Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONICKrilca koja ste naručili tokom izborne noći. Brdo pirea sa puterom koji vam svake godine pomaže da preživite Dan zahvalnosti. Svakoga dana milioni ljudi traže utehu u kalorijama — hiljadama kalorija — kad se nađu u situacijama visokog stresa. Prema podacima internet kompanije za dostavu hrane Seamless, narudžbine teže hrane dramatično skaču u vreme ispitnih rokova među studentima, koji odjednom osećaju snažnu želju za piletinom sa kokicama (+96 odsto), picom sa piletinom i slaninom (+60 odsto) i odreskom sa pomfritom (+56 odsto). Tokom ovogodišnje druge predsedničke debate, naručivanje hrane kao što je pohovana piletina, testo sa sirom i raznim desertima skočilo je u nebesa.Veza između stresa i hrane probudila je interesovanje istraživača. U studiji objavljenoj u Američkom žurnalu kliničke ishrane, autori su došli do (u redu, prilično očiglednog) zaključka da su ljudi koji se osećaju samleveno skloniji tome da se prepuste nekontrolisanom konzumiranju hrane od ljudi koji su relativno sabrani. Jedna druga studija koju su objavili istraživači u Rumuniji pokazala je i da su ljudi koji potiskuju svoje emocije skloniji tome da svoja osećanja iskale na kartonu piletine iz Generala Tsoa."Radite to zato što želite da skrenete sebi misli sa nečega što vam deluje kao loše mentalno stanje", kaže on. Hrana koju uzimate da biste se utešili obično je klopa po izboru, ali ne mora da bude.
"Interesantno u vezi sa jedenjem pod stresom jeste da mi zapravo želimo tu aktivnost, a ne hranu." Vansinkovo istraživanje pokazalo je da će ljudi u stresnim situacijama pojesti bilo šta što im se nađe pri ruci — bilo zdravo ili ne — i da su istovremeno zadovoljeni i manje pod stresom. Ljudi se obično odlučuju za hranu koja im pruža utehu zato što ona najčešće ima više soli, masti i šećera.To je istovremeno i hrana u kojoj ste uživali kao dete. Ista stvar dešava se i kad ljudi naprosto skrenu sebi misli sa stresnih situacija rutinskim obavezama, kao što je spremanje sobe ili uzvraćanje poslovnog poziva. "To može da bude bilo šta — smanjiće stres u gotovo identičnoj meri", kaže on. Ako ćete već jesti bez obzira na sve, Vansink preporučuje da prvo isprobate zdraviju, hrskaviju opciju — kao što su babure, jabuke ili lešnik, kaže on, ističući da ima nečeg zadovoljavajućeg u proizvedenom zvuku od čega je ljudima podsvesno bolje. Važno je još zapamtiti: iako bi kad jedete pod stresom moglo da vam bude bolje u datom trenutku, to osećanja ume da iščili. "Kao i sve, endorfini nestaju", kaže Segil.Nažalost, beskorisne kalorije ne. Zato Vansink predlaže da se bolje okrenete radnjama koje vam skreću misli. "Pokušajte da dovedete svoju sobu u red — garantujem vam, osećaćete se bolje za samo 15 minuta."Još na VICE:Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljegPorno hrana na fotografijama Andreja NihilaKako najlakše možemo da se otrujemo brzom hranom u Srbiji
Reklame
Ali, iako je nauka pokazala da konzumiranje hrane pod stresom postoji, nije baš sasvim jasno zašto se ono dešava. "Postoje dve oprečne teorije", kaže Kliford Segil, neurolog iz Zdravstvenog centra Sent Džon u Santa Moniki, u Kaliforniji. Jedna ima veze sa vašim mozgom i hormonima koji ga regulišu. "Kad jedete hranu da biste se utešili, vaš mozak luči veće nivoe endorfina zbog kojih se osećate dobro", objašnjava Segil. Visoko stresna situacija može da smanji te iste endorfine, zbog čega senzacije zadovoljstva vezane za hranu mogu biti naglašenije.Preliminarna istraživanja na miševima u Monel Centru ukazuju na to da bi stres mogao da pokreće naše receptore za slatko. To se pretvara u vrzino kolo, kaže Klark, naročito zato što je hrana sa visokom količinom šećera povezana i sa povećanom anksioznošću i inhibiranom koncentracijom, što zauzvrat može da dovede do još stresa. Brajan Vansink, direktor laboratorije Kornel Fud end Brend, pozabavio se konzumiranjem hrane pod stresom i veruje da je primarna motivacija zapravo skretanje misli — a ne utoljavanje gladi.
Reklame
"Interesantno u vezi sa jedenjem pod stresom jeste da mi zapravo želimo tu aktivnost, a ne hranu." Vansinkovo istraživanje pokazalo je da će ljudi u stresnim situacijama pojesti bilo šta što im se nađe pri ruci — bilo zdravo ili ne — i da su istovremeno zadovoljeni i manje pod stresom. Ljudi se obično odlučuju za hranu koja im pruža utehu zato što ona najčešće ima više soli, masti i šećera.To je istovremeno i hrana u kojoj ste uživali kao dete. Ista stvar dešava se i kad ljudi naprosto skrenu sebi misli sa stresnih situacija rutinskim obavezama, kao što je spremanje sobe ili uzvraćanje poslovnog poziva. "To može da bude bilo šta — smanjiće stres u gotovo identičnoj meri", kaže on. Ako ćete već jesti bez obzira na sve, Vansink preporučuje da prvo isprobate zdraviju, hrskaviju opciju — kao što su babure, jabuke ili lešnik, kaže on, ističući da ima nečeg zadovoljavajućeg u proizvedenom zvuku od čega je ljudima podsvesno bolje. Važno je još zapamtiti: iako bi kad jedete pod stresom moglo da vam bude bolje u datom trenutku, to osećanja ume da iščili. "Kao i sve, endorfini nestaju", kaže Segil.Nažalost, beskorisne kalorije ne. Zato Vansink predlaže da se bolje okrenete radnjama koje vam skreću misli. "Pokušajte da dovedete svoju sobu u red — garantujem vam, osećaćete se bolje za samo 15 minuta."Još na VICE:Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljegPorno hrana na fotografijama Andreja NihilaKako najlakše možemo da se otrujemo brzom hranom u Srbiji