Migranti u pritvoru su izloženi sistemskom zlostavljanju

To, međutim, ne znači da je kriza — koju je od samog starta izazvala ista ta administracija — okončana. S jedne strane, zahvaljujući dugoročnoj sudskoj odluci vlast neće moći u pritvoru da zadržava porodice duže od 20 dana. Sa druge strane, čini se da Donald Tramp neće učiniti ništa povodom šireg problema nehumanih uslova u pritvorskim ustanovama u koje su smešteni oni koji su prešli granicu.

Sam generalni inspektor Ministarstva za domovinsku bezbednost kritikovao je date uslove u decembarskom izveštaju, koji je zabeležio neprimeren smeštaj pritvorenika u ustanovama namenjenim ljudima sa krivičnim dosijeima, pretrese do gole kože koji krše sve standarde, zlostavljačko ponašanje čuvara i česte pretnje odvajanjem od ostalih pritvorenika.

"Osoblje nije uvek saopštavalo pritvorenicima zašto su odvojeni niti je uvek saopštavalo prava pritvorenika napismeno ili dostavljalo formulare za žalbu onima koji su za kaznu zatvarani u ćelije ili odvajani od ostatka pritvorenika", stoji u tom izveštaju. "U više slučajeva, pritvorenici su bili kažnjavani, uključujući segregaciju ili stavljanje u ćelije, bez adekvatne dokumentacije u dosijeu pritvorenika koji bi opravdao takve disciplinske mere."

Skorije, organizacija koja se zalaže za poštovanje građanskih sloboda Hjuman rajts first objavila je pregled uslova pritvaranja u Teksasu pod naslovom Falična pravda: Teksas, sastavljen nakon što su istraživači obišli osam centara za pritvor imigranata u ovoj saveznoj državi, od kojih su sedam držale privatne kompanije. Kako Trampova administracija bude pooštravala svoj rat protiv imigracije, s obnovljenim naglaskom na kriminalizaciji svih prelazaka granice, ovi problemi samo će se pogoršavati.

"Viđamo mnogo zlosrećnih promena u pritvorskim centrima", rekla mi je Eleni Bakst, vodeća autorka izveštaja. "Nehumani uslovi za odrasle rezultat su administrativne upotrebe pritvora kao kaznene mere radi odvraćanja."

Razmere pritvorskih centara u Teksasu su zapanjujuće. Hjuman rajts first otkrio je da je u 22 ustanove u ovoj saveznoj državi u svakom trenutku zatvoreno 11.000 ljudi (uglavnom odraslih) — što je u značajnoj meri iznad proseka sledeće dve države sa najvećim brojem zatvaranja, Kalifornije i Džordžije.

Tokom vremena koje je Bakst provela volontirajući u porodičnom pritvorskom prihvatilištu — što je bio posao koji nije imao veze s njenim izveštajem ali je rađen istovremeno dok je istraživala te ustanove — viđala je znake regresije među decom. Mlađa deca zaboravljala su da sama vrše nuždu i počela ponovo da sisaju palac, dok su starija ostajala vezana za roditelje kao da su novorođenčad. Čak i kad su deca ostajala sa roditeljima, trauma boravka u kavezu bila je dovoljna da dovede do ove vrste regresije.

Ta deca mogla bi da se smatraju srećnom. Deca odvojena od roditelja smeštaju se pod nadzor Kancelarija za raseljenje izbeglica (ORR) pri Kancelariji za ljudske usluge (HHS), federalne organizacije zadužene za držanje odvojene dece pod Programom za stranu decu bez pratnje.

"Od poreskog obveznika Sjedinjenih Država više ne može da se traži da bude surogat roditelj svakom budućem ilegalnom imigrantu koji pređe granicu", napisao mi je ORR u saopštenju. "Prema trenutnim rupama u našem zakonu u vezi sa imigracijom, ukoliko bilo ko mlađi od osamnaest godina ilegalno uđe u Sjedinjene Države, biće smešten pod nadzor HHS -a i pušten na teritoriju Sjedinjenih Država, umesto da se vrati kući u zemlju porekla. To znači da su ove granice otvorene."

Deca se smeštaju u veoma udaljene ustanove poput onih u Njujorku i mogu biti izložena ophođenju koje zvuči jezivo i kao čisto zlostavljanje. U skorašnjim izveštajima kaže se da se deci na silu ubrizgavaju anti-psihotički lekovi i da ona postaju suicidalna usled traume odvajanja od roditelja. Postoje najmanje tri prihvatilišta za decu "najranijeg uzrasta" u kom se drže bebe i veoma mala deca.

Ono što je Hjuman rajts first otkrio o uslovima u osam teksaških ustanova koje je obišao bilo je jednako uznemirujuće: nehumano ophođenje, dugo čekanje na zdravstvenu negu, "nepotreban, dug i produžen pritvor — ponekad dobrano duže i od godinu dana."

Ne iznenađuje da se u izveštaju navodi da odvajanje od porodice čini trajnu štetu i roditeljima i članovima porodice koji prisustvuju odvođenju dece odvojene od porodica.

Eksperti iz Američkog udruženja pedijatara nazvali su ovu praksu "zlostavljanjem dece" i kažu da pritvaranje dece uz takvo ophođenje prema njima može da ostavi trajne štetne posledice po razvoj deteta i njegovo mentalno i emotivno zdravlje.

Trauma za roditelje odvojene od dece pojačana je uslovima sa kojima se suočavaju u pritvorskim centrima, gde se pritvorenici izlažu surovom tretmanu. Jedna stvar koja iskočila Bakstovoj u ustanovama koje je posetila bilo je odsustvo redovnih praonica ili nove odeće. Neki pritvorenici prijavili su da nisu dobili nov donji veš po dolasku i da kad je odeća nošena na pranje, em nije bila dobro oprana, em nije bila vraćena pravim vlasnicima.

"U Laredu, svaka žena je rekla da im je to izazvalo vaginalne infekcije i infekcije urinarnog trakta", rekla je Bakst, dodajući da je čula da je u drugim ustanovama ova praksa dovela do brojnih osipa, infekcija i zaraznih bolesti.

Jedna žena koju su držali u boravišnom centru T. Don Huto, pritvorskom centru za žene u Tejloru, u Teksasu, ispričala je istraživačima da je odvojena od svog dvadesetjednomesečnog sina. Prošlo je dve nedelje dok joj nije rečeno gde je on i da li je dobro.

"Smestili su ga u kola i on je počeo da plače, ali su zatvorili vrata za njim a mene smestili u druga kola", rekla je žena Bakstovoj i njenom timu. "Nisam mogla da mu priđem. Teško je zato što je on toliko mali i ne razume šta se dešava. Nisam mogla da jedem. Nisam mogla da spavam. Oficir za deportaciju mog sina kaže da on sve vreme plače i doziva me. Nikad nisam mislila da će se ovo desiti. Nisam mogla da zamislim da ću doći u ovu zemlju i da će odvojiti majku od njene bebe."

Ta žena je nedavno puštena iz pritvora Ministarstva za domovinsku bezbednost, rekla je Bakst, dodajući da se nada da se ova ponovo sastala sa svojim detetom.

Trampova izvršna direktiva možda je trebalo da se pozabavi primedbama mnogih ljudi na jednu od njegovih najnepopularnijih politika, ali on teško da je panacea — u sredu je HHS saopštio da ne planira smesta da sastavlja porodice.

Za sada ne postoje planovi da se okonča široko rasprostranjeno pritvaranje ljudi koji pređu južnu granicu. Zbog toga je važnije nego ikad da pritvorski centri budu čisti, bezbedni i dobro vođeni.

"Tim ustanovama neophodna je stroga kontrola", rekla je Bakst.

Pratite Eoin Higins na Tviteru.