Da li je prikaz italijanske mafije u filmovima realan

Naši ekrani, gotovo vek unazad, ispunjeni su mafijašima i gangsterima. Bez obzira na to da li je u pitanju Kum ili Toni Soprano, obožavamo da gledamo likove u italijanskim restoranima koji 'završavaju stvari'; mafijaški filmovi postali su trop, istrošeni kao i vesterni.

Ali da li je ovih dana išta od toga istinito u realnom životu? Da li italijanska mafija, u 2016. godini, zaista stavlja konjske glave u krevete svojih suparnika dajući im ponudu koju ne mogu da odbiju?

Da bih to saznao došao sam u Italiju da posetim deo Rima koji je, u vreme starog Rima, bio poznat kao Subura. To je mesto gde su se bogati sretali sa nižom klasom u tavernama i bordelima, obično tražeći prostitutke ili profesionalne ubice. To je takođe i ime novog filma reditelja Stefano Solima, zato što, izgleda, i dve hiljade godina kasnije, političke klase grada vole da dođu na ovo mesto i prave dilove sa podzemljem.

Scena iz filma Suburra

Suburra je ostvarila veliki uspeh u Italiji, a prvo što će Netflix sledeće godine raditi je serija na osnovu ovog filma, dok je Solima je već dobio posao u Holivudu i to kao reditelj filma Soldado, nastavka filmaSicario.

Radnja filma Suburra je smeštena u sedam dana u 2011. godini. Prati grupu starih mafijaških porodica koje pokušavaju da pretvore Ostiju, priobalni deo Rima, u kockarski raj, konkurentan Las Vegasu. Da bi to uradio, šef bande Samurai, u dosluhu sa lokalnim političarem Malgardijem, pokušava da progura zakon koji će omogućiti da se ta oblast pretvori u kazino centar. U pitanju je preopširan neo-noar koji odiše seksom, drogom i Vatikanom. Kroz objektiv Solima vidimo političare i gangstere kako rade zajedno kao saučesnici u istom zločinu.

"Verujem da je Suburra, ako poznajete grad i to kako stvari ovde funkcionišu, realističan i istinit portret", kaže mi Solima tokom večere. "Baziran je na istini. To je film o moći. Odgovor na pitanje: šta si spreman da žrtvuješ da bi zadržao ili osvojio više moći."

Ručamo u Urbani 47, restoranu 100 metara od Piazza della Suburra, glavne tačke ove oblasti. Sa nama su i scenaristi filma: novinar Karlo Bonini i pisac krimi romana Đankarlo De Kataldo.

-U Rimu je nemoguće da govorite o kriminalu ili napišete krimi priču, a da ne uplićete političku moć ili Vatikan", kaže De Kataldo, koji je napisao i roman Romanzo Criminale, još jednu modernu mafijašku priču koja je pretvorena u film, a kasnije i TV seriju. "U isto vreme, osećate uticaj Mafije. Zbog toga je Suburra pokušaj da se otkrije nešto što je ispod površine Rima."

Korupcija u realnom životu Rima isplivala je na površinu u novembru prošle godine kada je počelo suđenje mafiji Capitale. Četrdesetšest okrivljenih, uključujući i nekoliko političara, optuženo je za nekoliko krivičnih dela korupcije kao što je nameštanje javnih tendera za pravljenje izbegličkih centara i deponija.

Italijanske vlasti imaju 36 hiljada sati snimljenih razgovora, kao i tajne video snimke kako neki od optuženih primaju mito. Ipak, okrivljeni su negirali da imaju bilo kakve veze sa Mafijom. U Italiji krivična dela povezana sa mafijom nose duže zatvorske kazne i u težim uslovima nego što je to slučaj sa presudama za 'obična' dela korupcije.

Ako pogledamo slike optuženih dok stižu na suđenje videćemo da ne izgledaju onako kako mi zamišljamo mafiju. Ovo suđenje izgleda kao da je u pitanju jasna korupcija, a ne kao zamršeno podzemlje koje vodi neko nalik Marlon Brandu. Da li je fer izjednačiti ovaj moderni politički skandal sa Mafijom?

De Kataldo, koji radi i kao sudija objašnjava: "Oni su optuženi za krivična dela povezana sa Mafijom, što je nešto što će sudije morati da rasprave. Ja nisam uključen u to - srećom! Mi imamo tradicionalnu sliku Mafije - ljudi iz južne Italije, jako familijarni, koji ubijaju iz dvocevki koju zovu lupara zato što su njome nekada ubijani vukovi. Za nas je teško da prihvatimo da, kulturalno, mafija evoluira. Menja se vremenom. Ovo je globalizovani svet, tako da je i Mafija globalizovana.

"Društvo je tehnološko, tako da je i kriminal tehnološki - i brži od nas. Sudije će to morati da rasprave (da li su to zločini povezani sa Mafijom). Mislim da će proći pet do šest meseci pre nego što dobijemo presudu; biće to u novembru ili decembru. Sudije odlučuju na osnovu običaja, navika, kulture, i toga da li je u glavama ljudi to povezano sa Mafijom ili nije."

Bande koje se nalaze u srcu glavnog grada Italije se razlikuju od tradicionalnih bandi sa Sicilije koje su izrodile američku Mafiju. Danas je sicilijanska mafija mnogo slabija nego, recimo, u vreme kada je Mario Puzo pisao Kuma 1960. godine.

"Da biste pronašli Mafiju nekada ste išli u Siciliju i Kalabiriju - postojao je u svemu tome i geografski element", kaže Bonini. "Danas se mnogo promenilo. Postoji generalni utisak da je Mafija skoro svuda oko nas. Nekada ljudi to ne znaju precizno da objasne ali percepcija o korupciji i pritisku kriminala je široka. U Italiji više ne postoje mesta za koja možeš da kažeš 'Ovo je grad bez Mafije.' To ne znači da je Mafija svuda, ali percepcija Mafije se promenila. Zato danas kažemo Mafia Capitale, za mafiju u Rimu."

U filmu Suburra, tela se brzo gomilaju i lako je uočiti Mafiju u akciji. De Kataldo kaže da su, u stvarnom životu, savremeni gangsteri manje nasilni nego što su bili u prošlosti, ali to ne znači nužno da su manje moćni.

"Nikada ne veruj Mafiji kada ne puca i ne ubija", kaže on. "To samo znači da su u poslu. Svi mafijaši kažu: 'Kada ubijete nekoga morate da se pobrinete za leš.' To je veoma skupo. Ako nikoga ne ubijate, to znači da ne morate nikoga da ubijete. To znači da ste tada namoćniji."

Nazire li se svemu tome kraj? "Veliki sudija Đovani Falkone je imao običaj da kaže: 'Sve ima početak i kraj u životu, tako će i Mafija.' Mada ja ne verujem da ću biti živ da to i vidim", smeška se De Kataldo.

Suburra se možda odvija u tradiocionalnim gagnsterskom filmskim tropovima, ali ih koristi da ispriča priču koja je moderna i univerzalna.

"Ono što mi oslikavamo u filmi je nešto što možeš naći u celom svetu", ističe Solima. "I u Ujedinjenom Kraljevstvu imate velike skandale sa političarima. Nekada oni nisu zainteresovani da se bore za naše probleme, već ih zanima samo da zarade više novca za sebe i svoje prijatelje. To je mračna strana politike."

Suburra nam pokazuje da ako je mafija 'u krevetu' sa dovoljnim brojem političara, ni ne trebaju im konjske glave.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu