Ovako roditelji širom sveta uspavljuju bebe

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC.

Kad je moja ćerka bila beba i kad bismo se usred noći budili zbog nje, deo moje rutine za njeno ponovno uspavljivanje podrazumevao je da je položim u krilo dok joj obuhvatam glavu rukama i njišem noge s jedne na drugu stranu. Gledala bih kako joj meki obrazi nežno lupkaju o moje dlanove i kako joj se kapci sami sklapaju od umora, i pomislila istovremeno dve veoma jednostavne stvari:

1. Kako je lepa.

2. Molim te, za ime Boga, zaspi.

Besane noći koje idu s roditeljstvom umeju da podele naše emocije u dva potpuno oprečna smera. Moj suprug i ja često govorimo da nikad ranije nismo osetili toliko žestoku mešavinu obožavanja i čiste frustracije kao tokom mnogih od tih buđenja u dva ujutro. Mnogi roditelji osećaju grižu savesti zbog tih osećanja, ali teško ćete naći roditelja koji se nije provozao tim toboganom.

Verovatno je zato Go The F*ck To Sleep, urnebesna (i istinita kao sam đavo) knjiga Adama Mensbaha toliko popularna. Ona je, između ostalog, uspela da dočara osećaj koji je doživeo svaki roditelj dok uspavljuje decu. Jednostavno rečeno —“Znam da nisi žedan. To su gluposti. Prestani da lažeš.”

A to osećanje je univerzalno. I zbog toga sam zahvalna što sam imala priliku da pričam sa roditeljima iz različitih kulturoloških sredina i koji su pomogli da mi sve to izgleda normalno. Jer bilo da dele vašu zabrinutost oko detetovog sna ili imaju neke posebne rituale koji su im pomogli u životu, postoji jedna nit koja se provlači kroz sve njihove priče: proživeli su to, saosećaju sa vašim bolom i zaista postoji svetlo na kraju tunela. Evo, dakle, mnoštva načina — od kojih bi neki mogli da deluju nepoznato ili čak nesigurno američkim roditeljima, koji moraju da se pridržavaju strogih propisa o roditeljstvu kao da ih je sama vojska pisala — na koje ljudi širom sveta uspavljuju bebe.

Milana Perepjolkina, Sol Lejk Siti, Juta (ruskog i romskog porekla)

U ruskoj kulturi veoma je rasprostranjena upotreba biljnih čajeva. Koriste konkretne čajeve za svako zdravstveno stanje – na primer, kamilica se koristi za opuštanje i dubok san. Ako imaju problema sa spavanjem, deci se pre odlaska u krevet da šolja čaja od kamilice sa kafenom kašikom meda. Kad je dete već u krevetu, neki član porodice — obično baka ili deda, pošto baka ili deda borave kod porodice — čitaju mu bajke ili pevaju pesme.

Ja sam delom i Romkinja, a kod nas je tradicija da porodica ima jedan krevet za roditelje i za svu decu. Deca nemaju problema da zaspu zato što se osećaju bezbedno. Kad sam kao dete posetila romsku stranu svoje porodice, bila sam iznenađena kad sam videla da čitava porodica ima samo jedan krevet. Isprobala sam obe ove prakse sa ćerkom. Kad je bila mala, spavala je u krevecu koji je stajao odmah uz moj krevet i sve dok nije postala tinejdžerka, pred spavanje sam joj pričala priče i pevala joj pesme. Davala sam joj i čaj od kamilice kad je trebalo. Sada je odrasla osoba, ali i ga dalje pije ako joj je potreban dubok san.

Mohit i Sugandi Sačanandani, Hajderabad, Indija

Popularan način za uspavljivanje bebe na mnogim mestima u južnoj Indiji jeste tako što se beba stavi u tradicionalnu nosiljku napravljenu od majčinog sarija. To umiri bebu dok spava jer može da prepozna majčin miris. Potom nežno njišemo bebu i pevamo joj uspavanku. Bio je mučan zadatak naterati našu ćerku Trišu da neko vreme ostane na leđima, pa čak i samo da legne, dok je bila beba. Budila bi se svakih nekoliko sati bilo da je dan ili noć.

Triša je imala poseban ritual pred spavanje. Pre nego što bismo je stavili u krevet, zamračila bih sobu od svakog izvora dnevnog svetla, ali bih pazila da ipak ne ostane u potpunom mraku. Potom bih je držala uz sebe dok bih je ljuljuškala na stolici. Moj muž i ja bismo joj pevušili uspavanke dok je ljuljuškamo na stolici ili u nosiljci. Ona i dan-danas voli da sluša iste te uspavanke — a sada ima šest godina.

Kao beba, uvek je želela da je držimo čvrsto uz sebe i da oseti naše prisustvo. I zato bih je ponekad, nakon što bih je položila u krevetac, pokrila svojim šalom umesto ćebencetom. Čak i najtiši zvuk bi je probudio, tako da su svi ukućani hodali na prstima oko nje dok je spavala. Ali umirujući zvuci aplikacije po imenu Beli šum — zvuci kiše ili potoka — na kraju su joj pomogli da bolje spava.

Rama Refa, Dubai

Imam petogodišnju ćerku i dvomesečnog sina. Najviše što trenutno mogu da uradim za svog sina jeste da ga probudim kako bih mu promenila pelene, nahranim ga i potom vratim na spavanje. Caka moje majke je da deci daje semenke mirođije ili čaj od kamilice da se opuste pred spavanje, ali sama to još nisam isprobala. Tokom nekih od mojih najdužih besanih noći, upotrebila sam fen kao brzu zamenu za beli šum; moja majka se takođe poslužila istim trikom. Veliki sam ljubitelj aplikacija sa belim šumom koje oponašaju umirujuće zvuke kao što su tekuća voda, kiša i morski vetar.

U Dubajiu se, međutim, ne potresamo previše oko detetovog sna. Svi moji prijatelji i ja dobro znamo da su prvih nekoliko meseci teški i da će beba malo spavati, tako da ne očekujemo mnogo više od toga. Samo se pripremite i naučite da ne poredite svoju decu sa drugim i njihovim navikama pri spavanju.

Lesli Fišer, Čikago, Ilinois, preko Nemačke

Nemci veruju da deca treba da spavaju u vrećama za spavanje, što bebi pruža osećaj ušuškanosti i sigurnosti. Koristila sam to za svu svoju decu i sjajno je funkcionisalo. Nemačke majke takođe vole da ostave svoje šalove blizu bebe koja se uspavljuje kako bi beba osetila majčin miris i osetila se bezbednom — ovo je funkcionisalo sjajno kod moja četiri sina.

Nemci takođe noću spavaju u hladnim sobama i otvaraju prozore da u sobu uđe frische luft iliti svež vazduh. Prvo mi je to bilo strašno neobično, ali sada volim nalet hladnog, svežeg vazduha u sobi pred spavanje.

Ana Sabo, London, Engleska/rođena u Ukrajini

Ukrajinska kultura vrti se oko dece koja se paze i neguju, ali im nedostaje saosećanje prema majci kao pojedincu. Od nje se očekuje da odustane od života, hobija i posla kako bi negovala dete. Tek je počela da se pojavljuje kultura zajedničke odgovornosti kada otac učestvuje jednako kao i majka u vaspitavanju i nezi deteta. Ume da bude teško u potpunosti preuzeti na sebe uspavljivanje bebe.

Pre nego što sam se porodila, nisam se brinula kako će spavati moje dete. Mislila sam da će proraditi urođeni instinkti i sve će biti lepo kao u reklami za pampers. Ali pre samo godinu dana spavala sam otprilike tri sata dnevno. Mojoj ćerki, Anet Elizabet, konstantno je trebalo umirivanje i plakala bi tokom čitave noći. Isprobali smo sve moguće metode kako bismo je umirili i uspavali. Imali smo ritual, koji je podrazumevao igru, kupanje i čitanje knjige, ali sve je bilo uzalud.

Drugi su me savetovali da samo iščekam i govorili mi da će krenuti da spava čitave noći kad prestanemo s dojenjem. Ali počela je da se hrani na flašicu s osam meseci, a i dalje se budila noću, ponekad na svakih 45 minuta. Bila sam toliko umorna i nervozna da sam počela da oboljevam od raznih virusa. Prilikom jedne zasebne posete lekarki zbog gripa, ona se veoma zabrinula za moje zdravlje. Kad sam joj rekla da sa 18 meseci Anet i dalje ne spava celu noć, rekla mi je da moramo da je naučimo da spava. Nikad nisam mislila da je to opcija zato što su me svi savetovali suprotno. Ljudi su mi govorili stvari kao što su: “Učenje spavanju izmislili su ljudi koji mrze decu” ili su mi govorili da ću tako zauvek izgubiti detetovo poverenje.

Ali sad mi je žao što nismo isprobali ranije — trebalo nam je dve noći da se Anet navikne da zaspi sama. Oduvek sam smatrala da moram da imam dobar razlog za upotrebu jednog tako “surovog" metoda i da ću uspeti da je uspavam samo pričom. To se, međutim, nikad nije desilo.