ne zajebavam se. Jer u vremenu pre rasprostranjenog interneta, jeftinih mobilnih i sveprisutne kablovske, ona je bila mnogo više od tabloida (sa neverovatnim, nenadjebivim naslovima koji su praizvor emocije koju danas opisujemo kao „izneverovanje“) i jedna od retkih publikacija koja je u potpunosti mogla da se poredi s onime što si u tom trenutku mogao da dobiješ na kioscima u Americi ili Britaniji.

Jeste da su to bile veoma, da tako kažem, specifične teme kao što je seks sa vanzemaljcima ili poltergajst incidenti, ali hej, kada pročitaš da i na Fruškoj gori živi neki rođak bigfuta, a da u šumama Srbije živi moćna zmija apokalipse Nirdala koju goni izgubljeni junak Gandor (tru stori, prvi put objavljeno u štampanoj Zoni Sumraka 1998.), nekako se osetiš kao deo sveta, kao ništa lošiji od neke tamo Apalačije ili Nevade gde haraju Molder i Skali i gde se takve stvari redovno događaju. Makar ako veruješ u X-files na Pinku. A svi smo tada verovali u X-files na Pinku.

Ali, svemu dođe kraj, kako ružnom tako i lepom, pa su se tako završile i devedesete, Sloba je pao, pa je umro pa su mu izvadili mozak da nad njime vrše eksperimente, a „Zona Sumraka“ je fejdovala u mrak, praktično zaboravljena... Sve do pre par godina, kada su misteriozno na fejsbuku počeli da iskaču postovi pejdža koji se zove, pogodili ste - „Zona Sumraka“. I ne samo da se zove, nego su i priče i dizajn skroz u fazonu i na nivou nekadašnje „Zone“. Čak se pojavilo i krilato dete. Iz Bratunca!

Malo je reći da su stari poštovaci bili oduševljeni, a da su neki novi klinci jednako izneverovali kao mi nekada i time demonstrirali vanvremensku moć koju imaju priče o dlakavim predacima ili krilatoj deci. Ali, ovaj povratak je samo otvorio više pitanja nego što je pružio odgovora (kao što, doduše, takva publikacija i treba da radi). Ko stoji iza toga? Koji su im planovi? Da li je to ono isto krilato dete ili neko novo, apdejtovano, 2.0?

Da bih došao do tajne organizacije koja stoji iza ove reinkarnirane „Zone Sumraka“ morao sam da prođem raznorodne ezoterijske inicijacije, kao i da dobijem specijalnu propusnu kartu od Milana Tarota, o čemu ću vam pričati drugom prilikom. U svakom slučaju, dovoljno je reći da sam uspeo i stupio u kontakt sa pravom, aktuelnom „Zonom Sumraka“ i rezultate mog napornog okultnog rada možete čitati u redovima koji slede.

Zona sumraka 1998.

Da počnemo s onime što sve najviše zanima - ko pravi ovu novu „Zonu sumraka"?

Zovem se Marko, živim u Novom Sadu i pored „Zone sumraka“ (čiji sam vlasnik), bavim se i web dizajnom. To je dovoljno informacija o meni, jer mi nisu cilj lična promocija niti popularnost. Zbog toga sam i odbijao mnoge pozive, što za emisije, što za intervjue ovog tipa, ali vi ste mi bili posebno simpatični.

Hvala, i vi nama. Da li ti radiš sve ili ima još saradnika?

Većinu naših novinara i saradnika čine studenti Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali dosta o njima, već smo rekli previše.

Da li imate fizičku redakciju ili kao ovi milenijalsi sve radite od kuće u papučama i gaćama?

Imamo redakciju, takođe u Novom Sadu, ali tačnu lokaciju držimo u tajnosti kako ne bi došlo do invazije naših mnogobrojnih čitalaca. Otkriću samo da se nalazimo u elitnom delu našeg najlepšeg grada, a prostorije zauzimaju 250 kvadrata.

Redakcija Zone Sumraka

Kakva je vaša veza sa nekadašnjom, legendarnom, štampanom Zonom?

Osim same koncepcije, od koje ne odstupamo – nema bitnije razlike. Štampana „Zona sumraka“ je pokrenuta u martu 1997. godine, po uzoru na nekadašnji najtiražniji američki tabloid „Weekly World News“, u vlasništvu Roberta Čobana, kojeg ne možemo da ne spomenemo, i kompanije „Svet Press d.o.o.“ (današnji „Color Press Group“). Taj časopis je za kratko vreme dosegao ogromnu popularnost i čitanost. Nakon 2000. godine lagano je počeo da menja koncepciju, da bi se već par godina kasnije ugasio.

I šta te je nagnalo da, da tako kažem, ponovo oživiš Zonu za XXI vek?

Narod u Srbiji, i uopšte na ovim prostorima, oduvek se interesovao za misticizam, paranormalne i natprirodne pojave, proroke i vidovnjake, neobične ljude i događaje, čuda, duhovnost i, uopšte, za onostrano.

U vreme pokretanja štampane „Zone sumraka“, u tadašnjoj SRJ medijsko tržište je bilo preplavljeno časopisima i senzacionalističkim emisijama koje su se bavile ovom tematikom. To se sigurno nije desilo bez razloga, već zbog velikog interesovanja javnosti. Zadržaćemo se na analizi štampanih medija. Časopisi vredni pomena jesu „Čudo“, „Dosije X“, „Šesto čulo“, „Večiti fenomeni“, „Horoskop“, „Tajne“, neizostavno „Treće oko“ i naravno „Zona sumraka“.

To smo mi, to je naša krv i ne treba da bežimo od toga. Od osnivanja našeg portala, čitanost i pažnja javnosti pokazuju da se činjenice ni danas nisu promenile, što nam daje podstrek da nastavimo da radimo ovaj posao i izveštavamo javnost o najnovijim vestima „sa one strane verovatnog“.

Čak je i u Rusiji, do pre par godina, postojao časopis „Klub doba Vodolije“ koji se bavio ovakvim temama, a između ostalog – optuživan je da je to način za kretenizaciju stanovništva.

Ko vas plaća?

Ne bih govorio o ciframa, jer je to nepristojno, pogotovo za današnje vreme kada vlada opšte siromaštvo u Srbiji, a „Zona sumraka“ je oduvek bila na strani svog naroda. Nikada u službi političkih partija, tajkuna, niti nekih svetskih sila i moćnika. Iako smo često optuživani da smo nekada radili za Miloševićev, a danas za Vučićev režim – evo prilike da to glasno i jasno demantujemo.
Zaradu i prihode ostvarujemo isključivo od oglašivača.

Zona Sumraka u vašem gradu

Znači ne ostvarujete. Što znači da radite iz entuzijazma, i to je krajnje pohvalno. Koji su izvori za vaše priče, da li ih sve sami smišljate ili vam šalju čitaoci ili nešto treće?

Izmišljanja, ili kako vi to kažete „smišljanja“ – nema. To odmah da razjasnimo. Šta je izmišljanje? Kad sednete i nalupetate gluposti? Ako ste nas ikada čitali, onda znate da su naši članci vrlo smisleni, uverljivi i složeni. Izvori su nam, na prvom mestu, upravo naši čitaoci. Preko naše rubrike „Videli ste nešto čudno?“ uputili smo apel svima koji su nekada u svom životu doživeli neko paranormalno iskustvo ili znaju nekog sa istim, da nam se jave. Mi kasnije detaljno proveravamo tačnost datih informacija i ako su verodostojne – objavimo ih.

Da li fotografije kojima ilustrujete tekstove nalazite na netu ili pravite u fotošopu ili oba?

Nadovezao bih se da prošli odgovor. Upravo nam čitaoci, koji nam šalju svoja iskustva, u većini slučajeva šalju i fotografije. U današnje vreme, kada svaka „šuša“ ima mobilni telefon sa kamerom, načiniti fotku vidovite kobile ili vodenog čudovišta iz Dunava više nije nikakav problem. Fotošop koristimo u malom broju slučajeva, a sve za potrebe ilustrovanja nekog „bića“ kojeg nauka i uopšte cela civilizacija do sada još nisu upoznali, a naša Redakcija ima informacije o tom biću.

Na koju priču si najponosniji?

Svakako na turbulentnu životnu storiju malog Jovana, tj. deteta sa krilima. Ali, nešto više o njemu čitaćete na našem portalu. Nećemo valjda vama da prepuštamo ekskluzivu!?

A koja je najčitanija?

Izdvojićemo tri priče, po kojima je „Zona“ na neki način i prepoznatljiva. To su priče o krilatom detetu (malo pre pomenutom), o Vukovarskom vukodlaku Siniši i priča koja je možda i najviše zaprepastila odnosno uplašila javnost – rođenje deteta-đavola u Tuzli.

Koji lik iz Zone ti je lično omiljeni?

Opet dete sa krilima. Zaista je postao omiljen, što u redakciji, što među našim čitaocima. Ima „ono nešto“ u sebi, i osim što je mali Jovan anđeo u bukvalnom smislu te reči, on je naša najbliža veza između ovozemaljskog i božanskog sveta.

Neki ljudi mogu da se prime na vaše priče, dožive ih kao istinite, drugi mogu da vas optuže da zagađujete medijski prostor izmišljotinama. Da li vidite neki problem u sadržaju koji radite tj. u pričama koje objavljujete?

Apsolutno nikakav problem niti vidimo, niti zaista postoji. „Zona sumraka“ je specijalizovani „crni“ tabloid koji se bavi temama sa one strane nauke, i nikoga ne vučemo za rukav da nas čita niti da nam slepo veruje. Uvek smo na strani zdravog kritičkog mišljenja svih ljudi koji se bave našim sadržajem. Isto tako, čitaocima prepuštamo odluku da li će verovati ili ne u priče koje im plasiramo.

Osvrnućemo se na prvi deo pitanja, o kom bismo mogli satima da diskutujemo za okruglim stolom. Kažete „mogu da nas optuže da zagađujemo medijski prostor“. Naravno, ali ta osoba koja bi sebi dala za pravo da kaže tako nešto, najpre bi morala lično da „očisti“ trenutni medijski prostor u našoj zemlji, koji ni 10 časopisa poput „Zone“ ne bi moglo toliko da „zagade“ koliko je on već zagađen i unazađen. Nećemo nikog imenovati, jer nema potrebe, ali većina dnevnih novina svakodnevno objavljuje sadržaj koji prevazilazi sve granice, koje čak ni „Zona sumraka“ ne prelazi. A, priznaćete, te dnevne novine su ipak od većeg značaja za javnost i narod u ovoj zemlji, od „Zone sumraka“.

Priznaćemo, stvarno imate neke vidovite moći. Ali, moramo da primetimo i da se uticaj jednog medija danas meri ne samo sadržajem, nego i dometom objava na internetu, pre svega na društvenim mrežama. Kako vi koristite društvene mreže?

Najviše koristimo „Fejsbuk“. Iskreno, „Tviter“ nam je prilično zapostavljen, to moramo priznati, iako je interesovanje „tviteraša“ za naš sadržaj na zavidnom nivou, a „Instagram“ smo nedavno otvorili. Ali, sve tri društvene mreže su ravnopravne što se samog sadržaja tiče. Ipak, sa „Fejsbukom“ smo krenuli u promociju portala, kada smo se odlučili da ga pokrenemo i preko njega nailazimo na najveći odziv naše publike i vernih čitalaca, pa mu se shodno tome i najviše posvećujemo.

Inače, mi kao „Zona“ se zalažemo za ukidanje svih društvenih mreža jer smatramo da su pogubne za čovečanstvo. Izuzimamo klasične web sajtove, kakvi postoje od same pojave interneta. Ali, kada je već ovako kako jeste, pozivamo vas da nas lajkujete na „Fejsbuku“.

Deluje kao da imate velike planove, naročito za malog Jovana. Šta planirate sada kada ste krenuli u novu okultnu ofanzivu?

Naravno, imamo velike planove, ali o tome ćemo detaljnije govoriti kada dođe vreme za njihovu realizaciju. Što se tiče bebe sa krilima, odnosno malog Jovana, nastavićemo da pratimo njegove životne putešestvije i dešavanja. I to bi bilo sve što se njega tiče, jer ne želimo da remetimo njegov čedni detinji život na neke druge načine, osim što pišemo o svim detaljima iz njegovog života. Bilo bi zaista uzvišeno da srpski narod bolje upozna to malo biće, koje mu je, između ostalog, donelo mir i blagostanje, ali ne znam da li znate da krilata deca nakon 12. godine života odlete na nebo, pa se plašim da za to neće biti prilike.

Prorekni nam kakva je bliska budućnost Zone Sumraka?

Budućnost „Zone sumraka“ je vrlo jasna i blistava. Pored portala, koji je urađen u stilu štampane „Zone“ (ne znam da li ste primetili da ne odstupamo od prepoznatljivog dizajna), planiramo pokretanje emisije. Toliko o tome, za sada...

A sad nešto ozbiljnije, Tarabić level – kako će izgledati Zona Sumraka 2020. a kako 2040. godine

Do 2020. godine „Zona“ će dosegnuti nebeske granice (u svakom smislu), a novinari i saradnici biće cenjene i poštovane istaknute ličnosti. Međutim, prema najnovijim saznanjima, 2020. godina ujedno označava i kraj sveta (čitaj: armagedon!), o čemu ćemo uskoro detaljno izvestiti javnost. Tako da za budućnost do 2040. ne garantujemo.

Više na VICE
VICE Kanali