Reklame
politika

"Poražavajući" izveštaj policije o rušenju u Savamali: Krik

Godinu dana istrage i, na kraju, ćorak.

pisao VICE Srbija
02 Oktobar 2017, 9:46am

Lazara Marinković

Nije da nije očekivano, ali listanje izveštaja policije o istrazi nelegalnog rušenja privatnih objekata u beogradskoj Savamali u aprilu 2016. godine - jedne od najvećih afera koje potresaju Srbiju - ukazuje ili na potpunu nestručnost onih koji treba da čuvaju naš mir i bezbednost ili na ono o čemu se priča već više od godinu i po dana: spregu političko-privredno-tajkunskog pritiska da se zatvore zakonske oči na sve što je vezano za državni projekat Beograd na vodi.

Jer, kako drugačije shvatiti činjenicu da je policija tokom istrage duge "više od godinu dana" nije identifikovala i ispitala desetak ljudi sa fantomkama koje su bespravno rušile po Savamali, kako piše u izveštaju koji objavljuje Krik? Samim tim, ni da "prikupi podatke" i "otkrije" po čijem naređenju je izvedena akcija.

Teško da bi razlog mogla da bude "samo" činjenica da je policijska istraga počela tek deset dana po rušenju. Ili moguća "zaboravnost" 16 svedoka koji su saslušani, a među kojima nisu ni predsednik Aleksandae Vučić koji je izjavio da iza rušenja stoji vrh gradske vlasti, ni bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog koja je u intervjuu za KRIK februara ove godine ispričala da joj je on lično rekao da je organizovao rušenje.

Ovih šesnaest saslušanih svedoka je, međutim, ukazalo na brojne, najblaže rečeno, sumnjive detalje te noći. Na primer, čuvar zgrade Geozavoda koja se nalazi na početku Hercegovačke ulice, koji je rekao da je ulaz u ulicu bio zatvoren kamionima dok se rušilo.

"Bili su parkirani tako da zapreče prolaz od kružnog toka do Lastine stanice. Po njegovom sećanju, kamioni su bili sa tovarnim delom bez cerade, ne seća se šta je pisalo na kamionima i koje su registracije bile" - piše u izveštaju policije.

Još jedan detalj koji bi pobudio pažnju u svakoj istrazi - većina sigurnosnih kamera postavljenih na okolnim objektima je te noći prestala da radi. Objašnjenje da su zbog planiranog preseljenja „Lastine" stanice, struja i kablovi za video-nadzor isečeni četiri meseca ranije, pa kamere nisu bile u funkciji, zvuči, pa, malo klimavo.

Naročito kada se uzme u obzir činjenica da su, recimo, novinari KRIK-a četiri dana posle rušenja uspeli da dođu do snimaka kamera sa obližnjeg objekta na kojima je zabeležen ceo događaj. Policiji su ti snimci postali zanimljivi tek 20 dana posle objavljivanja i u izvešaju se požalili na "loš kvalitet" koji im nije pomogao da dođu do podataka "o mašinama i licima koja su učestvovala u rušenju."

"Na snimku je uočeno da su radne mašine prvo rušile unutrašnji deo, odnosno objekte koji se ne nalaze na samoj ulici. Na snimku je takođe uočeno da više NN lica obilaze navedenu lokaciju i nadgledaju rušenje", piše u izveštaju.

Ima toga još. Pored kamera, isključena su ulična svetla u nekom trenutku te noći, iako se na snimcima do kojih je došao KRIK vidi "da je na početku događaja radila ulična rasveta u Hercegovačkoj ulici." A i jedan od saslušanih svedoka, radnik beogradske autobuske stanice, policiji je rekao da je mrak u Hercegovačkoj ulici bio „čudna" okolnost. Iz Elektrodistribucije je rečeno "da je u pola šest ujutru policija prijavila da je ispod mosta Gazela provodnik pao na zemlju. Nakon izlaska na teren konstatovali su da je „elektroenergetska mreža koja je napajala objekte u Hercegovačkoj i Mostarskoj pokidana". I tu se stalo.

Kao što se stalo i sa obradom podataka o telefonskoj komunikaciji u Savamali iz noći rušenja, jer "je u pitanju uži centar grada u kome postoji veliki broj baznih telefonskih stanica i mnogo korisnika", pa bi analiza bila, valjda, prekomplikovana.

Ali svakako najviše upada u oči deo izveštaja u kojem je čuvar koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici koji su tada porušeni, ispričao je da su oko dva sata iza ponoći u dvorište „upala tri maskirana lica, rekla mu da napusti (čuvarsku) kućicu i pođe sa njima" i oduzela mu mobilni telefon.

"Nakon toga je porušena čuvarska kućica u kojoj je on do tada boravio", piše u izveštaju. „Tom prilikom video je tri bagera koji su rušili okolne objekte… Video je i dvadesetak maskiranih ljudi kako se postavljaju u krugu firme ʼIskra ogrevʼ", piše u izveštaju.

Novinari su, a ne policija, javnosti otkrili da je ovo svedočenje čuvara Slobodanu Tanaskoviću koji je preminuo nešto više od mesec dana posle rušenja. Iako se govorilo da njegova smrt ima veze sa onim što mu se dogodilo u noći rušenja, ali je ministar zdravlja Zlatibor Lončar to demantovao rekavši da pacijentu „ništa nažao nije učinjeno". Te tako, policija nije ni istraživala sumnje i glasine, iako je Tanasković pre smrti više puta izjavljivao za medije da su ga muškarci pod fantomkama držali vezanog - što se ne pominje u izveštaju.

Tanasković je preminuo, ali drugi svedok Miloš Đorđević, koji je te noći svirao u klubu „Sava mali", policiji je do detalja opisao kako su ga ljudi sa fantomkama zadržali kada je, posle svirke, unosio opremu u svoja kola parkirana u Hercegovačkoj ulici.

„Prišla su mu tri lica koja su imala maske na glavi i naredila mu da krene sa njima iza paravana na kojem je bila reklama ʼBeograda na vodiʼ. Iza paravana bili su još neki ljudi koji su već bili dovedeni od strane maskiranih ljudi. Ukupno je bilo dvadesetak maskiranih ljudi. Počeo je da radi bager i ruši objekte iza njegovih leđa, ali on nije primetio odakle je došao bager jer mu je glava bila okrenuta ka paravanu i na dole… Za vreme rušenja maskirana lica su ispitivala ljude koji su tu bili šta rade i oduzeli im mobilne telefone", piše u izveštaju policije.

I pored toga, i bez ozbira na činjenicu da je još nekoliko svedoka ispričalo gotovo istovetnu priču, policijska istraga nije otkrila ni ko su ljudi iza "fantomki", ni ko je rušio, ni kolika je bila "podrška" gradskih javnih preduzeća ovom činu.

Pored još nekih detalja koji otkrivaju manje nego bilo koji novinski napis o rušenju, ovo je otprilike sve što je rezultat istrage koja je trajala godinu dana. Kada je u junu Više tužilaštvo dobilo izveštaj, nije mu bilo teško da se proglasi nenadležnim i prebaci loptu u dvorište osnovnog tužilašta, koja su zadužena su dela za koja je propisana blaža kazna.

Policijske istrage ovakvih slučajeva su duge i često uključuju dosadno prebiranje po birokratskim zapisima, pravilima i zakonima. Razgovori sa svedocima mogu da budu mač sa dve oštrice jer, ljudsko sećanje je varljiva rabota. Ali ako je ovo sve što su inspektori policije prikupili i obradili za više od godinu dana istrage, čak i onaj ko saznanja o vođenju slučajeva zasniva na polupažljivom gledanju policijskih TV serija može da se zapita o čemu se, zapravo, radi? Jer, očigledni propusti i nepreduzimanje neophodnih koraka samo će debelo podgrejati sve više osnovane sumnje da se radi o "friziranju" u nečije ime i zbog nečeg.

Ali, da ne budemo teoretičari zavere, nadajmo se nekom Eliotu Nesu koji će raskrinkati sve. Makar na filmu.

Još na VICE.com

Slučaj Hercegovačka: godinu dana zaveta ćutanja

Hercegovačka: najveći žulj u cipelama ministra policije

Ne da(vi)mo Beograd: Skeptični smo prema istini koju ćemo dobiti o Hercegovačkoj