Reklame
Balls Deep

Forenzička patološkinja o najgnusnijim ubistvima

Razgovarali smo sa doktorkom Rebekom Hsu o serijskim ubicama, neobičnim samoubistvima i prednostima i manama njenog posla.

pisao Layla Halabian
22 Decembar 2016, 8:32am

Kao neko ko se svakodnevno sreće sa smrću, doktorka Rebeka Hsu je jedna šokantno srdačna i vesela osoba. Iskusni forenzički patolog, Hsuova je posvetila više od dvadeset godina izučavanju autopsije, nudeći analizu i uvid u mnoge načine na koje telo umire, istovremeno rušeći mitove koje stvaraju njeni holivudski ekvivalenti u serijama kao što su red Red i zakon i CSI.

Iako je veoma posvećena poslu, život Hsuove nije potpuno opsednut mrtvima. Ona žonglira odgajanje dvoje dece sa brigom za ostarelog oca i vođenjem privatne firme za forenzičku patologiju. Rad sa pokojnicima je jedna mučna rabota, ali je Hsuovu naučio koliko je važno ostati optimista.

VICE: Kako ste se uopšte zainteresovali za forenzičku patologiju? 

Doktorka Rebeka Hsu: Zapravo me dugo vremena i nije zanimala. Trebalo je da postanem psihijatar, sve dok nisam shvatila koliko je to na svakodnevnom nivou jedan dosadan posao. Ne radite na Hanibalima Lektorima ovog sveta — uglavnom samo procenjujete kriminalce da vidite jesu li sposobni za suđenje ili da li prave razliku između dobra i zla. Znala sam da ne mogu to da radim svaki bogovetni dan.

Jeste li bar malo fascinirani serijskim ubicama? 

Zanimljiva mi je psihološka dinamika serijskih ubica, ali daleko od toga da su mi toliko zanimljivi da mi budu fascinantni. Rekla bih da su uznemirujući. Još me više uznemirava što naše društvo igra veliku ulogu u njihovom formiranju i to što im naše rupe u pravnom sistemu omogućavaju da realizuju svoje fantazije mnogo duže nego što bi smeli. A još me više uznemirava to što su toliki ljudi fascinirani njima. Oni su mentalno obolele osobe kojima treba lečenje, a ne publicitet.

Kakav tip osobe postaje privatni forenzički patolog? 

Angažuje me svako kome su potrebne veštine forenzičkog patologa, ali čiji slučaj se iz bilo kog razloga ne kvalifikuje za sudskog patologa. Generalno gledano, islednici i sudski patolozi koji ispituju pokojnu žrtvu svedoče za tužilaštvo na sudu. Istražne informacije pruža policija i druge agencije, a u svakoj državi imate višestruke zakone koji dozvoljavaju da sudski veštak ili islednik odbiju slučajeve čiju autopsiju želi porodica. Ne dobije svako autopsiju, jer su sve te službe veoma zauzete i ne mogu sebi da priušte vreme ili novac da do kraja obrade baš svaki predmet. Tu nastupaju lekari iz privatne praske.

Kao forenzički patolog koji drži privatnu praksu, uzgajam i tkiva za istražna odeljenja kojima su potrebna tkiva za ključna istraživanja, a nudim i autopsije "drugog pregleda" i ekshumacije. Često pomažem advokatima u njihovoj proceni slučaja tako što pregledam medicinske dokumente i sarađujem sa odbranom svedočeći kao veštak o izjavi ili slučaju njihovog klijenta.

Šta vas najviše izluđuje u vašem poslu? 

Imate li vremena? Mogla bih da vam pričam do sutra. Naša oblast je veoma loše plaćena u odnosu na ekvivalentne lekarske poslove koji takođe zahtevaju godine i godine dodatnog stručnog usavršavanja — plaćeni smo negde oko trećinu onoga što zarade hirurški patolozi sa manje obuke. Većina ljudi ne želi da provede još godinu ili dve na specijalizaciji forenzike i zarađuje ispod 200.000 dolara godišnje, kad mogu da studiraju hiruršku patologiju svega nekoliko godina i imaju početnu platu od preko 300.000 dolara, sa fiksnim radnim vremenom, malo ili nimalo vremena provedenog na sudu i bez neprijatnih scena zločina na koje moraju da idu.

Disparitet u platama uglavnom postoji zbog činjenice da forenzičke plate plaćaju poreski obveznici — oni su prezauzeti, nedovoljno plaćeni državni službenici. U privatnom sektoru je izluđujuće zato što vas zovu "kurvom" ( WHORE – Witness Having Other Reasonable Explanations), bez obzira na to što možda pomažete ljudima da izbegnu tužbu za nesavesno lečenje. Privatni sektor je težak i zato što je posao sporadičan, morate da budete spremni da putujete bez prethodne najave, a vođenje firme dok radite kao lekar zahteva mnogo truda.

Na koji način patnju svojih klijenata držite podalje od svog ličnog života? 

Imam jako dobar prekidač za isključenje. Rad sa ožalošćenim porodicama ume da bude veoma težak, jer one žele da podele ličnost preminulog sa vama. Žele da pričaju o onome što ga je zanimalo za života, o njegovom poslednjem odlasku na skijanje i da vam pričaju razne druge priče o njemu. Posao mi je težak zato što ne pregledam samo telo i bacim im izveštaj u lice.

Koji su najzanimljiviji slučajevi na kojima ste radili? 

Kad radite u ovoj oblasti, shvatite kako na ovom svetu ima nekih istinski inteligentnih ljudi. Pregledala sam tela ljudi koji su izvršili samoubistva na neke od najkreativnijih načina koji mi lično nikad ne bi pali na pamet. Imala sam inženjera koji se ubio tako što se uvukao u dušek vodenog kreveta, prikačio usisivač na njegov ventil i isisao sav vazduh iz njega. Nažalost, čovek je patio od teške depresije koja ga je na to naterala, ali on je bio genije.

Radite sa Nensi Marlou, forenzičkim medijumom. 

Ona je sjajna za situacije kada ljudi imaju pitanja na koja ne mogu da im odgovorim. Članovi porodice me pitaju šta je osoba osećala ili mislila dok je umirala, a nema tog dela tela koji bih mogla da pregledam da bih im na to odgovorila. Tu onda nastupa Nensi.

Rodbina može da se odluči za sahranu, kremaciju ili čak da svoje najbliže pretvori u dijamante kad umru. U šta želite da se pretvorite kad dođe vaše vreme? 

Želim da ljudi rade što je manje toga moguće sa mnom. Zašto uludo trošiti novac?

Pratite Laylu Halabian na Twitter.