Pričali smo sa izbeglicama koje se kriju u napuštenim srpskim fabrikama

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Alpi.

Prošlo je godinu i po dana otkad je Džamal* napustio svoj dom u Kanduzu u Avganistanu, ali poslednjih sedam meseci je proveo zaglavljen u Srbiji – iza granične ograde koja je nedavno podignuta zahvaljujući premijeru Mađarske, Viktoru Orbanu. Otprilike još 200 drugih izbeglica čeka na šansu da pređu granicu dok žive u napuštenoj fabrici cigala blizu Subotice, na severu zemlje. Nije siguran šta mu je dalje ovih dana – njegov dom, koji je 3,700 milja udaljen ka istoku, ili Evropska Unija, koja se nalazi 12 milja severno.

Dažamal je nekoliko puta pokušao da preskoči ogradu ali ga je granična policija uhvatila svaki put. "Pustili su pse na nas poslednji put kada smo probali da pređemo. Prime vas sa srdačnim 'Dobro došli u Evropu, ubićemo vas," govori dok mi pokazuje povrede koje je zadobio pokušavajući da pređe granicu.

Džamal

Hamza, 22, je iz Pakistana. On je u izbeglištvu tri godine i četiri meseca, otkad su Talibani raselili njegovu porodicu. Iako je poslednjih par meseci u fabrici izgubio nadu da će ući u Mađarsku, smatra da odustajanje nije opcija.

Srbija je dnevno dobijala po 100 izbeglica ove zime – najvećim delom iz Avganistana i Pakistana. Neki od njih se ne registruju u Srbiji iz straha da će biti deportovani – oni kampuju napolju ili nalaze skloništa u napuštenim fabrikama umesto da traže prava skloništa u državnim izbegličkim kampovima. Sve izbeglice koje žive u napuštenim fabrikama i okolini su muškarci i većinom putuju sami. Oni se u velikoj meri oslanjaju na volontere koji često dolaze sa zalihama hrane, odeće i ćebića.

Međutim, iako volonteri donose neke osnovne potrepštine, u fabrikama nema struje i tekuće vode – to znači da nemaju toalete ni tuševe. Nevladine organizacije su kritikovale srpske vlasti što ne čine dovoljno za izbeglice zaglavljene u zemlji, ali u isto vreme, u ovoj situaciji zatvorenih granica ne postoji mnogo što može da uradi siromašna zemlja kao što je Srbija. I dok je Orban izdao naređenje da se na granici sa Srbijom podigne još jedna ograda, Evropska Unija još uvek treba da dođe do humanog rešenja za one koji su zaglavljeni iza nje.

Fajaz je takođe proveo nekoliko meseci u istoj fabrici kao i Hamza i Džamal. On je u svojim dvadesetim i dolazi iz Avganistana. "Da li poznaješ rat?" pita me nakon što sam ga fotografisao. "Video sam rat i pobegao od toga. Ali to ne znači da sam sada bezbedan."

*Džamal je tražio da njegovo ime ostane privatno.

Skrolujte dole za još Klausovih fotografija.

Još na VICE:

I izbeglice žele da se zaljube, baš kao i svi ostali

Zaboravljeni na minusu, snegu i ledu: Izbeglice u Beogradu

Izbeglice u Beogradu nam pričaju za šta sve koriste internet