Niko u Srbiji neće rađati zbog slogana u rimi

"Dosta reči, nek zakmeči". Stvarno? To je najbolje što umete?

|
feb 13 2018, 11:56am

Došao je i taj trenutak. Posle dva meseca nagađanja i pogađanja, dugoočekivani pobednici konkursa Ministarstva kulture i informisanja za izradu slogan konkursa za kampanju podsticanja rađanja su se danas pojavili pred nama. Bez namere da uvredimo kreativce i njihov proces dugog brifinga i slobode stvaranja - rezultat je očajan. Kao i sama ideja da se sloganima podstiče rađanje.

"Dosta reči, nek zakmeči". Stvarno? To je najbolje što umete?

Pobednička ideja nagrađena je sa 150.000 dinara (tačnije to su dva slogana koje dele prvo mesto) iz budžeta poreznih obveznika, a tu su i dve utešne nagrade od 75 i 50 hiljada dinara.

Odabrani su slogani u imperativu i rimi koji, svi do jednog, na jedan ili drugi način, naređuju ženama da rađaju i da ništa drugo nije bitno osim želje ministarstva i slogana da se to desi. I da ukoliko je moguće, to budu sinovi.

Molim vas, čitajte pažljivo, možda bezgrešno zatrudnite od suve mudrosti ovih rečenica. Možda dobijete kontrakcije od svake reči. Možda vam beba izleti iz međunožja.

Valjda su se svi uključeni vodili mišlju da je manjak ekonomske moći moguće pobediti prostim naredbama koje se lako pamte. Kao što se ženama u trudnoći savetuje da slušaju Baha ili Mocarta, možda bi tokom seksa trebalo da izgovarate ove rečenice, u stilu Eminema ili vašeg omiljenog bacača rimi?

E pa dragi moji nagrađeni i oni koji vas nagrađuju, dečije pesmice jednostavnih rima sa znakom uzvičnika na kraju možda deluju na dete koje uči da kaki na nošu, ali kada govorimo o ženama koje rađanju, zaista je neumesno. Sve zvuči kao varijacija na temu " oplodi me rimom". Tako je, kada država pokušava da podigne natalitet, najjače oružje u njenom arsenalu su rime.

LJUBAV I BEBA, A NEMAM NI ZA LEBA

Već na prvi pogled je očigledno da komisija koja je vršila selekciju najboljih slogana nije mnogo uzela u obzir socio-ekonomsko stanje ljudi kojima se šalju poruke. Nisu se preterano uzbuđivali ni oko toga da li su slogani uvredljivi ženama koje nemaju uslove ili mogućnosti da rađaju. Izgleda kao da se nisu trudili ni da poruka bude efikasna - ljudi ne reaguju baš dobro na naređivanje od strane advertajzing poruke. Nije se vodilo računa ni o logici, ni o gramatici. Izgleda da je jedino bilo bitno da se rimuju.

Nagradu za prvo mesto je dobio muškarac, Dragutin Kruška, sa sloganom Ljubav i beba – prvo što nam treba! U državi gde manje od prosečne plate prima 70 odsto građana ovo je izuzetno neosetljiv slogan. Ne uzima u obzir verovatno veliki broj žena koje stvarno žele decu, ali pokušavaju da prvo izgrade uslove za njihovo odgajanje. Takođe, prvo, i pre svega - "ljubav" i "beba" su dve reči i dva različita pojma, tako da zajedno teško mogu da budu "prvo".

PRVO PA MUŠKO

Takođe, u sloganu koji je zauzeo drugo mesto, izričito se potencira da sestra želi brata. Ko još želi sestru?

Žiri u odabiru konkursa možda nije umao uvid u PISA istraživanje koje pokazuje da duplo više funkcionalno nepismene dece dolazi iz 20 odsto najsiromašnijih porodica i da siromašna deca zaostaju čak dve školske godine za svojim bogatijim vršnjacima.

Ne, prvo što nam treba nije beba. Prvo što nam treba su osnovni egzistencijalni uslovi.

Ministarstvo kulture i informisanja izgleda ima drugačije informacija pa nam poručuje:

RAĐAJ, NE ODGAĐAJ

Prosto je neverovatan nivo neosetljivosti kada se u kontekst stanja u Srbji stave rime za rađanje dece. Eto žene, sa kakvim god problemima da se suočavate u svojoj želi da rodite dete (ili ako razmišljate da to uopšte ne uradite) setite se šta vam slogan naređuje. Setite se šta je prvo i osnovno, čemu služite i šta je vaša funkcija. Kao da živimo u jebenom Čarobnjaku iz Oza.

Prvi talas pro-natalitetne kampanje ciljao je studentkinje uz slogan Akadmeska beba, a sada nijedna žena nije pošteđena. Ova kampanja pokušava da targetira sve žene nezavisno od njihovih realnih materijalnih mogućnosti da odgajaju decu. Kao šlag na tortu naglašavaju da materaijalni uslovi čak ne smeju biti izgovor za nerađanje.

Generalno, u svim javnim komunikacijama, imeprativ je poslednje oružje kojim se treba obratiti. Čak i kada se koristi, ono je uvek u funkciji reklamiranja usluge - nečega što će oglašivač uraditi za vas (dođi kod nas, iskoristi popust, opusti se i prepusti sve nama).

Ovakav rečnik, ovaj glagolski oblik i poruka koje se šalju rimovanim sloganima su nešto što najviše nalikuje ratnoj propagandi, gde je valjda protivnik menstrualni ciklus koji se mora pobedi odmah i po svaku cenu.

DOSTA REČI, NEK ZAKMEČI

Pored slogana o odgađanju, tu nam je još jedan naređivački biser kojim će nam država izgleda jasno staviti do znanja da smo lenja zanovetala sa previše izgovora, a premalo nezaštićenog seksa. Šta prvo pomislite kad pročitate "Dosta reči, nek zakmeči?". Ovaj slogan, koliko na bebu, mene podseća i na mesara sa satarom, radosnog zbog prasića koji ga čekaju na stolu.

Svaka žena ima pravo da bira da li i kada želi da rodi. Živimo u 21. veku i trudimo se da strgnemo otrcale repove patrijaharhata, ali ovaj ton nas vuče nazad, pravo na dno. Ženama, niti bilo kome drugom, ne treba se obraćati zapovedničkim tonom, a naročito ne na ovu temu i to u zemlji kao što je Srbija. Između redova gotovo svih slogana stoji teza da postoji nešto jako loše u vezi nerađanja. Takođe, efekat ovakvih poruka su reakcije kao što je ovaj tekst, što automatski znači da je kampanja neuspešna.

Ovi slogani su sve samo ne motivišući i inspirišući. Oni degradiraju, ponižavaju i vređaju svaku ženu i devojku u ovoj zemlji. Idu direktno protiv ličnog prava na određivanja šta svako hoće da radi sa svojim telom i životom.

Samo možemo da se nadamo da se slogani kraju neće stopiti u jednu pesmicu koja će se naći u Bukvaru od sledeće godine. Ono čemu izgleda ne možemo da se nadamo je da će se konkurs poništiti, a da kampanje zasnovane na ovim sloganima nikada neće ugledati svetlost dana.

Više na VICE
Vice Channels