Da li je ajahuaska postala mejnstrim

Za one koji nikada nisu probali ajahuasku, zamislite sebe kako sedite na jastuku, na podu, u mračnoj sobi: oči mogu da vam budu otvorene ili zatvorene, nije bitno. Možda ćete videti kaleidoskopske šare i osećati apsolutnu euforiju širom čitavog svog bića. Ili ćete se možda držati za plastičnu kofu, i ispovraćati svoje iznutrice u nju, okruženi ljudima koje verovatno nikada ranije niste upoznali.

Osim plakanja, povraćanja i smejanja, svi ćute, osim vođe grupe – šamana, vrača, ili kako god želite da zovete tu osobu – koji peva ikarose, tradicionalne južnoameričke melodije koje isceljuju, smišljene posebno da prate obred sa ajahuaskom i da vam pomognu na tom putovanju. Ponekad poznata kao "baba" ili "jage", za razliku od drugih psihodelika, kao što su LSD ili pečurke sa psilocibinom, ajahauska nije jedna supstanca, već mešavina skuvana od lijane ajahuaske (Banisteriopsis caapi) i biljke čakruna (Psycotria viridis), koje sadrže moćni halucinogen DMT (Dimetiltriptamin).

Zbog toga što sadrži DMT, ajahuaska je ilegalna u SAD, kao i u mnogim drugim zemljama. A ipak, to izgleda čini malo da suzbije stopu rasta broja ljudi koji probaju ovaj lek. Pored zajednica u Kaliforniji, na Havajima i Njujorku, gde ćete najverovatnije naći kandidate za obrede sa ajahuaskom, ova supstanca stiče sve veću popularnost u populaciji širom zemlje, u potrebi za isceljenjem, uključujući i Mičigen, delove srednjeg zapada i Kentaki. Ovo se događa u ilegali, ili u uskim krugovima prijatelja, za to se saznaje od usta do usta, ili u internet zajednicama u kojima šamani mogu da dele informacije.

"Svaki veliki grad u zemlji ima neku vrstu scene, i stvarno je došlo do buma u mestima kao što su Njujork, San Francisko i LA. Ajahuaska se apsolutno svake večeri sipa u nekom stanu ili u nekom studiju za jogu, negde", kaže autor o drogama Leks Pelger, koji se fokusira na biohemiju i sociologiju. "U svim državama ljudi to rade u potaji".

Otkud ovaj bum? "Zato što funkcioniše", kaže on. "To je neverovatan lek za mentalno zdravlje i jasnoću, i može da bude zaista odličan za organizam, zbog čišćenja. Nije ni nalik drugim psihoaktivnim lekovima koje imamo."

Pored procene da 16,2 miliona odraslih u Americi, ili 6,7 posto populacije, pati od depresije, potreba za isceljenjem prerasla je okvire kontrakulture. Osim svih svedočenja koja su izazvala pomamu za ajahuaskom, takođe ima sve više dokaza koji ukazuju na to da ona ima potencijal za lečenje bolesti zavisnosti i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Iako klasifikovana kao psihodelik, ajahuaska nudi mnogo drugačije iskustvo od gutanja doze esida. Nazvati to "zabavnim" je preveliko pojednostavljenje, ako ne i potpuna zabluda. Oni koji uzimaju ovaj lek rade to tokom malih "obreda" koje predvodi šaman. Da bi predvodio obred, "šamanu su potrebne godine obuke, i mora da ga nadgleda stariji šaman, kao i da crpi direktnu inspiraciju iz biljaka", kaže Bia Labate, izvršna direktorka Instituta za lečenje psihodeličnim biljkama Čakruna. Mnogi potiču iz duge loze šamana, kao što su porodice Šipibo ili Kuečua iz Perua, Brazila, i tako dalje.

Međutim, pored sve veće popularnosti ajahuaske, uočavamo sve rasprostranjeniji trend nekvalifikovanih "šamana", koji možda prisvajaju kulturu i praksu domorodačkih južnoameričkih plemena. Priče o seksualnim napadima i zlostavljanju od strane ovih lažnih šamana podrivaju isceljujući potencijal ovog napitka, i mogu da dovedu ljude u veoma opasan položaj, dok su u ranjivom mentalnom i fizičkom stanju.

"Da bi postao šaman, moraš da imaš dubok i intiman odnos sa ovim lekom, i da prođeš sva stanja uma zahvaljujući njoj", kaže Pelger. "Dobar šaman je prošao kroz ta iskustva, i može da pomogne drugima koji žele to da čine. Ima mnogo lažnih šamana koji operišu da bi iskoristili ljude u Njujorku, San Francisku ili Sijetlu“.

Iako se za "pročišćenje" tokom obreda misli da pomaže ljudima da se uhvate u koštac i izleče od onoga što ih muči, ajahuaska se stavlja u kontekst duhovne prakse. Nije u pitanju magična pilula, ili u ovom slučaju, magični napitak. Umesto toga, ona nudi uvid u to šta svakodnevno treba činiti da bi se isceljenje nastavilo.

Različite komponente ajahuaske mogu da se uvezu ili prokrijumčare u SAD. Ponekad u prahu, ili su označene kao druge supstance, kao što je aloe vera. U drugim slučajevima, uzgajaju ih u udaljenim, tropskim predelima u samoj zemlji. Onda se kuvaju na lokalu, pre samog obreda.

Na globalnom nivou, na hiljade ljudi je prihvatilo tradicionalnu medicinu kao alternativu za zapadnjačka psihološka ili psihijatrijska rešenja, okrećući se ajahuaski za isceljenje od trauma, depresije, anksioznih tendencija, i kao sredstvo za dostizanje generalnog blagostanja. U regionu Ikitosa, najvećeg grada u peruanskoj oblasti Amazona, i do 100 centara nude usluge obreda sa ajahuaskom za lokalce, i privlače posetioce iz svih krajeva sveta.

Kao drevnu tradiciju koja doživljava savremenu renesansu, duhovnost ajahuaske nedavno je priznao i Parlament svetskih religija – skup 10 hiljada ljudi 200 različitih veroispovesti – čijim sednicama do 2018. godine nikada nisu prisustvovali starosedeoci Amazona. Kao takve, neke grupe zaista imaju zaštitu, uključujući i brazliske crkve Santo Daime i Uniao de Vegetal ("unija biljka"), sa ispostavama u Portlandu, Ešlendu, Bendu, Los Anđelesu, Sijetlu i zapadnom Masačusetsu) koje su povlašćene i dozvoljeno im je da koriste napitak za svoje obrede.

Veoma mali broj ljudi u Americi zapravo ima ovakvu vrstu legalne zaštite da koristi ajahuasku, i s toga ne mogu otvoreno da se reklamiraju, a da sebe ne izlože riziku. Ali uprkos nelegalnosti i nedostatka kliničke podrške, ajahuaska je psihoaktivni lek koji je u usponu, dok ljudi tragaju za novim načinima, van mejnstrima, da se uhvate u koštac sa nagominalnim globalnim problemima sa mentalnim i duhovnim mukama.