Reklame
vakcinacija

Vakcinacija dece u Srbiji - zašto o tome uopšte raspravljamo

U novom filmu VICE Srbija iz serijala Srbijana 2.0 saznajte kako smo došli do toga da svako treće dete u Srbiji može biti nevakcinisano.

pisao Stefan Veselinovic
07 Novembar 2017, 2:26pm

Foto: VICE

Scene iz dokumentarnog filma "U žarištu variole" iz 1972. godine treba puštati budućim roditeljima pred spavanje. Nije svrha uplašiti ih (dobro, možda malo), ali čini se da je roditeljima u 2017. godini u Srbiji potrebna neka vrsta kontratega u odnosu na sve informacije, poluinformacije i nedvosmisleno lažne vesti kojima su sve intenzivnije izloženi u osetljivim trenucima planiranja porodice.

Tako bi se možda i podsetili da je u Srbiji još s početka 19. veka vakcinacija protiv velikih boginja bila zakonom obavezna, a kasnije su se uvodile i ostale, kako su se pronalazile. Upravo zbog uspešne imunizacije koja se u Srbiji već vekovima sprovodi, ljudi su zaboravili do kojih posledica mogu da dovedu te bolesti, kako mi objašnjava doktorka Leposava Garotić Ilić, epidemiološkinja u Institutu za javno zdravlje Batut.

- Kod nas se imunizacija sprovodi protiv 10 bolesti - deca na rođenju dobijaju vakcinu protiv tuberkuloze i započinje se vakcinacija protiv hepatitisa B. Zatim petovalentna vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilus infulence i poliomialitisa. Sa godinu dana deca dobijaju prvu dozu protiv malih boginja, rubele i parotitisa - kaže doktorka Ilić.

Ona objašnjava da su vakcine rezultat borbe protiv zaraznih bolesti, nastale još u 18. veku - zato što su upravo ove bolesti dovele do najvećeg broja smrti dece u svetu.

Njena koleginica, doktorka Ivana Begović Lazarević, kaže da je obuhvat vakcinisane dece bio stabilan sve do 2007. godine, a od 2010. se može govoriti o naglom padu.

- To je naročito izraženo kada govorimo o vakcinaciji MMR vakcinom, zbog dezinformacija i straha roditelja koji se boje da će, ako vakcinišu dete protiv malih boginja, ono oboleti od autizma, autoimunih bolesti - kaže doktorka Lazarević.

Prema podacima instituta Batut u 2016. godini, na teritoriji Begorada obuhvat dece do dve godine vakcinisane MMR vakcinom pao je na 65 procenata. Faktički, svako treće dete je nevakcinisano protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.

Nažalost, ovoliki pad u obuhvatu nevakcinisane dece već je doneo nove opasnosti. Prema poslednjim izveštajima, zabeležn je ukupno 41 slučaj malih boginja u Srbiji - a u 93 odsto slučajeva, deca nisu bila vakcinisana ili su bila nepotpuno vakcinisana. Epidemija na Kosovu odnela je jedan dečiji život u Kosovskoj Mitrovici.

Ako je bilo šta u ovoj situaciji dobro, to su navodi da se posle pojavljivanja malih boginja u Srbiji povećava obuhvat vakcinacije. To i dalje ne odgovara na pitanje - kako smo do ovoga došli i šta nas očekuje?

Odgovor sam potražio na Dečijoj klinici u Tiršovoj od doktora Srđe Jankovića, imunologa. Kada smo snimali ovaj razgovor pre nekoliko meseci, on je predvideo ponovnu epidemiju malih boginja u Srbiji.

- Kada generacije sa manjim obuhvatom počnu da preovlađuju u društvu, tlo za širenje zaraznih bolesti biće mnogo podložnije. Tada možemo da očekujemo povratak onih bolesti koja je imunizacija do sada uspešno suzbijala - upozorava doktor Janković.

Novinarka Blica Sonja Todorović pad poverenja u vakcine objašnjava širenjem pokreta koji se protivi vakcinaciji. Zasnivajući uveranja na informacijama sa interneta i samoproklamovanim nadrilekarima, poput Slađane Velkov, zabrinuti roditelji sve su glasniji u kampanji protiv obavezna vakcinacije dece.

- Jedan od tih pokreta su sledbenici Slađane Velkov, koja se protivi vakcinaciji, a za decu koja su obolela od autizma nudi preparat, koji je praktično izbeljivač - objašnja Todorović.

Doktor Janković objašnjava da se danas raspolaže velikim brojem činjenica koji potvrđuju da autizam nije povezan sa vakcinacijom.

- Poremećaji i spektar autizma nisu u uzročnoj, već ponekada u vremenskoj povezanosti sa vakcinacijom, odnosno dijagnostikuju se u periodu kada se obično deca i vakcinišu MMR vakcinom. To znamo zato što su rađena mnoga istraživanja, sa velikim brojem stručnjaka i na ogromnim uzorcima - kaže Janković.

Endru Vejkfild, bivši lekar iz Britanije, je 1998. godine sproveo istraživanje u kojem je tvrdio vezu između MMR vakcina i autizma. Ubrzo je dokazano da je istraživanje bilo montirano, da su u sve bili upleteni finansijski interesi, a Vejkfild je ubrzo izgubio licencu. Ipak, to ne sprečava hiljade ljudi širom sveta da i dalje dovode u vezu vakcinu i autizam.

Srećom, bar u Beogradu, budući roditelji mogu da se informišu i na nekim od stručnih tribina. Jedan takav par sreo sam na panelu u Centru za promociju nauke. Zbunjeni su količinom poluinformacija, pa su došli po stručni pomoć.

Šta su mi rekli - da li će vakcinisati dete?

Kako doktor Janković objašnjava širenje antivakserskog pokreta širom sveta na ideološkom nivou?

Saznajte u novom VICE Srbija filmu "Vakcinacija dece u Srbiji" Srbijana 2.0

Još na VICE.com:

Ko zarađuje od teorija zavere

U Srbiji mnogi i dalje ne vakcinišu decu: Šta kažu roditelji, lekari i psiholozi

Mogu li kazne da iskorene protivljenje vakcinaciji u Srbiji

Tagged:
Srbija
autizam
Britanija
Vakcine
batut
mmr