Fotografija: VICE Srbija

Šta se to događa uoči izbora u Demokratskoj stranci

Masovno plaćanje članarina i odlaganje stranačkih pokrajinskih izbora

|
maj 22 2018, 10:44am

Fotografija: VICE Srbija

Dva meseca nakon što je pretrpela najjači udarac u istoriji osvojivši 18.286 glasova, odnosno 2,25 odsto, Demokratska stranka pretumbava svoje redove. Stranački izbori zakazani su za 2. jun, a borba ko će naslediti Dragana Šutanovca i stranku koja se nalazi na istorijski najnižem nivou i pokušati da je vrati u relevantne političke tokove uveliko se zahuktava.

Funkcineri i članovi Demokratske stranke, sa kojima je VICE razgovarao, kandidate za predsednika - Gordanu Čomić, Zorana Lutovca i Branislava Lečića - smatraju najslabijim u gotovo tri decenije dugoj istoriji stranke. Ova činjenica nije umanjila broj unutrašnjih previranja i sukoba u borbi za novog lidera stranke.

Masovne uplate članarina

Unutarstranačka trka opterećena je finansijskim problemima stranke, čiji su računi u blokadi zbog duga iz 2012. godine. Ovaj dug, koji je u tom trenutku, prema nezvaničnim informacijama, iznosio 50 miliona dinara, otkupio je 2015. godine Dragan Đilas, kako bi sačuvao svoj, i stanove svojih bivših stranačkih kolega, koji su bili založeni za kredit podignut pred izbore 2012. godine.

Uoči stranačkih izbora pljušte članarine. Uplaćeno ih je tri puta više nego pred izbore 2016. godine. Ovaj podatak ne bi bio interesantan da nije disproporicije u broju aktivnih članova i broja uplaćenih članarina, kao i činjenice da prema statutu DS članarine određuju i broj delegata po opštinskim odborima. Za svakih 100 uplaćenih članarina odbor dobija po jednog delegata koji će glasati na stranačkim izborima. To znači da će odbori sa najviše uplaćenih članarina imati i najveći broj delegata na stranačkm izborima. Članarina za nezaposlene članove iznosi 100 dinara, a za zaposlene 500.

- U Južnom Banatu uplaćeno je oko 5.000 članarina. Samo u Vršcu 1.400. Novi Sad, primera radi, ima uplaćenih oko 160 članarina, što je realna cifra - kaže za VICE izvor iz DS-a.

Prema rečima našeg izvora masovna uplata članarina počela je u Vojvodini, ali se nastavila širom Srbije. U Šapcu je uplaćeno 3.000 članarina, u Valjevu 2.000, u Paraćinu preko 2.000 a u Smederevskoj Palanci 1.600 članarina.

- U Beogradu je uplaćeno 15.500 članarina, u istom Beogradu u kom je pre dva meseca za DS sa koalicionim partnerima glasalo nešto više 18.000 građana - kaže naš izvor iz beogradskog odbora.

Iz DS nisu mogli da nam kažu koliki je broj aktivnih članova, ali prema rečima našeg sagovornika, gledajući rezultate lokalnih izbora iz marta, on je znatno manji od broja uplaćenih članarina.

Masovno uplaćivanje članarina nije novost za demokrate, i na prethodnim izborima ovo je bio izražen problem. Međutim oni su 2016, kada je pobedio Šutanovac, izbegli ovu zamku organizovanjem neposrednih izbora na kojima je glasalo članstvo, od čega su već na narednim izborima odustali, što im je zamerio i bivši lider DS Bojan Pajtić.

Pored masovne uplate članarina, DS ovih dana potresa i raskol u Vojvodini zbog pokrajinskih stranačkih izbora, kao i prepucavanja oko toga ko sarađuje sa bivšim liderom DS Draganom Đilasom, a ko sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ovi sukobi izgledaju kao cripple fight u kojim se ne vidi istinski pobednik.

Ko je Đilasov, a ko Vučićev

Spekulacije da će stranka, kako to kaže izvor VICE-a iz DS, "postati Đilasova" javile su se i pre nego što su se sa njim susreli Zoran Lutovac i Branislav Lečić. Đilas se, naime, sreo s nekoliko ljudi iz DS, među kojima je bio i kandidat za predsednika te stranke Branislav Lečić, Ljuban Panić, član Gradskog odbora DS i šef izbornog štaba Đilasa na proteklim beogradskim izborima, Balša Kašćelan, sekretar Predsedništva DS. Na odvojenom sastanku bivši gradonačelnik se susreo i sa Zoranom Lutovcem. Na pitanje novinara da li se na taj način meša u izbore demokrata Đilas je odgovorio: "Video sam se i s Branislavom Lečićem i sa Zoranom Lutovcem, jer su jasno rekli da vide DS u Savezu za Srbiju. Želeo sam da im kažem da su im vrata Saveza za Srbiju otvorena. Nisam imao ideju da se mešam u izbore u DS, niti bih to mogao da radim, izašao sam davno iz te stranke".

Povodom susreta sa Đilasom, oglasio se i Lečić.

"Video sam se s Draganom Đilasom prijateljski i nisam primetio da se on na bilo koji način meša u izbore u Demokratskoj stranci. Kao i mi, i on razmišlja o budućem političkom delovanju. A ja imam nameru da se, kada budem izabran za predsednika DS, viđam sa svim liderima opozicije koji iskreno žele smenu ove vlasti i rade na tome", rekao je on.

S druge strane odlazeći predsednik stranke Dragan Šutanovac i dalje se suočava sa optužbama da je Vučićev čovek unutar demokratskih redova, a bivši lider demokrata Bojan Pajtić početkom maja poručio je kolegama iz stranke da će "predsednik SNS-a ponovo učestvovati na izborima unutar DS-a".

Iako nije imenovao o kome je reč, mnogi u stranci smatraju da je Pajtić "udario" na "čeličnu lejdi" DS Gordanu Čomić, koja, prema rečima "deesovaca", važi za kandidata Dragana Šutanovca i favorita na ovim izborima i unutar partije i van nje.

Sukob u Vojvodini

U vojvođanskom DS-u tinja ozbiljan sukob, zbog čega su odloženi izbori za pokrajinski odbor, koji su takođe bili zakazani za 2. jun. kad i izbor novog lidera (ili liderku) stranke.

Upućeni u DS kažu da je povoda za sukob više. Pojedinim funkcionerima je zasmetao kratak rok u kojem su raspisani izbori i ubrzana procedura po kojoj je doneta odluka da se oni održe 2. juna. Drugi razlog za sukob je to što je planirano i da se pokrajinski izbori takođe održe na sednici u Beogradu, a ne kako je uobičajeno u Novom Sadu, zbog čega je najavljen bojkot izbora. Miroslav Vasin, predsednik Pokrajinskog odbora DS, je kao razloge za takvo raspisivanje izbora naveo efikasnost, racionalnost i ekonomičnost, međutim od ove ideje se odustalo, kako nam je rečeno "zarad mira u kući".

Treba podsetiti da je pre samo deset godina, na izborima za narodne poslanike DS osvojila istorijski maksimum od 38,42 odsto glasova, nakon čega je njihova popularnost počela da opada. Poraz Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2012. godine (Tadić je u drugom krugu osvojio 47,31 odsto glasova, a Tomislav Nikolić 49,54) predstavljao je početak kraja DS. Demokrate su na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojile 22,11 odsto glasova, a 2014. godine 6,03 odsto glasova. Sličan rezultat ostvarili su i na parlamentarnim izborima 2016. godine (6,02 odsto). Prema rečima demokrata, u trenutku kada su održani prvi "samostalni" lokalni izbori u Beogradu ( mart 2018.), podrška ovoj stranci u Srbiji kretala se između šest i osam odsto, međutim katastrofalno loš rezultat na beogradskim izborima (2,25 odsto) izbacio je stranku sa političke slike Srbije.

Ko god da dođe na čelo DS pred sobom ima težak zadatak - da vrati stranci stari sjaj.

Više na VICE
Vice Channels