Reklame
zatvor

Praznici u zatvoru

Za dva miliona Amerikanaca koji su trenutno u zatvoru, praznici su stravičan zločin.

pisao Bert Burykill
14 April 2017, 6:00am

Za dva miliona Amerikanaca koji su trenutno u zatvoru, praznici su stravičan zločin. Praznici su stravičan zločin i za članove njihove porodice – oni pokušavaju da uživaju u nečemu što predstavlja najlepše doba godine i onda dobiju automatizovani snimljeni poziv iz zatvora za koji moraju sami da plate. Imam noćne more od tih poziva. Iako su telefonski pozivi i zatvorske posete blagoslov, svaki put kad dobijem neki osećam se kao posran i imam strašnu grižu savesti, naročito u vreme Božića. Šta je gore nego kad ne možeš svojoj porodici i svojoj devojci da kupiš poklon za Božić zato što si jebeni idiot kog su uhvatili kako radi neverovatne gluposti?


Nažalost, većinu Božića iz prošle decenije proveo sam iza rešetaka. Volim da zamišljam kako sam tvrd orah i da to na mene ne utiče, ali kažem vam, užasno je teško ne podleći depresiji. Test je emocionalne snage čak i gledati televiziju, čitati novine ili slušati radio uz konstantno bombardovanje prazničnim raspoloženjem u stvarnom svetu dok vi vreme provodite iza rešetaka. Neki robijaši pokušavaju da proslave Božić u okviru smrdljivog bajboka i izvlače maksimum iz toga, dok ja dajem sve od sebe da se pretvaram da on ne postoji, iako je to uvek skoro pa nemoguće, pošto moram da zovem kući i progutam tu gorku pilulu.
Poznavao sam pedofila i silovatelja koji je redovno uspevao da se dokopa najteže nabavljive hrane. Zvali smo ga Sprinkls zato što smo mislili da je gej, a za Božić bi Sprinkls naručivao šunku u konzervi ili ćurku iz kataloga i pozivao sebi najbliskije prominentne robijaše da jedu s njim. Još jedna božićna tradicija u zatvoru je da se momački odvališ – likovi bi pravili brlju par nedelja pre vremena ili pokušavali da nabave vutru, sabokson ili šta god već. Praznici su savršeno vreme da hiberniraš u nadrogiranoj izmaglici, jer je i to bolje nego da slušaš kako tvoji najbliži plaču preko telefona ili da budeš primoran da razmišljaš o tome zašto si uopšte završio u buvari.


Konstantno prepravljam istoriju u svojoj glavi kako bih promenio nekoliko sasvim prostih situacija i da ne bih završio iza rešetaka svih ovih godina. Deluje prilično arbitrarno što sam izgubio sve to vreme kad ljudi širom sveta uzimaju mnogo više droga nego što sam ja ikad prodavao. Šokantan je broj ubica i silovatelja koji su dobili manje zatvorske kazne od mene. Suviše je lako žaliti samog sebe u vreme praznika i upasti u vrzino kolo eskapističkog razmišljanja. Najbolji način borbe za neke od nas jeste da ne razmišljamo o surovoj stvarnosti i držimo se bilo kakve razbibrige koju možemo da pronađemo. Nekada sam morao da ubeđujem sebe da me boli briga za sve i svakoga kako se ne bih osećao loše ili da me ne bi grizla savest. Ali onda se osećam krivim zbog toga, jer bih ja i trebalo da patim. Na kraju krajeva, ja sam taj koji je napravio sranje, pa onda moram da istrpim sve posledice. Plus, ako su moji najdraži napolju depresivni zbog moje gluposti, zašto onda ne bih i ja bio pod stresom?


Nekad sam živeo prema krilatici "Nikad ne žali ni za čim". To više nije tako. Sve vreme mi je žao zbog svega. Čak mi i Božić pohode loše uspomene. Nekada sam bio suviše glup da shvatim da sam uništio sebi život, ali do sada mi je već suviše ljudi to reklo tako da im verujem na reč. Pokušavao sam da ostanem optimista, ali spisak mojih grehova otežava tu aktivnost – kad god izgleda kao da je sve pošlo nabolje, ja to sjebem. To prosto tako ide. Do vraga, nisam još stigao ni do uzrasta krize srednjeg doba, a već sam upao u krizu. Uvek govorim sebi da sam imao dovoljno zle sreće za čitav jedan životni vek i da će konačno jednom sve da se preokrene u moju korist, ali istina je da sam zapravo do sada imao jako mnogo neverovatne sreće, naročito kad se uzme u obzir koliko sam se retardirano i nemarno ponašao. 


Ništa ne podcrtava tu tužnu istinu više nego kad provodiš Božić u zatvoru. Svi su zahvalni na ljubavi koju imaju u svojim životima tokom praznika, a niko više od nekoga ko je proveo dobar deo tog vremena u zatvoru. Veoma visok procenat zatvorenika se vrati u zatvor nakon što su pušteni na slobodu, a oni koji to ne učine čvrsto se drže te parališuće depresije i razornog straha koji su osećali dok su bili iza rešetaka.


Bert Berikil je pseudonim našeg zatvorskog dopisnika koji je kaznu služio u brojnim zatvorima po državi Njujork. Njegove tvitove možete pratiti ovde.

Tagged:
Zatvorenici
Praznici
Kazna