Šta sam naučila posle nedelju dana bez interneta

VICE-ova autorka koja je najčešće onlajn trenutno je isključena sa interneta, i nalazi se u malom gradu u blizini Njujorka. Biće izlogovana pet dana, tokom kojih će beležiti svoje avanture u prirodi, putem dnevnih izveštaja. Njen prvi zapis se nalazi ispod, a nešto više o ovom projektu možete da pročitate ovde .

Poslednjeg dana mog eksperimenta bez interneta tužna sam što moram da vam kažem da sam ista ona osoba koja sam bila kada sam ova i započinjala. I dalje sam željna beskrajnog protoka informacija koja mi mreža pruža, ali ne bi bilo fer s moje strane kad ne bih pomenula da sam, zato što sam bila odsutna od svega, postala smirenija nego ikad. Moja zavisnost od telefona manje-više je popustila — šaljem manje poruka i ne oslanjam se više na njega kao pomagalo kad god osetim i tračak dosade. Takođe spavam bolje nego ikad — ispostavlja se da bi svi oni doktori koji tvrde da je buljenje u ekran pred spavanje loše po vas mogli da budu u pravu.

Čitave nedelje čitala sam Voldena, koji je uglavnom dosadan i težak, ali prepun raznih mudrosti ako uspete da ih pronađete među Toroovim prenabudženim opisima njegovog budžeta i prikrivenim hvalisanjima o sopstvenom asketizmu. Danas sam naletela na pasus koji mi je posebno privukao pažnju:

Čovek jedva da je zadremao pola sata posle ručka, a opet čim se probudi diže glavu i pita: ‘Šta ima novo u vestima?’ kao da su svi pripadnici ljudskog roda postali njegovi lični čuvari… Posle noćnog sna, vesti su neizostavne poput doručka. ‘Molim te, reci mi da se nešto novo desilo bilo kom čoveku na ovoj planeti’ — i onda čita, uz kafu i pecivo, da su nekom čoveku iskopali oči jutros na reci Vačito; ni ne sanjajući da sve to vreme živi u mračnoj nesagledivoj mamutskoj pećini ovog sveta i sam posedujući samo rudimentarno oko.

Za razliku od mene i svakog drugog koga poznajem, Toro se izdigao iznad potrebe za vestima i novim informacijama. „Što se mene tiče, lako bih mogao da živim bez pošte“, nastavlja on. “Vrlo je malo važne komunikacije koja se odvija preko nje. Kad bih bio baš kritički nastrojen, mogao bih da kažem da nikad nisam dobio više od jednog ili dva pisma u životu koja su bila vredna poštanske markice… I siguran sam da nikad nisam pročitao nijednu upečatljivu vest u novinama… Za jednog filozofa, sve vesti, kako ih nazivaju, samo su tračevi.”

Nalazim neobičnu utehu u Toroovoj kritici ove široko rasprostranjene žudnje za informacijama koja nastaje pukim življenjem — u saznanju da je ona postojala mnogo pre interneta, telefona i televizije. To je podsetnik na ćorsokake čovečanstva, od kojih sam mnoge kratkovido pripisivala našem sve digitalizovanijem svetu, dok je moja sopstvena želja za onim što nazivamo tračevima zapravo samo deo večitih muka čovečanstva. “Ljudi su postali alati sopstvenih alata”, napisao je Toro. To je prokletstvo i istovremeno ključna karakteristika najnaprednije vrste na zemlji. Toro se zapitao: “Zašto živimo toliko brzo i zašto toliko traćimo živote? Čvrsto smo rešili da se izgladnimo pre nego što uopšte osetimo glad.”

Zaista se čini da su ljudi neprestano gladni nečega, uvek teže tome da se izdignu čak i ako im je dobro ovako kako im je. Ali zar Toro ne radi upravo ono što i sam kritikuje u Voldenu? Koncept izlaska iz sistema sam po sebi oblik je nepotrebne gladi ili rešavanje problema koji ste sami stvorili. Umesto da zadovolji glad za informacijama i društvom, on to radi tako što živi u šumi.

Na društvenom i ličnom nivou, uvek tražimo nove izazove koje treba da savladamo, što je smešno jer smo kao društvo takođe čvrsto rešili da izmišljamo nove tehnologije koje automatizuju naše osnovne obaveze u životu. Koliko god ljudi voleli da im je udobno, činjenica je da je život bez ikakvih problema dosadan — pitajte samo svakog bogataša koji pati od depresije. Mi svi bez izuzetka tražimo sukob i zabavu, koji najčešće na kraju ispadaju jedno te isto.

Ako izuzmemo osnovnu misiju preživljavanja, suštinski nas privlači uzbuđenje sukoba, bilo da je to zapodevanje kavge na Tviteru bez ikakvog razloga, objava nepotrebnog rata, beskrajna jurnjava za kapitalom, uzimanje droga, zaljubljivanje ili bacanje osam sati na bindžovanje nekog mediokritetskog sranja na Nefliksu.

“Čvrsto smo rešili da se izgladnimo pre nego što uopšte osetimo glad”, jer je u protivnom život dosadan kao sam đavo. Oflajn, ja se izgladnjujem. Onlajn, ja se izgladnjujem. I nemam ništa protiv toga.