Svaštara

​U spomen i dugo sećanje: smrt hrabrih lovaca na svetske rekorde

Poslednjih godina se sve češće čuje o ljudima koji su pokušali da obore neki svetski rekord i preminuli u pokušaju.
28 Jun 2016, 1:07pm

J. G. Peri-Tomas, pao u pokušaju da obori rekord brzine vozila na kopnu 1927., reklama za Shell

Bezbroj je načina da te svet zapamti, da ostaviš neizbrisiv trag. Stvarno svašta bi moglo da bude – recimo, pojedeš rekordan broj pilećih meknageta u 24 sata, i legenda si za sva vremena. Unutar kulture koja monetizuje sposobnost privlačenja pažnje, apstrahovane su sve definicije istorijskog značaja.

Za neke od nas, cena slave je smrt. Poslednjih godina se sve češće čuje o ljudima koji su pokušali da obore neki svetski rekord i preminuli u pokušaju. I tako su ostali upamćeni jer je njihov neuspeh imao teže posledice od hiljada drugih.

Naravno, ne mora se biti Semjuel Beket da bi se zamislilo da ti bezbrojni neuspesi koji se nižu iz godine u godinu na svoj način predstavljaju dostignuće bar podjednako vredno kao i uspešno obaranje rekorda. Ako ništa drugo, mi kojima životi prolaze u smenjivanju telećeg mirovanja i beslovesnog užasa lakše možemo da se identifikujemo sa osobom koja je pala u pokušaju obaranja rekorda nego sa samim rekorderom.

U to ime, evo nekoliko primera tih divnih stvorenja koja su poginula samo ove decenije u pokušaju da se domognu kakvog-takvog zvanja.

Pokušaj leta oko sveta za trideset dana (2014)

Dva pilota po imenu Babar i Haris Suleman, tata i sin, mesecima su se pripremali da oblete planetu u jednomotornom avionu. Sleteli bi radi dopune gorivom 25 puta u 15 različitih zemalja i prevalili 26,500 milja za rekordno vreme, a usput bi prikupili priloge u dobrotvorne svrhe, tj. za školovanje pakistanske dece.

Nedugo pošto su uzleteli sa Pago Pago međunarodnog aerodroma u Istočnoj Samoi, sedamnaestogodišnji pilot je iz nepoznatog zakucao avion u Pacifik i poginuo u udesu. Telo njegovog oca nije bilo pronađeno.

Noću pod mesečinom okean deluje tako prostran, proteže se u nedogled, dovoljno širok i dubok da bi mogao da pohrani svako ljudsko telo koje je ikad hodalo ovom planetom a da mu se površina čak ni ne namreška. Istu pučinu svakog leta gledaju milioni ljudi dok cvrče pod suncem, leškareći na obali tog beskrajnog smrtonosnog prostranstva.

Pokušaj učešća u najvećem grupnom skoku padobranom (2014)

Grupa od 222 padobranca okupila se u Eloju u Arizonu da bi istovremeno iskočila iz aviona, ali samo jedan od njih nije uspeo. Četrdesetšestogodišnja Dijana Paris imala je iza sebe preko 1,500 skokova ali ovog puta, dok je bila okružena stotinama drugih tela u slobodnom padu, njen padobran nije uspeo da se otvori i spreči fatalni ishod njenog prizemljenja.

Preostalih dve stotine dvadeset i dvoje padobranaca odlučilo se da ponovo pokuša da obori rekord bez svoje preminule koleginice, te da u formaciji ostavi prazno mesto koje bi inače Dijana popunila svojim telom.

Vazduh je ono što sve nas spaja, svi ga ciklično udišemo i izdišemo dok se širi nad zemljom. Na dovoljnoj distanci svaki nepomični objekat, nezavisno od veličine, deluje nam kao udaljena planeta, ali onda počne da se kreće. Ista gravitacija koja njegovu masu želi da oduzme od neba i nas drži pribijene uz zemlju, omogućava nam da hodom dođemo do bilo koje tačke na svetu, ili samo do obližnjeg kreveta.

Pokušaj preživljavanja pokopa (2012)

Ne postoji rekord po vremenu koje je čovek proveo živ zakopan pod zemljom, ali dvadesetčetvorogodišnji Janaka Basnajake iz Šri Lanke odlučio je da ga postavi. Porodica i prijatelji pomogli su mu da iskopa tri metra duboku rupu i zatrpali ga pošto je ušao u drveni kovčeg jednog subotnjeg jutra u pola deset.

Bio je bez svesti kada su ga iskopali šest i po sati kasnije. Nedugo potom, o obližnjoj bolnici su ga proglasili mrtvim. Ožalošćena porodica je medijima ispričala kako je mladić već izvodio ovakve i slične tačke.

Šta gazimo dok hodamo? Šta spaja prašinu po kojom ostavljamo trag, šta je ispod temelja svakog tržnog centra, šta se krije od očiju sveta? Ako Basnajakeu nije došla glave dubina i pritisak i gubitak kiseonika, možda ga je ubio neki zvuk iz crne zemlje koja je greškom umislila da je postao deo nje kao i sva druga tela koja se ukopavaju, pa mu se obratila.

Pokušaj petogodišnje vožnje bicikla (2015)

Huan Francisko Giljermo je imao petogodišnji plan za postavljanje svetskog rekorda – voziće bicikl 155,350 milja oko sveta. Počeo je u novembru 2010., ali pred kraj pete godine okretanja pedala, pokupio ga je kamion u tajlandskoj provinciji Nakon Račasima, iako se držao svoje trake a put bio čist i ravan. Umro je na mestu. Njegova supruga i dvogodišnje dete, koji su ga pratili na toj deonici, pretrpeli su teške povrede ali oboje su preživeli.

To što radiš uslovljeno je ne samo tvojim delovanjem već delovanjem bezbroj drugih faktora, nepojmljivo organizovanih tako da otvore sadašnji trenutak za određeni ishod. Kad god prelaziš put, nečija ruka na volanu bira da te poštedi umesto da dozvoli momentalni gubitak kontrole nad vozilom. Ako se desi da neki od ovih slučajnih ishoda bude drugačiji, od tebe možda ne ostane ni traga.

Pokušaj najdubljeg ronjenja (2013)

Ostali ronioci su primetili da tridesetdvogodišnji Nikolas Mevoli gura dalje nego što bi trebalo. Bio je na dubini od 68 metara u pokušaju da obori američki muški rekord za najdublje ronjenje bez peraja koji iznosi 71 metara, i dosta je daleko od svetskog rekorda (101 metar). Nije bio daleko kad je zastao, naizgled krenuo da se vraća, a onda na silu zaronio još dublje i stigao do 72. metra.

Posmatrači su na trenutak osetili olakšanje kad se Mevoli pojavio na površini, ali su ubrzo shvatili da nije sve OK iako im je mahao da jeste. Nije mogao da govori a oči su mu se caklile; postojao je neki prekid između moždane aktivnosti i kretanja tela. Nedugo potom izgubio je svest, a krv mu je proliptala iz usta. Pokušavali su da ga vrate u život 90 minuta, da bi ga na kraju proglasili mrtvim.

Uvek postoji još jedan nivo. Koju god dužinu ili razdaljinu zacrtali sebi, njom samo prikrivamo onu konačnu ivicu na kojoj šansa od „jednom u sto godina" postaje „nikad", ka kojoj svaki pokušaj sve bliže prilazi. Ko zna, možda onaj mali zazor između trijumfa i rezignacije bude dovoljan da okonča želju koja te je poterala ka granici.

Pokušaj življenja (2015)

Misao Okava iz Japana nosila je titulu najstarije žene na svetu kao i najstarije osobe na svetu skoro tri godine, a onda je posustala. Mesec dana posle 117. rođendana okončan je njen dug život koji je obuhvatio ceo dvadeseti vek. Muža je nadživela za preko 70 godina, a poslednje časove je provela u društvu brojne dece, unuka, i praunuka. Njen savet za dugovečnost glasio je „Suši i bar osam sati sna dnevno."

Iako je Okava bila najstarija osoba na svetu u trenutku smrti, ipak nije uspela da obori rekord svih vremena – falilo joj je skoro pet godina. Novi nosilac titule najstarijeg ljudskog bića na svetu nije bio poznat u trenutku kad je prethodna rekorderka preminula. Još uvek drži rekord za najstariju Japanku i najstariju Azijatkinju svih vremena. Kažu da je na proslavi poslednjeg rođendana izjavila da joj je život delovao prekratko.

Na kraju, sam život je prepreka življenju. Sve što si ikad uradio se sabira i pre ili kasnije ti dođe glavi. Možda se sećaš a možda i ne svih koraka koji su te do kraja doveli, svih reči koje bi o tebi mogle biti napisane; sledeće ljudsko biće u nizu već čeka da zauzme tvoje mesto na planeti, ili bar mesto o kom si mislio kao svom od kako si stekao sposobnost da misliš.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu