Hteo sam da pogledam video šteneta i slučajno sam poslao sve svoje fotke Guglu

Tokom boravka na ovoj planeti, i najbolji među nama se zajebu s vremena na vreme. Moje kolege će vam sa zadovoljstvom reći da se to meni jako često dešava. Najsvežiji primer je trenutak kada sam odlučio da pogledam video psa mog prijatelja.

Napio sam se na koncertu i ujutru sam mamuran video notifikaciju da sam uspešno aploudovao 15 hiljada fotografija na Google Photos. Evo šta se desilo.

Kada se Google Photos aplikacija pojavila 2015, ja sam je preuzeo. Nisam imao nikakvu nameru da dam sve svoje fotke Guglu jer Gugl kategorizuje svaku fotografiju, primenjuje algoritme za prepoznavanje objekata i lica, pravi čudne slajd-šouove od njih, i arhivira ih u svojoj ogromnoj bazi podataka. Ali hteo sam da isprobam aplikaciju. Ubrzo sam odlučio da mi se ne sviđa, ali nisam je obrisao.

Umesto toga, podesio sam iOS tako da ne daje aplikaciji pristup fotografijama, što ju je učinilo potpuno nekativnom. Mogao sam i trebalo je da je obrišem. Mnogi ljudi bi to uradili.

MEĐUTIM, pre par nedelja, bio sam na koncertu i između dva nastupa, setio sam se da je moj prijatelj upravo usvojio štene.

Porukom sam mu tražio fotografiju. On mi je prosledio link za video koji se nalazio na Google Photos. Zato što sam imao aplikaciju instaliranu na telefonu, telefon je pokušao da otvori link tom aplikacijom. Google Photos aplikacija ne može da se koristi na iOS - čak ni za gledanje fotografija koje su podeljene sa vama - bez davanja dozvole aplikaciji da pristupi vašim fotografijama. Zato što sam bio pijan i zato što sam hteo da vidim štene, dozvolio sam joj. Pogledao sam video (jako slatko, embedovano je ispod), bend je počeo da svira i ja sam stavio telefon u džep.

Otišao sam kući i zaspao. Kada sam se probudio, shvatio sam da se sve fotografije koje sam napravio trenutnim i ranijim telefonima nalaze na Google Photos.

Još gore, možete da obrišite samo po 500 odjednom, što znači da bih proces morao da ponovim 30 puta (i da onda sve uradim još jednom jer se obrisane fotke nalaze u "trash" folderu 60 dana pre permanentnog brisanja). U međuvremenu, Guglov AI je sortirao sve moje fotografije prema lokaciji, prema sadržaju ("plaža", "kola", "plesanje", "matura", "bejzbol", "softbol", "selfiji", "računi" i još mnogo, mnogo drugih).

Ukoliko ste na desktopu ili nemate Google Photos na telefonu, možete da vidite sve fotografije koje su podeljene sa vama u pretraživaču. Ako imate aplikaciju, link vam se otvara u aplikaciji i ne možete da vidite njegov sadržaj ako ne date dozvolu aplikaciji. A osnovna postavka Google Photos je da "bekapuje i sinkuje" sve fotografije na vašem uređaju, što znači da svaki put kada ste na Wi-Fi, aplikacije šalje kopije svih vaših fotografija na Guglove servere.

Za nekog ko je sve oprezniji po pitanju ličnih informacija koje stavljam na internet, ovo je užasno glupa greška za napraviti. Ja jesam nepažljiv i pomalo glup, ali nije uvek lako setiti se svake specifične postavke za svaku aplikaciju koju sam preuzeo. I to je jedan od problema sa "opt-in" pristupom zaštite privatnosti. Nije baš "opt-in" ako niste sigurni na šta pristajete. Dati aplikaciji pristup podacima na vašem uređaju znači različite stvari u različitim aplikacijama, i dovoljno je samo jednom pogrešiti da biste se zajebali za čitavu večnost.

Sa dozvolom korisnika, evo snimka šteneta. Vredelo je: