Istraživali smo da li seks utiče na atletske perfomanse

Još od doba drevnih Grka i Rimljana, smatra se da bi sportisti trebalo da se uzdrže od seksa pre svakog takmičarskog nastupa. Ovo nepisano pravilo zasniva se na strahu od potrošnje testosterona i energije, to jest konsekventno slabijeg atletskog učinka.

Po tom osnovu, često se nailazi na vesi o bokserima, fudbalerima, MMA borcima i ostalim sportistima koji se pridržavaju „karantina“ tokom treninga ili pred neko veliko takmičenje, na primer Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo.

Jasno je da su mnogi muškarci ubeđeni da seks ne ide uz sport – ali koliko razloga za brigu zaista ima? Da li vam kres na brzinu zaista troši energiju? Po rezultatima istraživanja nedavno objavljenom u Žurnalu seksualne medicine, strepnje ovog tipa su potpuno neosnovane.

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija Stejt u San Markosu ispitali su kako se kod muškaraca dan posle seksa menja sposobnost mišića da obave određeni rad. Dvanaest zdravih ispitanika, prosečne starosti od 25 godina, podvrglo se testiranju snage i izdržljivosti mišića nogu na dan posle seksa, i rugom prilikom na dan pre kog nije bilo seksa. Vežbe su bile fokusirane na kvadricepse i tetive.

Ispostavilo se da su prosečne perfomanse bile identične sa i bez seksa (definisanog specifično kao penetrativno-orgazmičnog). Bili su ispitani o opštem psihofizičkom stanju, bez merljivih razlika. Drugim rečima, niti su objektivno oslabili posle seksa, niti su se subjektivno osećali slabije.

Ovi nalazi su u skladu sa ranije neobjavljenim rezultatima male studije sprovedene u Kanadi, koja je utvrdila da seks dan kasnije nema uticaja na snagu stiska ili visinu vertikalnog skoka.

Primenjivost ovih studija, naravno, ograničena. Masturbacija nije ni uračunata ni poređena. Ispitanici su bili malobrojni i isključivo muškog pola. Tačno vreme seksa nije zabeleženo, a neki smatraju da je tajming ovde od ključnog značaja.

Sažetak naučne literature na temu seksa i sporta objavljene 2016. u Frontiers in Physiology zaključuje da atletske sposobnosti zaista opadaju dva sata posle koitusa. Dakle, šta je sportista radio prethodne večeri možda i nije toliko važno, ali direktno pre takmičenja jest – možda zato što se ljudima posle seksa obično prispava.

Još jedan od nedostataka ove vrste istraživanja je manjak kriterijuma kad su u pitanju kvalitet seksa i širi kontekst međuljudskih odnosa. Da li je bilo problema u toku čina (možda erektilne disfunkcije)? Da li su se sportista i njegov partner možda svađali za vreme ili posle seksa?

Lako je zaključiti da seks posle kog se čovek oseti neraspoloženo može negativno da se odrazi na takmičarski učinak kao i na kvalitet veze. Ali čovek koji se posle seksa oseti dobro i samouvereno, možda će čak i bolje nastupiti na terenu.

Potrebno je još istraživanja na ovom planu, sa preciznije definisanim kriterijumima koitusa i psiholoških posledica. Kontekst je ovde od ključnog značaja, jer se iskustva ispitanika svakako u bitnoj mi razlikuju.

Pa ipak, moglo bi se na osnovu trenutno raspoloživih podataka zaključiti da seks nije sam po sebi štetan po atletske sposobnosti dan kasnije. Da jeste, rezultati ovih studija bi to svakako pokazali. Dakle, nema osnova za opštu preporuku apstinencije sportista u pripremnom ili takmičarskom režimu.

Džastin Lemiler sa Instituta Kinzi autor je bloga Sex and Psychology kao i nove knjige pod naslovom Tell Me What You Want: The Science of Sexual Desire and How It Can Help You Improve Your Sex Life. Pratite ga na Tviteru: @JustinLehmiller