Duhovi Superlige - VICE u obilasku nekadašnjih beogradskih prvoligaša

Tokom jednog perioda naše istorije, ljudi bi iz zezanja zvali prvu saveznu fudbalsku ligu "višim rangom" beogradske zone. Prosto, Beograd je, u odnosu na ostatak Srbije, nesrazmerno veliko mesto, a gde ima puno ljudi, tu se igra i dosta fudbala. Iako bi laik rekao da su Zvezda i Partizan, kao veliki nacionalni brendovi, sasvim dovoljni što se prestoničke reprezentacije na najvišem nivou tiče, to nije sprečavalo mnoge druge "manje" klubove da odigraju jednu ili više superligaških sezona.

Tako je, recimo, u sezoni 1994-95. prva "A" liga od deset klubova brojala čak šest beogradskih. 1997-98. bilo ih je čak sedam od dvanaest, a godinu dana kasnije, taj procenat je "opao" na osam od osamnaest. U sezoni 99-00 opet smo na 50% sa 9 od 18, baš kao i u onoj posle nje. Poslednja velika "beosezona" odigrana je pre trinaest godina - kada je Partizan u proleće 2005. proslavio svoju devetnaestu titulu, čak osam gostovanja od petnaest gostovanja odigrali su u zoni pokrivenosti 011 pozivnog broja.

Od tog dana, broj beogradskih superligaša je u padu, mada nikada baš u nedogled. U proseku, reklo bi se da svaka sezona ima barem pet prestoničkih klubova u najvišem rangu - "večiti" su naravno konstante, u poslednje vreme tu su Voždovac i Čukarički, banjički Rad ima dugogodišnju prvoligašku tradiciju, a trenutno šesti predstavnik Beograda u eliti je Zemun (iako bi sami Zemunci ovde imali štošta da kažu, kriterijum po kojem idemo je striktno geografsko-administrativni).

Ali, šta se dešava sa onima koji padnu i više se ne vrate? Očigledan odgovor je da se život nastavlja i van Superlige po nižim rangovima, i da je fudbalska egzistencija uvek tu negde. Ipak, neki su u boljem stanju, neki u gorem, a neki, prostim jezikom govoreći, više i ne postoje. Rešili smo da odemo i uverimo se sami kako stvari stoje u beogradskom pašaluku, daleko od reflektora sa Dedinja, gde Superliga više ne stanuje.

NADIMAK : Vitezovi
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2005-2006
TRENUTNO IGRAJU U : nigde
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : prvak SRJ 1998, 2x finale kupa 1995 i 1998
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Nenad Grozdić, Nikola Lazetić, Dragan Šarac, Saša Zorić, Kuzman Babeu, Milan Lešnjak, Marko Pantelić, Dušan Đokić, Živojin Juškić

Mini turneju započinjemo na Vračaru, uz momentalnu nervozu koju vam donosi saobraćaj u ovom kraju grada u petak pre podne. Na stadionu su kapije zatvorene i nema nikoga, pa se zadovoljavamo fotkanjem spolja. A nije da zidovi baš i nemaju šta da ispričaju u ovom slučaju.

Prva asocijacija na Obilić su naravno Željko Ražnatović "Arkan" i njegova supruga Ceca. Pod vođstvom ovog dvojca, "vitezovi" su 1998. bili šampione države, a o toj sezoni se i dan danas ispredaju bajke. Klub je kasnije stigao da igra evropska takmičenja, ali od 2005. počinje nezaustavljiv pad koji se zaustavlja…ne znamo zapravo gde, jer klub po navodima FS Beograda i dalje postoji, ali se prosto - ne takmiči nigde.

Ipak, ime ovog kluba i dalje živi kroz ženski fudbal. ŽFK Obilić je aktivan deo ovog sportskog društva, a nedavno su bili u vestima zbog činjenice da im skoro ceo prvi tim čine - Afrikanke. Kako god bilo, ovde baš i nema mnogo više šta da se vidi, pa krećemo na sledeću destinaciju.

NADIMAK : Golubovi
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2004-2005
TRENUTNO IGRAJU U : beogradskoj zoni (4. rang)
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : dva puta učesnik prve savezne lige
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Vladimir "Pižon" Petrović, Stanislav Karasi, Vladimir Dišljenković, Andrija Kaluđerović, Vladan Lukić, Bogić Popović

Na Zvezdari, u ulici Milana Rakića, potpuno druga priča. Ljubazno osoblje restorana "Hajduk" nas upućuje na zvanični ulaz na stadion, gde je trenutno trening prvog tima u toku. Stadion Hajduka, ko nije bio, je komforno ušuškan između stambenih zgrada, i sigurno ste hiljadu puta prošli ovuda u neznanju da se iza zidova zapravo igra fudbal.

To što je Hajduk uopšte ikada došao do prve lige deluje kao anomalija, ali ovo nije uvredljiva opaska. Po svemu što možemo videti, klub sa Liona je pre svega lokalna ljubav, i mesto gde Zvezdarci dođu da pogledaju malo fudbala u slobodno vreme. Nema ovde pretenzija o Ligi Šampiona i titulama - glavni rival je FK Zvezdara malo dalje. Inače, navijači Hajduka će vam reći ponosno da je njihov najbolji igrač u istoriji široj javnosti malo poznati Rade Radisavljević (poznatiji kao "Kondor" ili "Ajkula"), čovek zbog koga su ljudi koji žive i mnogo dalje od Liona dolazili u ovaj kraj da bi ga gledali.

Dok slikamo, dva gospodina koja sede na pokrivenoj tribini i gledaju trening nam dovikuju kako se ovde "fudbal igra bez love". Za svoju dušu, takoreći. Ako ste vi jedan od onih koji traži izgubljenu romansu u modernom fudbalu, rekao bih da je Lion pravo mesto za vas. Pozdravljamo se sa prisutnima i odlazimo pravo ka ljutom rivalu.

NADIMAK : Bulke
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2001-2002
TRENUTNO IGRAJU U : srpskoj ligi Beograd (3. rang)
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : plasman u prvu saveznu ligu
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Ivica Kralj, Ivan Ranđelović, Marko Dević, Mitar Novaković

Zvezdara, za razliku od svog suparnika sa Liona, ima nešto turbulentniju istoriju. Klub je osnovan 1951. pod imenom Bulbulderac, da bi sadašnje ime poneo dvadesetak godina kasnije. Baš kao i ostali beogradski klubovi ovog ranga, Zvezdara je tavorila po nižim ligama, igrajući derbije sa Hajdukom, Sinđom, Grafosima i ostalim.

Onaj "turbulentni" deo počinje kad drugo do devedesetih, kad u klub ulaze kumovi Miša Nikšić i Branislav "Trojke" Trojanović, po zanimanju "biznismeni". Nikšić je ubijen 1995, da bi onda njegov kum preuzeo vođstvo i doveo klub sve do plasmana u prvu ligu. Bukvalno par nedelja pred početak prvenstva "Trojke" biva izrešetan u sačekuši ispred svoje kuće - ni ovo ubistvo, kao mnoga iz te ere, do dana današnjeg nije rešeno. Kako god, Zvezdara nije preživela pogibiju svog prvog finansijera. Izgurala je tu sezonu do kraja i raspala se nedugo zatim.

Svega mesec dana nakon propasti kluba, entuzijasti iz kraja podižu novi i vraćaju mu ime Bulbulderac. Od leta 2013, klub se ponovo zove Zvezdara, i ne ide im loše - lani su se izborili do trećeg ranga kroz beogradsku zonu. Trenutno su na četvrtom mestu, iza Grafičara, IMT-a i Kolubare. Nažalost, ovde nije bilo nikoga ko bi mogao da popriča sa nama, pa smo se zadovoljili čistim razgledanjem krajolika.

NADIMAK : Romantičari
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2015-2016
TRENUTNO IGRAJU U : srpskoj ligi Beograd (3. rang)
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : 5x prvak Jugoslavije (1931, 1933, 1935, 1936, 1939), 6x drugi, 5x pobednik kupa Jugoslavije (1934, 1953, 1955, 1962, 1966), finale kupa SCG (2006), polufinale Kupa Pobednika Kupova (1963)
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Blagoje "Moša" Marjanović, Frane Matošić, Aleksandar Tirnanić, Petar Borota, Slobodan Santrač, Josip Skoblar, Ilija Petković, Nenad Jestrović, Saša Ćurčić, Branislav Ivanović i još mnogi, mnogi, mnogi drugi.

Odlazak na Karaburmu dugi je niz godina bilo pravo fudbalsko hodočašće. OFK je, mimo večitih, jedini prestonički klub sa pravom trofejnom tradicijom, na stranu što je trijes' i kusur godina stariji. Nekada BSK, zatim Metalac, a na kraju i OFK - kako god se ovaj klub zvao, navijača nije falilo, jer popularna je "ofka" svojevremeno na svom stadionu tukla i Napoli, Fejenord i Juventus.

Pa opet, da nekim slučajem ne znate slavnu prošlost ovog kluba, mislili bi ste da je ovo mesto odavno i dobri bog zaboravio. Omladinski stadion danas izgleda kao zdanje zrelo za rušenje, maksimalno zapušteno i predato zubu vremena, koji ga je toliko nagrizao da je prosto neverovatno poverovati u to da se ovde igrala Superliga pre samo dve godine. Umesto da vas po ulasku na tribine dočeka sećanje na bolja vremena i spomen na velike golgetere poput pokojnog Santrača, sve što možete da vidite je korov i raspali beton.

Može li se OFK ponovo podići i zauzeti svoje staro mesto u hijerarhiji srpskog fudbala? Ko će to znati. Ovom klubu, koji je trenutno u slobodnom padu kroz ligašku lestvicu, neće pomoći samo dobra volja, uzevši u obzir stadijum raspada u kojem se nalazi. A da li neko ima para i želje da se bavi ovime…i to je dobro pitanje. Ako su večiti sa Dedinja lice beogradskog fudbala, njihov stariji brat sa Karaburme je naličje istog. Tužno.

NADIMAK : Majstori
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2004-2005
TRENUTNO IGRAJU U : srpskoj ligi Beograd (3. rang)
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : finale kupa SFRJ 1957.
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Jovan Jezerkić, Zoran Prljinčević, Dragan Simeunović, Jovan Stanković, Dejan Damjanović, Saša Ilić (golman), Blagoje Vidinić

Nakon depresije na Karaburmi, prelazimo reku da se raspitamo za zdravlje kluba koji ljudi moje generacije pamte pod imenom Radnički Jugopetrol. Radnički je danas stabilan beogradski niželigaš, i ovde ponovo zatičemo onu prijatnu atmosferu koju smo videli i na Zvezdari.

Radnički se, inače, tek sedamdesetih doselio na Tošin Bunar, gde se danas nalazi njihov stadion. Pre toga, oni su igrali na terenu na Vilinim Vodama, i njihova zlatna era desila se pedesetih, kada su dva puta završili treći u staroj Jugoslaviji i igrali danas čuveno finale kupa 1957. protiv Partizana. Tada je Radnički, predvođen čuvenim trenerom Ilješom Špicem, kao i sjajnim Jezerkićem i Prljinčevićem (budućim reprezentativcem SFRJ i prvim strelcem zemlje), otišao na odmor sa čak tri gola razlike - razgoropađeni Partizan je u drugom poluvremenu postigao čak pet komada i tako osigurao maršalov trofej. Od tih godina potiče i nadimak majstori sa Dunava, koji se i danas održao u nešto izmenjenoj formi.

Majstori se takođe trenutno rvu u trećem rangu, ali čini se da postoje i mnogo gori načini da se ubije par sati vikendom nego da se zaputite do stadiona koji je lociran tik pored izlaza sa autoputa. I ovde je prisutan taj šarm niželigaškog fudbala, sa sve osobljem koje nasmejano sprema teren za subotnju utakmicu i šeretski vas pita hoće li ovo izaći na TV "Happy", jer, kažu, "za bolje trenutno i nismo".

NADIMAK : Lavovi
POSLEDNJA SEZONA U ELITI : 2004-2005
TRENUTNO IGRAJU U : nigde, klub više ne postoji
NAJVEĆI USPEH U ISTORIJI : osvajač kupa SCG 2005, treći u prvoj ligi SCG 2004.
ZA OVAJ KLUB IGRALI SU I : Milan Biševac, Branimir Subašić, Marko Lomić, Saša Marković, Dejan Rađenović

Najdalju relaciju sačuvali smo za kraj, i tu smo zatekli možda i najtužniju scenu. Stadion koji je nekada bio poznat pod imenom "Mali Poljud", zbog sličnog izgleda tribine kao poznatiji splitski objekat, sada izgleda kao set za neki postapokaliptični horor film. Zarastao u korov i visoku travu, uz pse lutalice koji vas popreko gledaju, ono što je danas ostalo od FK Železnik nije ni malo prijatan prizor.

"Lavovi" su, inače, uz FK Obilić bili možda i najuspešnija od tih priča iz devedesetih. Železnikov mecena bio je još jedan "biznismen" tog doba Jusa Bulić, nakon čije je pogibije klub preuzeo njegov sin Aca. Sve vreme, navijači su u Železniku imali priliku da gledaju prvoligaški fudbal, a uspesi su kulminirali osvajanjem kupa SCG u finalu protiv Zvezde 2005. Ipak, momentalno nakon tog uspeha klub upada u finansijske probleme i fuzioniše se sa Voždovcem.

Nešto kasnije, klub oživljava pod imenom FK Železnik Lavovi i batrga se po beogradskim ligama, ali konačna zavesa pada 2015. posle još jedne fuzije, ovaj put sa Radničkim. Otad traje ovo što vidite na slikama, a poslednji put smo za mali Poljud čuli kada je Tole Karadžić predložio baš ovu lokaciju za novi nacionalni stadion. U međuvremenu je taj projekat odlepršao u Ostružnicu, a žiteljima Železnika je ostalo da se u potpunosi posvete praćenju košarke.

Bio je to ujedno i kraj naše plovidbe kroz skoriju fudbalsku istoriju Beograda. Da, znamo da nismo uspeli da obiđemo baš sve (dužno izvinjenje Borči i Bežaniji), ali i ovo je dovoljno. U par sati vršljanja po različitim delovima glavnog rada, videli smo od svega po malo - i sređenog, i zapuštenog, i veselog, i depresivnog. I nadamo se da možda i vama čitaocima padne na pamet da odete do jednog od ovih objekata (ne i u Železnik doduše) i, lagano uz semenke, odmorite mozak od onoga što gledate na TV-u vikendom. POGLEDAJTE JOŠ: