Ovaj tekst je deo našeg serijala Nove komšije, u kojem mlade izbeglice širom Evrope gostuju kao urednici VICE.com. Pročitajte poruku urednice ovde.------------G. ima 16 godina i dolazi iz Avganistana. On trenutno živi u pansionu koji vodi grčka NVO Praksis u Atini.Draga Zejnep,kad god mislim na tebe vrlo sam tužan.Dopadala si mi se zato što si visoka i vitka, imaš dugu crnu kosu i crne oči, i mladež na nosu – to mi je najomiljeniji deo. Ti si najdobrodušnija devojka koju sam u životu upoznao.
Reklame
Sećam se tvoje kuće, koja je bila dva ćoška od moje, blizu jezera. Sećam se kako smo se u tajnosti sastajali tamo i pričali satima. Često bismo i plivali, uvek u strahu da će nas videti tvoj otac. Jednom me je on povukao u stranu i rekao mi da ti se ne obraćam i da te nikad ne pipnem. Stvari su u Grčkoj, gde se trenutno nalazim, drugačije – nema toliko pravila kao u Avganistanu.Sećam se koliko si plakala kad sam ti rekao da ne mogu da se oženim s tobom. Ali to nije zato što te ne želim – samo nisam imao novca, a nisam čak ni išao u školu. Rekao sam ti da ću otputovati u Evropu, ići tamo u školu i postati doktor, pa se vratiti da se venčamo. Ali plašim se da si ti već udata za nekog drugog. Možda već imaš i decu sa njim.Kako bih voleo da te ponovo vidim, Zejnep,G.Potpišite UNHCR peticiju koja poziva vlade da obezbede sigurnu budućnost za sve izbeglice ovde .Ovde možete uplatiti donaciju Praksis, dobrotvornoj organizaciji koja pomaže izbeglicama u Grčkoj.Ilustracija Ana Jaks